Bilo kakvu podelu Kosova ne razmatraju ni srpska ni albanska strana. S obzirom na to da su na stolu nezavisnost i suštinska autonomija, takvo rešenje i jedna i druga strana smatrale bi prevarom. Podela je možda bila moguća pre deset godina, ali sada je za takvu opciju kasno, tvrde sagovornici „Blica“ i dodaju da međunarodna zajednica nikada nije prihvatila, ali ni konkretno odbila mogućnost podele pokrajine.

Kada se kaže podela Kosova, obično se misli na podelu na manji, severni deo pokrajine od reke Ibra koji Beograd već kontroliše i preostali južni deo Kosova i Metohije koji je pod vlašću međunarodne zajednice i privremenih institucija Kosova. Dok naročito američki analitičari smatraju da je podela Kosmeta nepravedno zapostavljena opcija, u Srbiji se procenjuje da bi podela samo vodila ka iseljavanju Srba iz onog dela pokrajine koji bi bio pod kontrolom Prištine. Stiven Mejer, bivši zamenik šefa CIA za Balkan, za „Blic“ je ponovio da Vlada Srbije ne bi smela da zaboravi na podelu Kosova i Metohije koju u međunarodnoj zajednici „niko nije podržao ali ni odbio kao rešenje“.

- Srbija bi u toj podeli dobila sve severno od Ibra uz garantovanje ekstrateritorijalnosti za srpske verske i kulturne spomenike na Kosovu za šta bi garant bila međunarodna zajednica - rekao je Mejer zaključujući da „menjanje granica nikada nije bilo sveto pismo za EU i UN“.

Sa ovim se slaže i Čarls Kapčan, član američkog Saveta za spoljne odnose, koji ističe da oblast severno od Ibra predstavlja 15 odsto teritorije.

- Dajući severno Kosovo dok ostatak pokrajine pripada Kosovu, Priština će biti oslobođena uzaludnih pokušaja uspostavljanja vladavine nad oblašću koja namerava da zadrži vezu sa Beogradom - procenio je on.

Savetnici premijera i predsednika Srbije ostali su uzdržani pred temom da komentarišu ovu opciju koju razmatraju strani, ali ne i naši geopolitički analitičari.

Čedomir Antić, savetnik potpredsednika Vlade Srbije Miroljuba Labusa, za „Blic“ kaže da u Srbiji o tome niko ne razmišlja.

- Jednom kada je to Labus predložio to su odbili SRS, DS i DSS. Žalosno je što se o tome ne razmišlja jer će, bez obzira na to da li Kosovo bude treća članica SCG ili nezavisna država, broj Srba u narednih nekoliko godina pasti na 30.000 - tvrdi Antić.

Škeljzen Malići, politički analitičar i kolumnista prištinskog „Ekspresa“,kaže da podela nije opcija koja se razmatra jer se međunarodna zajednica boji lančane reakcije koju bi takva odluka mogla da ima na BiH ili Makedoniju.

- U trenutnom odnosu Prištine i Beograda ne vidim mesta za tu vrstu kompromisa. Beograd bi možda pristao na varijantu da kroz decentralizaciju severni deo postane neka autonomna pokrajina koja bi i u budućnosti bila vezana za Srbiju, ali Priština ne bi. Pored toga, međunarodna zajednica već je podvukla da nema menjanja granica jer se boji domino-efekta - ocenjuje Malići.

Jedan od srpskih političara koji je izričito podržao predlog o podeli Kosova još 1996. godine bio je savezni poslanik i član Desimir Tošić. Međutim, on sada tvrdi da je kasno da se pitanje podele nameće kao opcija u pregovorima jer je tu opciju trebalo ponuditi pre deset godina.

- Sada su za to vrlo male šanse, jer se Srbija više nikada neće vratiti na Kosovu u obliku iz 1912, 1918. ili 1945. godine. Niko od nadležnih nije spominjao tu opciju, ali bih sugerisao našim pregovaračima da uzmu u obzir mogućnost da se od severozapadnog Kosova napravi autonomna oblast u okviru Kosova. Kada je reč o Srbima koji bi živeli u preostalom delu Kosova, to bi moralo da se reši decentralizacijom - kaže Tošić.

Prvi javni zastupnik te ideje bio je Dobrica Ćosić, koji je još 11. septembra 1990. izneo procenu da se „Kosovo ne može očuvati“, pa je stoga savetovao da je „realno da se razgraničimo, zadržavajući ugalj i neke svetinje (Gračanicu, Gazimestan)“, za šta „plan treba napraviti u tajnosti, i u pogodnom trenutku ga aktivirati“. Slično će razmišljati 1996. i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Aleksandar Despić, što su tada osudili SRS, DSS i SPO dok su DS, GSS i SPS bili uzdržani. Interesantno je da je u jednom trenutku ovu ideju podele podržavao i sadašnji savetnik premijera upravo za pitanje Kosova Slobodan Samardžić koji danas stoji iza formule „više od autonomije manje od nezavisnosti“.

- Što se Kosova pak tiče, mislim da bi ga na duži rok trebalo podeliti s obzirom na to da su Albanci dosad jasno pokazali da ne žele da žive sa Srbima - rekao je on 1996. godine za „NIN“.

Blic