Недавно појављивање Б. Тадића у медијима, како по одабраном тренутку, тако и по садржају имало је за циљ да умртви отпор и да анестезију колективном интелекту здравомислећих (а тиме и родољубивих) Срба. Интервју је дат након протеста због хапшења Караџића у покушају да мехурасто сапуничаста обећања о будућности Србије у ЕУ остану још да лебде у ваздуху, упркос хладним западним ветровима који прете да их распрсну, пошто Србија никакву вајду од овог изручења није видела.
Дакле ово појављивање треба гледати као догађај који представља део целине, заједно са хапшењем Радована Караџића, протеста повдом тога и медијске сатанизације учесника митинга у домаћим медијима и последично Срба и Србије у иностраним. Имајући у рукама медије и полицију вођа ДС је обе обе ове полуге употребио да синхронизовано користећи једну и другу обрука патриоте у домаћим медијима и Србију још више удаљи од ЕУ (хвала му), јер је медијима у ЕУ, а тиме и њиховом јавном мњењу, које ће у крајњој инстанци одлучивати о пријему Србије у ЕУ, дао прилику да још једном подсете свет колико су Срби и Србија ружни, прљави и зли, јер какав је народ таква је и држава и следствено томе колико је као таква пожељна у ЕУ.
Срби су опет заслугом председника уваљани у катран лажи и перије дезинформација и изложени медијском линчу. Према томе логичан је закључак да ће ова Влада и овај председник Србији смањити ионако мале шансе да се домогне „обећане земље“ управо испуњавајући захтеве (уцене) САД/ЕУ, јер са испуњењем сваког услова само се још више брукамо. Унапред припремљена истина која се о Србији сервира путем медија у земљи и иностранству има за циљ да од потрошача исте направи менталне и моралне наказе, баш као што унапред припремљена храна из „Мека“ (и Кока кола је ту) прави физичке и здравствене.
Садржај изјаве Б. Тадића треба да увери јавност да се опозиција џабе буни јер и он говори исто што и опозиција и бори се за територијалну целовитост Србије на речима, па и делима тако што тргује целим Србима. Такође треба да нам покаже и да он није као они који цепају Србију (Шиптари, НАТО, ЕУ, САД), и који тргују деловима Срба, јер ће изручење целих Срба Хагу убрзати пријем Србије у деловима у ЕУ, а кад нас приме, е онда, али тек кад тамо ојачамо своје позиције, онда ћемо се борити за целу Србију. Не требају нама ни Русија ни Кина, Румунија, Шпанија, Словачка и остале државе који сад бране интересе Србије, боље речено оне су сметња, јер наш председник је толико способан да ће од садашњих непријатеља Србије направити будуће пријатеље, а садашње пријатеље ће одмах претворити у непријатеље, јер они који сметају нам никако не могу бити пријатељи.
Он говори да се никад, никад, никад неће одрећи Косова и Метохије, али бежи са митинга у Румунију чиме је потврдио да су у лажи кратке ноге, а у страху дуге (опет му хвала на идеји да мало преправим народну пословицу).
Он говори да ће Косово и Метохију бранити свим дипломатским и правним средствима, али враћа амбасадоре у државе које су признале независност КиМ, а од тужбе против тих држава одустаје
Он говори да Космет неће бранити војно и од армије прави добровољно певачко друштво, у коме његов сиренски глас солира, а хор подрепаша га прати под диригентском палицом „ујка Сема“. Он игнорише одлуку Скупштине о војној неутралности Србије и доноси одлуку о размени информација са НАТО – ову одлуку је формално донела влада, али се тиме не треба заваравати, јер одлука не би била донета да он то није одобрио. Овде се треба упитати зашто таква одлука није донета и за руске обавештајне службе, ако желимо да Србија стварно буде војно неутрална и зашто руским трупама није дозвољен пролаз кроз Србију, као што је дозвољено НАТО.
Он активно учествује и допушта да ЕУ/САД чине Србији оно што би тако радо чиниле Русији да могу, али немогу (пошто Русија има Путина, а Србија њега) и зато никаквог руског присуства у Србији несме бити, јер би благодети које би Србија у том случају осетила могле оној другој половини житеља отворити очи. Он спомиње да је Енергетски споразум са Русијом од стратешке важности за Србију, али, сва је прилика, чини напоре да до њега не дође (условљавање да бивша Влада да предлог Скупштини о ратификацији споразума ако се то учини и са фантомским ССП, именовање Динкића за преговарача). Његови коалициони партнери (значи и он, јер то раде са његовим допуштењем) спречавају долазак руских банака, док гле чуда у банци у Русији држе девизне резерве Србије ради спровођења финансијских махинација.
Ето речи и ето дела српског вође. Медени и млечни пут у ЕУ којим нас води, одвешће нас и ван ЕУ и ван Русије, негде међу жуте звезде и галаксије право у црну рупу која УСисава све. Приземна политика стварно ће од Срба направити небески народ. Или Србија или они.
