ISLAM I ZAPAD - KO KOGA UGROZAVA?

Srdja TRIFKOVIC, spoljnopoliticki urednik americkog casopisa za pitanje kulture i drustva "Kronikls" i Sacir FILANDRA, profesor politicke filozofije na Fakultetu politickih nauka u Sarajevu

Moderator: Omer KARABEG -- Da li islam ugrozava zapadnu civilizaciju?

RFE

Gospodine Trifkovicu, ovih danas izasla je vasa knjiga "Prorokov mac" u kojoj tvrdite da islam predstavlja opasnost za zapadnu civilizaciju. Na cemu zasnivate tu tezu?

TRIFKOVIC

Zasnivam je na samom Kuranu, na Prorokovoj karijeri, onako kako je zabelezena u Haditima, i na sveukupnom istorijatu odnosa islamskih drustava sa svojim okruzenjem, bilo da je rec o balkanskim, severoafrickim ili iberijskim hriscanima, o hindu vernicima iz severne Indije ili o neislamskim pripadnicima raznih naroda na Malajskom poluostrvu, Indonezanskom arhipelagu, Crnoj Africi i drugde.

RFE

A u cemu vidite sadasnju opasnost po zapadnu civilizaciju?

TRIFKOVIC

Sadasnja opasnost dolazi, pre svega, od migracione invazije, jer opadajuci prirodni prirastaj zapadnoevropskih, pa donekle i severnoamerickih naroda, iziskuje sve veci priliv radne snage iz zemalja treceg sveta, ukljucujuci, naravno, i islamske zemlje. S obzirom da je islam, poput boljsevizma i nacizma, delimicno religija, a delimicno ideologija, on zeli da nametne jednolikost misljenja i osecanja svojim sledbenicima i da, pre ili kasnije, zavlada svojim neistomisljenicima. Daleko od toga da su svi zitelji islamskih zemalja pobornici ovog stava, ali je nesumnjivo da medju njima ima i veliki broj onih koji smatraju za svoju svetu, bogom danu duznost, da preobrate nevernicki Zapad. I kao sto su sami islamski aktivisti ovde u Sjedinjenim Drzavama u vise navrata rekli, njihov krajnji cilj je da i Sjedinjene Americke Drzave postanu islamska zemlja. Nema sumnje da islamski aktivisti koji ozbiljno uzimaju amanet Prorokov, onako kako je, ponavljam, iznesen u samom Kuranu i u Haditima, a priori predstavljaju osobe koje du spremna na sva sredstva u podrivanju ustavnog poretka demokratskog Zapada, ovakvog kakav danas postoji.

FILANDRA

Ja mislim da je islam opasnost za zapadnu civilizaciju u onoj istoj mjeri u kojoj je zapadna civilizacija, samo na drugaciji nacin, opasnost za islam. Ne razumijem s kojim pravom se govori samo o jednosmijernoj relaciji. Ne moze se svijet posmatrati samo sa aspekta evropocentrizma, a to je, izgleda, postao dominirajuci pogled na svijet. Kada se stvari posmatraju iz ugla islamske civilizacije i kulture, onda se moze govoriti o tome kako zapadna civilizacija ugrozava islam.

RFE

Vi, gospodine Trifkovicu, kazete u svojoj knjizi da se ne moze negirati veza izmedju islama i teroristickog napada na Ameriku od 11. seprembra prosle godine.

TRIFKOVIC

Nije rec samo o Americi. Ukoliko pogledamo na razne delove Starog kontinenta, bilo da je rec o Italiji, Spaniji, Velikoj Britaniji, Francuskoj ili Nemackoj, videcemo da glavne teroristicke pretnje, kako Evropi, tako i Americi, dolaze od ljudi koji su motivisani svojom religijom, to jest islamom. Mozemo da se sporimo oko toga da li su oni sledbenici neceg sto bismo mogli nazvati autenticnim islamom ili ne, ali nema sumnje da glavne teroristicke pretnje Severnoj Americi i Evropi dolaze upravo iz redova islamske imigracione dijaspore.

RFE

Gospodine Filandra, vidite li vi vezu izmedju teroristickog napada na Ameriku od 11. septembra i islama?

FILANDRA

Postoji empirijska veza izmedju prakticiranja islama u odredjenim zajednicama i terorizma. Ja, medjutim, ne bih to povezivao sa osnovama islama. Ne bih tvrdio ni za jednu vjeru, niti boziju objavu ili religiju, da u sebi ima takve elemente i predispozicije. Ako se praksa odredjenih islamskih grupa, pokreta i drustava izrazava i kroz terorizam, a to je neosporna cinjenica, trebalo bi potraziti odgovor na pitanja zasto je to tako, kako je do toga doslo i na koji nacin je to moguce rijesiti. To bi bio pravi pravi pristup tom problemu.

RFE

Vi tvrdite da teroristicke grupe, poput Al Kaide, nemaju veze sa izvornim islamom.

FILANDRA

Mora se praviti razlika izmedju tih grupa koje sebe predstavljaju kao zastitnike pravog, izvornog islama i same religije i njenog doktrinarnog ucenja. Ako ne bismo pravili tu distinkcuju, onda bismo bili na pozicijama onih koji govore o islamu kao teroristickoj religiji, sto je u svakom slucaju neodrzivo.

TRIFKOVIC

Daleko od toga da treba uopstavati i stavljati sve oblike i manifestacije istorijskog islama pod istu kapu. Ali, s druge strane, nema sumnje da vec na samom pocetku Muhamedovog javnog delovanja, a pogotovo kad uzmemo u obzir njegovov odnos prema jevrejskim plemenima u Medini i neistomisljenicima iz njegove sopstvene sire porodice iz Meke, mozemo uociti sklonost ka nasilju i netolerantnosti koja je potom nastavljena i za vreme vladavine cetiri prva kalifa kroz osvajacki pohod koji je sirio islam, budimo otvoreni, ognjem i macem. Dakle, za razliku od drugih religija, u samim pocecima islama, i to onako kako ga sam islam prezentira ostalom svetu kroz Hadite, nailazimo na neverovatne stvari, na genocid i etnicko ciscenje, da upotrebimo savremenu terminologiju, koji apsolutno ne postoje kao bogom dana i moralno opravdana forma odnosa sa neistomisljenicima niti u hinduizmu, niti u budizmu, niti u hriscanstvu. Mozda bismo samo u nekim elementima starozavetnog judaizma mogli naci slican pogled na svet, ali je jedino u islamu cela stvar potpuno istorijski proverljiva, jer se, kao sto je rekao Renan, islam pojavio u punoj svetlosti istorije. Sve ono sto su cinili Muhamed i kalifi posle njega, kao i ono sto je na raznim geografskim sirinama cinjeno u ime islama, zabelezila je istorija.

RFE

Vi, dakle, smatrate da je islam militantniji od ostalih religija? Da li je to vasa teza?

TRIFKOVIC

Uzdrzavajuci se od generalizirajuceg stava, rekao bih da je islam izrazito skloniji nasilju i netolerantnosti od drugih religija. Mislim da u danasnjem svetu, u kome su tradicionalno hriscanske zemlje vec odavno usle u posthriscansku fazu, islam zapravo predstavlja jedinu religiju koja poseduje dinamizam jednog ekspanzionistickog pogleda na svet, gde s jedne strane imamo umu, svet vernika, a na drugoj strani svet nevernika. Mislim da takva manihejska podela nijednoj drugoj religiji nije svojstvena.

FILANDRA

Cinjenica je da se nijedna religija nije sirila uz pomoc ljubavi, mada neke za sebe to govore. Dovoljno je samo prisjetiti se Balkana, da ne spominjemo istoriju krscanskih krizarskih ratova, progone nekrscana u Spaniji, pokrstavanje Afrike, svaka velika religija nosi u sebi imanentan zov ili imperativ da postane univerzalna i to je mnogima u odredjenim historijskim razdobljima u vecoj ili manjoj mjeri uspijevalo.

RFE

Vi tvrdite da nasilja ima u svakoj religiji u odredjenim istorijskim periodima?

FILANDRA

Apsolutno. Svaka religija je u pojedinim momentima svog razvoja bila povezana sa odredjenim carstvima i imala je zelju da postane dominantna i univerzalna za cijelo covjecanstvo, bila je iskljuciva, pravila je lomace, prekrstavala, islamizirala. Mnoge od tih stvari su nama ovdje na Balkanu jako poznate. Sve je zavisilo od toga ko je i kada bio na vlasti.

TRIFKOVIC

Da ne bismo mnogo filozofirali, navescu vam neke cinjenice. Bilo gde gde se islam suocava sa svetom neislama, imamo izuzetno neprijatne, neuralgicne i nasilne situacije. Ako pogledamo na najdalji jugoistocni krak islama, Indonezani su na Istocnom Timoru napravili pokolj otprilike jedne trecine stanovnistva tog napacenog ostrva, bivse portugalske kolonije, koje je bilo hriscansko. Na susednim Filipinima islamski Moro pokret vodi gerilski rat koji traje vec godinama. Cak i jedna ekonomski napredna i prilicno sekularizovana Malezija ima zakone po kojima se islamu daje prednost, iako muslimani cine 64 posto stanovnistva. Dakle, vise od jedne trecine stanovnistva, a to su pretezno Kinezi, koji su ili budisti ili hriscani, su u podredjenom polozaju. Uvoz Bibilije je zabranjen, a pri tom se iz vladinih fondova finansira stampanje Kurana na kineskom i engleskom. Na Indijskom potkontinetu imamo sukob u Kasmiru u kome Pakistan vec godinama igra dvolicnu igru. S jedne strane se ogradjuje od terorizma, s druge pruza utociste i podrsku muslimanima koji zele da Kasmir odvoje od Indije. U kinenskoj provinciji Sinkjang takodje pocinju da se javljaju tendencije separatizma medju pripadnicima turkmenskog plemena Ujgura koji zive na krajnjem zapadu Kine i to je jedan od itekako znacajnih motiva koji mogu Kineze da navedu da ipak legnu na rudu sto se tice predstojeceg americkog napada na Irak. Kada pogledamo Afriku, tu zapravo imamo najkrvaviji i jedan od najduzih konflikata koji je sada usao vec u drugu deceniju, to je konflikt u Sudanu, gde muslimanska vlast u Kartumu vodi ustvari jedan teroristicki rat. Ne mozemo ga nazvati gradjanskim ratom, jer s jedne strane imamo naoruzanu vojsku centralne vlasti, s druge prakticno goloruke anamiste i hriscane u juznom Sudanu. Po procenama americkog Stejt departmenta, taj konflikt je odneo preko dva miliona civilnih zivota u proteklih 10 godina. Dalje, u Mauritaniji nemuslimani su podvrgnuti sistematskoj diskriminaciji, pa cak i ropstvu. Mauritanija je jedina zemlja u svetu gde i dalje postoji institucija ropstva. Sve u svemu, gde god se danas islam susrece sa neislamskom tektonskom masom tu postoje napetosti koje dovode do trusnih situacija.

FILANDRA

Nabrojane cinjenice mogu se gledati kroz optiku sukoba svijeta islama i svijeta neislama, kako to cini gospodin Trifkovic, ali se mogu tumaciti i na drugi nacin. Ocito je da su se muslimanski narodi u procesu globalizacije zapadnih vrijednosti, kao normativnih i preovladjujucih, nasli pred problemom kako da sacuvaju vlastitu duhovnost i da istovremeno postanu dio globalizacijskog procesa. Zbog nedostatka politicke kulture u zapadno- demokratskom smislu i totalitarnog nasljedja i dinasticke svijesti, proces globalizacije izaziva konflikte unutar tih drustava, utice na njihovo raslojavanje i dovodi do stvaranja nezadovoljnih ekstremistickih grupa koje izlaz nalaze u teroristickim aktima. Stvar se moze objasniti i tako, zavisno od toga s koje strane i s kog stanovista stvarima prilazimo.

TRIFKOVIC

Pritisci kojima su izlozena islamska drustva od strane globalizujuceg Zapada su spontani i nisu deo jedne sire strateske zamisli koja tezi da nekakvom masovnom subkulturom i golicavim proizvodima Holivuda podrije i unisti islam. Mislim da je problem prvenstveno u nesposobnosti samog islama da sebe reformise. Naime, mislim da sam islam nije iznutra, iz sebe, iznedrio sposobnost samoprilagodjavanja spoljnim izazovima i novonastalim situacijama na nacin na koji je to uspela da ucini hriscanska Evropa posle lomova i verskih ratova u 16. i 17. veku. Da budem jos direktniji, islam nema nekog sopstvenog Tomu Akvinskog koji bi mogao da razluci versku spoznaju od naucne spoznaje, koji bi mogao da demitologizuje svest i da islamske narode prebaci iz epohe verske svesti u epohu informaticke svesti ili barem da paralelizuje ta dva oblika svesti. Meni se cini da upravo zbog svoje teoloske i idejne zacaurenosti islam predstavlja tezak okov koga ce tradicionalna islamska drustva moci da se oslobode samo ukoliko budu sledila sok terapiju koju je Mustafa Kemal sproveo u Turskoj dvadesetih godina.

RFE

Ako se slazete da se malo zadrzimo na Balkanu, odnosno na podrucju bivse Jugoslavije. Gospodine Trifkovicu, koja je religija, po vama, u poslednje vreme na tom podrucju ispoljila najvecu militantnost?

TRIFKOVIC

Mislim da je na podrucju bivse Jugoslavije religijska svest najmanje vazna. Ona je prvenstveno sredstvo grupne identifikacije kao, recimo, u Severnoj Irskoj, gde su ljudi koji pripadaju istom etnickom i genetskom stablu, kroz versku razlicitost razvili i razlicitosti u svojim pogledima na svet i u svojim kolektivnim secanjima sto je na kraju proizvelo dva razlicita naroda, jer niko ne moze reci da su irski katolici i irski protestanti jedan te isti narod. Isto tako ni pravoslavci, katolici i muslimani, koji su se tukli na podrucju bivse Jugoslavije devedesetih godina, nisu to cinili prvenstveno kao katolici, pravoslavci i muslimani, vec kao pripadnici tri naroda koja imaju vec uoblicen etnogenetski pedigre i sasvim jasno iznijansiran pogled na svet, svoja kolektivna secanja i kolektivne traume, svoje aspiracije i svoje interese. I zato bi bilo jako pogresno da protekle ratove za jugoslovensko nasledje gledamo kroz versku prizmu, jer, kao sto rekoh, verska pripadnost je vise sredstvo diferencijacije i oblik samodefinicije nego autenticni motor- pokretac sukoba.

RFE

Ako u ratovima nije bilo religijskog elementa, kao sto vi tvrdite, kako onda protumaciti rusenje dzamija i crkava. U Republici Srpskoj su maltene porusene sve dzamije.

TRIFKOVIC

Zato sto su dzamije i crkve spoljni simboli i obelezja etnickih grupa, njihovo rusenje je manifestacija napada na drugu etnicku grupu. Jer, rat na prostoru bivse Jugoslavije nije medjuverski, vec medjuetnicki sukob.

RFE

Gospodine Filandra, koja je, po vama, religija ispoljila najvise militantnosti u ratovima na podrucju bivse Jugoslavije? Recimo, konkretno u Bosni i Hercegovini?

FILANDRA

Nijedna od vjerskih zajednica ne moze pohvaliti nekom apsolutnom dosljednoscu u odnosu na drugu. U razlicitim periodima svaka od njih je dosla u poziciju ili dozvolila da je stave u poziciju da sluzi kao sredstvo zadovoljenja nekih drugih interesa koji su daleko od vjere i boga. Ovo nase podrucje je zapravo skolski primjer zloupotrebe vjerskih osjecanja ljudi u politicke i nacionalne svrhe. Ja se slazem sa gospodinom Trifkovicem da se ovdje nije vodio vjerski rat, ali isto tako mislim da ni na globalnoj, svjetskoj razini nemamo sukob religija vec sukob interesa.

TRIFKOVIC

Ja bih upozorio da, za razliku od drugih religija, islam danas jedini poseduje dinamiku i, rekao bih, prozelitski impuls, sto mozemo dovesti u vezu sa nedostatkom reformisanosti. Drugim recima, bas kao sto su narodi, poput Homerovih Grka, u svom herojskom periodu bili sposobni na velika dostignuca i na velike prodore upravo zato sto nisu bili opsednuti kontemplacijom svrhe sopstvenog delovanja, na isti nacin i islam, kao jedina velika religija neopterecena samokontemplacijom, jos uvek, da tako kazemo, gura napred. To je ono sto radja konflikte i, bojim se, da ce ih radjati i ubuduce, pogotovo kada politicki samosvesna i aktivna islamska dijaspora pocne da deluje unutar zemalja domacina, pre svega u Zapadnoj Evropi, u smislu suzavanja drustvenog komuniciranja, sistema obrazovanja, uopste slobode pogleda na svet, sto vec vidimo, recimo, kroz zahteve u Francuskoj.

FILANDRA

Paradoks je u tome sto su prisutnost islama na svjetskoj sceni i njegov zar prije svega izraz ocajnog stanja u kome se islamski svijet nalazi. To je vise izraz ocaja nego nekakve stvarne snage, jer su ta drustva u jako losem stanju, ti ljudi jako lose zive.

RFE

Gospodine Trifkovicu, da li vi fundamentalizam iskljucivo vezujete za islam? Naime, moze li se govoriti o pravoslavnom i katolickom fundamentalizmu?

TRIFKOVIC

Mislim da je apsurdno govoriti o nekom fundamentalizmu pravoslavaca i katolika, zato sto fundamentalizam zahteva integralno drustveno uredjenje u kome se gubi svaka granica izmedju drzave, drustva i crkve. Karakteristika islamskog fundamentalizma je teznja ka stvaranju teokratije u kojoj bi serijat bio krivicni zakonik, a Kuran ustav. To je totalitarni oblik drustvenog uredjenja u kome ne bi postojale autonomne institucije, varijanta onoga sto danas imamo u Saudijskoj Arabiji. U pravoslavlju i katolicanstvu danas ne postoji svesna teznja za uspostavljanjem drustva po recepturi, recimo, Vizantije iz 9. veka nase ere ili Franackog carstva iz vremena Karla Velikog, dok kod islamskih fundamentalista imamo jasnu teznju za vracanjem onih oblika drustvene i politicke organizacije kakvi su postojali pod Muhamedom u Medini i pod prva cetiri kalifa u periodu ekspanzije islamske imperije. Zbog toga je naprosto anahrono govoriti o pravoslavnom ili katolickom fundamentalizmu.

RFE

Gospodine Filandra, moze li se, po vama, govoriti o pravoslavnom i katolickom fundamentalizmu?

FILANDRA

Naravno da moze. Sam pojam je prevashodno vezan za protestanski fundamentalizam, tamo se fundamentalizam zapravo i rodio. Zar ne bismo danas mogli govoriti i o protestantskom fundamentalizmu, s obzirom da su odredjene zemlje, koje dominiraju u svijetu, vecinski protestantske, dok su zemlje, kojima se pripisuje islamski fundamentalizam objekat napada. U istoj mjeri se moze govoriti i o pravoslavnom i katolickom fundamentalizmu. Recimo mi ovdje, u Bosni i Hercegovini, mozemo govoriti o pravoslavnom fundamentalizmu kao srpskom nacionalizmu. Evo, vam jedan primer. Nedavno je Gacku, u Hercegovini, porusena jedna dzamija koja je bila obnovljena. Ona je srusena zato sto je simbolizirala prisustvo muslimanskog etniteta na tom prostoru koji neki smatraju srpskim. Iza akta rusenje nije stajao iskljucivo vjerski fundamentalizam, u ovom slucaju vjerski osjecaj je inkorporiran u nesto sto se zove nacionalni fundamentalizam. Rijec je o netrpeljivosti koja iskljucuje drugog, a religijska razlika se koristi kao osnova za to iskljucenje.

RFE

Vi tvrdite da se pravoslavni fundamentalizam ispoljava kao srpski nacionalizam?

FILANDRA

Da. Tako se on ispoljava u Bosni i Hercegovini. Bosnjaci ili bosanski muslimani su objekat tog fundamentalizma vec dva stoljeca.

TRIFKOVIC

Ja bih se zaista zapitao kako mozete govoriti o dva stoleca nekakvog velikosrpskog, pravoslavnog fundamentalizma na podrucju Bosne i Hercegovine kada je do 1878. godine to podrucje bilo pod otomanskom vlascu i kada je zivot raje, ne samo pravoslavne nego i katolicke, bio neuporedivo jadniji i tezi od zivota "carevih sinova". Potom je usledilo pola veka crno-zute K und K vladavine u kojoj je opet, posle jednog perioda prilagodjavanja, muslimanski zivalj imao sasvim pristojan polozaj, do te mere da su se u Prvom svetskom ratu mnogi muslimani jasno poistovetili sa nacionalnim interesima i ciljevima dvojne monarhije. Izmedju dva svetska rata beogradske vladajuce strukture cinile su ocajnicke pokusaje da prodobiju bosanskohercegovacke muslimane, oni su zaista bili faktor u jednacini Kraljevine Jugoslavije i ne moze biti ni govora o tome da su bili marginalizovani ili ugnjeteni. Ono sto se dogodilo na prostorima Bosne i Hercegovine u poslednjoj deceniji prvenstveno je posledica rata koji je nastao kao rezultat legitimnih, sada govorim u cisto tehnickom smislu, razlika u interesima izmedju sukobljenih nacionalnih grupa i njihovih pogleda na sopstvenu buducnost i sopstvenu bezbednost, pri cemu treba uzeti u obzir i tragicna kolektivnih secanja na period 1941-45. godine. A da nije rec o nekakvoj atavistickoj mrznji jednog naroda u odnosu na drugi najbolje pokazuje cinjenica da veliki broj muslimana u danasnjem Sandzaku uziva znacajna politicka prava o kojima bi preostali Srbi na teritoriji Federacije mogli samo da sanjaju.

FILANDRA

Bio sam u Crnoj Gori ovog ljeta, vidio sam kako zive Bosnjaci-Crnogorci, njihovo stanje nije lose, ali, u svakom slucaju, nije ni dobro i ne moze se ni izbliza porediti sa polozajem Srba u Federaciji. Kad sam rekao da se pravoslavni fundamentalizam ispoljava kao srpski nacionalizam, mislio sam na razvoj srpskog nacionalnog pokreta koji je poceo 1804. godine i koji je imao bitnu antitursku dimenziju koja se manifestirala kao antiislamska, od cega su bosanski muslimani ili Bosnjaci imali mnogo stete u posljednja dva stoljeca. Zelja srpskog naroda da napravi vlastitu nacionalnu drzavu bila je sasvim legitimna, ali racun za to nisu placali Turci, koji su bili osvajaci, nego domace stanovnistvo -- Bosnjaci, koji su bili smatrani ostacima turske imperija. Cijeli prostor stare Srbije poprilicno je ociscen u 19. stoljecu, a muslimansko stanovnistvo je prebaceno u Bosnu. Postoje i empirijska istrazivanja o tome.

TRIFKOVIC

Kad je rec o antagonizmu prema islamu kao bitnoj karakteristici balkanskih naroda otomanske imperije, slicne sentimente imamo i kod Grka i Bugara. Naime, proces oslobadjanja hriscanskih balkanskih naroda u 19. veku imao je slicnu putanju i slican ishod u mnogo cemu uporediv. Zarad istorijske istine podsetio bih sagovornika na cinjenicu da je tokom Prvog srpskog ustanka upravo sultanova vojska iz Bosne, ciji su pripadnici govorili istim jezikom kao i Srbi, presudno uticala na poraz ustanika i to je ostavilo kolektivnu traumu u secanju srpskog naroda koja nije nista manje teska od trauma na drugoj strani.

FILANDRA

Mi smo jedni drugima u proslosti sigurno ucinili mnogo toga ruznog, a vrlo cesto i ne znamo kako oni drugi to dozivljavaju, kako su to memorirali, sto svjedoci o nasem medjusobnom nepoznavanju, bez obzira koliko mi mislili da se poznajemo.

RFE

Na kraju, vratimo se nasoj osnovnoj temi - u kojoj meri islam danas predstavlja opasnost po zapadnu civilizaciju? Vas zakljucak, gospodine Trifkovicu?

TRIFKOVIC

Ja cu sada reci nekoliko reci sa cisto licnog stanovista. Ja cesto putujem i sada svaki put moram da odlazim na aerodrom dva i po sata ranije, moram da se podvrgavam nekakvim pregledima, da skidam cipele ako imam blokeje i tako dalje. Znaci, kvalitet mog zivota nakon 11. septembra je u izvesnom smislu ugrozen. U sirem smislu doslo je do erozije izvesnih sloboda kojima su se Amerikanci dugo dicili. Sada americki ministar pravde, gospodin Eskroft, moze da kaze da je svaciji privatni e-mail ili telefonski razgovor legitimno podlozan prisluskivanju. Dolazi, dakle, do erozije onih vrednosti koje su upravo Ameriku, a i druga zapadna drustva, cinili daleko prijatnijim za svakodnevni zivot. Rekao bih da su izvesni aspekti zapadne liberalne demokratije koji su, uz sve svoje nedostatke i uz svu svoju ispraznost i materijalizovanost, davali coveku solidnu osnovu da pristojno organizuje sopstveni zivot pretrpeli tezak udarac zbog psihoze koja je nastupila posle 11. septembra prosle godine i da u tom smislu osecam da je nastala izvesna steta kao posledica delovanja ljudi koji sebe smatraju muslimanima. Nesumnjivo je da ljudi koji na ovaj ili onaj nacin, s pravom ili ne, sebe smatraju autenticnim muslimanima, misle da zapadni svet, takav kakav je danas, predstavlja pretnju njima i njihovim dugorocnim interesima i da ta pretnja na pravi nacin moze biti otklonjena samo onda kada jednog dana sa minerata u Njujorku, Vasingtonu, Torontu, Oklendu, Melburnu ili Sidneju hodza bude pozivao pet puta na molitvu u pravcu Meke.

FILANDRA

Moje evropsko, uvjetno receno, iskustvo, je malo drugacije. Nedavno sam putovao u London, preko Ciriha, i zacudio sam se kada sam vidio da su sigurnosne mjere na aerodromu iste kao i prije neku godinu. Nisam primijetio nikakav veci stupanj kontrole nego ranije. Medjutim, cinjenica je da su dogadjaji od 11. septembra ostavili dubok trag i ne bi bilo dobro za sve nas da ti dogadjaji uticu na redefiniranje osnovnih liberalnih vrijednosti danas vladajuceg i dominantnog drustva na svijetu. Postavlja se pitanje kako prici izazovu koji islam predstavlja za Zapad. Mislim da pristup koji trenutno vlada u americkom politickom establismentu, gdje se vrsi medijska sotonizacija islama, nije dobar. Dugorocno nece donijeti rezultate. Prije bih se usmjerio na trazenje nacina da se otklone uzroci negativne energije koja proizvodi teroristicki cin. Jer ocito je da je terorizam sam po sebi opasnost za sve, ne samo za Ameriku.

TRIFKOVIC

Ja bih na kraju dodao da sam licno veliki zagovornik jasnog i glasnog postavljanja pitanja potencijalnim imigrantima u Sjedinjene Americke Drzave o tome u sta veruju. Jer ako je bilo legitimno postavljati to pitanje u vezi sa pripadnistvom revolucionarnim, subverzivnim i teoristickim ideologijama, kao sto su bile crvena i crna, mislim da je savrseno legitimno da eventualni imigrant iz Pakistana ili iz Saudijske Arabije bude upitan da li veruje da svet jednog dana treba da bude uma u kojoj ce vladati principi Kurana, Hadita i serijatskog zakona. Ja to smatram razumnim i legitimnim i mislim da to ne zadire u slobodu veroispovesti, vec u sferu politickih opredeljenja.

FILANDRA

To je stvar americke administracije. Ako se to desi, to ce se vjerovatno negativno odraziti na sam karakter jednog stvarno najslobodnijeg drustva.

Slobodna Evropa