Подстакнут реакцијама посетилаца сајта „Видовдан“, као и постојећим шићарењима и прикривеним играма на политичкој сцени, или боље речено циркусу Србије, покушаћу да из мог угла гледања, уз наду да нити угао, нити ово писаније, нити ја, неће бити проглашени тупим, прозрем кроз прашину коју је подигао тајфун оставке Томе Николића на све функције у СРС, као и оснивање нове странке.

Склони смо, јер је тако лакше, да живот посматрамо црно – бело. Жртва таквог става, управо је Србија, која је уз медијску хајку у недавним ратовима проглашена злочинцем, а сви други учесници добрим момцима који носе беле шешире као ознаку такве улоге, баш као и каубоји у америчким вестернима. Та подела је присутна и у овом догађају и део житеља у земље чуда управо овај догађај посматра, као што и нас виде други, једнострано, углавном црно. Због овог чина Тома је проглашен велеиздајником, односно модерним десничарем, будућим Тадићевим партнером, плаћеником итд, итд. Док онима који куде и куну, емоције онемогућавају да реално сагледају ова дешавања, дотле они који га хвале то раде перфидно и прорачунато. И националисти и ЕУфористи опет свако из свог угла говоре исто, тојест да је Тома оно што није, при томе дијаметрално супротно оцењујући овакав његов поступак. Међутим свако зло има своју добру страну, те је тако и ово дешавање допринело рађању нове политичке дисциплине и самим тим обогаћивању спортско - политичког живота Србије, а то је бацање клетви, осим ако се то не подведе под подврсту главне дисциплине, а то је пљување.

Било би логично упитати се како нико од политичара који сада говоре све најбоље или најгоре о Томи Николићу није до овог дешавања увидео те особине које има. То опет говори о њиховој памети, као и о памети поменутог који је све успео да их обмане и изненади. Ако се сходно памети бирачи буду опредељивали, то му ће свакако донети велики број гласова .

Разочаране присталице СРС требало би да имају у виду да овим поступком Николић много више ризикује своју политичку будућност, него да је остао на позицији другог човека најјаче опозиционе партије, као и да његова одлука да крене испочетка носи много више неизвесности, него да је наставио да седи у досадашњој фотељи. Напуштање СРС чијој је популарности и масовности у многоме допринео, свакако није била одлука коју је лако донео и последица је искључиво неслагања са Војиславом Шешељем. Интересантно је да је Вучић, који је исто поступио као и Николић, и чији је одлазак из СРС, губитак за ову партију истоветан одласку Николића, поштеђен вербалног каменовања. Ово опет говори о ставу да напуштање странке ма ког функционера није страшно, ( а заправо за СРС губитак ове двојце то јесте), страшно је основати нову. Неутрошена муниција биће испаљена када и ако Вучић приђе Томи.

Много интересантније од горе поменутог, су хвалоспеви који се рецитују и пишу Томи путем медија, а творци су им доказани „пријатељи“ Србије, одређени страни амбасадори, као и политичари на власти, при чему је увереност у оно што изјављују, обрнуто пропорционална лицемерју. кога издашно поседују. Намера им је заправо да га похвалама оцрне и створе тако забуну и заблуду код симпатизера СРС, што је могуће више њих пребаце у категорију гласачких апстинената и тако свим родољубивим странкама обезбеде судбину ДСС , односно постепеног изумирања. То ће бити онда „конструктивна опозиција“ за којом толико жуде.

Прави одговор би био да се то не дозволи, као и да се они разочарани који не гласају ( то је скоро 40% становника Србије са правом гласа) увере да њихов излазак на биралишта ипак може донети промене. И управо полагање овог теста, односно задобијање нових гласова, а не подела постојећих на Томине и Шешељеве, ће одредити судбину опозиционих странака и странака на власти, политичара који их воде, као и Србије.

Љубиша Спасојевић

Нови Београд