MOSKVA (AP) - Ruski premijer Mihail Kasjanov izjavio je da njegova vlada pruža pomoć u organizaciji posete pape Jovana Pavla Drugog Rusiji i da očekuje da bi ta poseta mogla da se „realizuje u bliskoj budućnosti“.

Papa je nedavno izrazio želju da poseti Rusiju u okviru napora da promoviše jedinstvo među hrišćanima. Međutim, Ruska pravoslavna crkva se protivi njegovom dolasku, optužujući Vatikan da pokušava da pridobije što veći broj vernika na njenoj teritoriji. Zanimljivo je da nijedan Papa u dosadašnjoj istoriji hrišćanstva nikad nije posetio Rusiju.

„Da, zaista pokušavamo da pomognemo u organizaciji posete Pape“, rekao je premijer Rusije Kasjanov za rusku televizijsku stanicu NTV.

Obraćajući se novinarima na putu za Ribinsk, grad na Volgi, Kasjanov je istakao da se vlada nada da će Papa posetiti Rusiju u „bliskoj budućnosti“.

Izveštači navode da Vatikan pokušava da organizuje kratkotrajni boravak Pape u Rusiji tokom predviđene posete Mongoliji koja je zakazana za avgust ove godine.

Italijanski premijer Silvio Berluskoni prošle nedelje je izjavio da će se možda sastati sa ruskim patrijarhom Aleksijem Drugim kako bi pokušao da otvori put Papi za posetu Rusiji. Berluskoni je istakao da je Vatikan zatražio od njega da posreduje i sastane se sa patrijarhom Aleksijem II i verovatno kasnije sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Katolička crkva zvanično ističe moralno pravo da bude aktivna u Rusiji, koja ima katoličku zajednicu sačinjenu od Nemaca i Poljaka još od pre Oktobarske revolucije 1917. godine.

Ipak, premijer Mihail Kasjanov je izbegao da na sebe navuče bes Ruske pravoslavne crkve dodavši da Papina poseta mora biti stvar dogovora između dve crkve: „Dogovor o Papinoj poseti mora biti postignut između dve crkve. To nije odluka koja se donosi u Kremlju.“

Istupanje premijera Mihaila Kasjanova ponovo je otvorilo konflikt između vlade i crkve u Rusiji po pitanju posete poglavara Katoličke crkve. Prema izveštajima ruskih medija sa Papinom posetom se slaže i predsednik Rusije Vladimir Putin, koji se nada da će to omogućiti Rusiji da se približi Zapadu i boljoj poziciji na međunarodnoj sceni.

I dok se papa zalaže za jedinstvo katoličke i pravoslavne crkve, koje su se podelile posle velike šizme 1054, papina aktivnost iz proteklih godina nailazila je na oštre kritike Ruske pravoslavne crkve. Njegova „virtuelna“ poseta Moskvi u subotu uoči katoličkog Uskrsa je okarakterisana kao „invazija“, što je samo pojačalo negodovanje pravoslavaca zbog nedavno izrečene namere Vatikana da obnovi četiri bivše dijeceze u Rusiji. Prošlogodišnja papina poseta Ukrajini je takođe naljutila moskovsku patrijaršiju, koja je istakla da će se odnosi između dveju crkava zbog toga znatno pogoršati i da će njihov susret postati praktično nemoguć.

Moskovska patrijaršija veruje da katolička crkva „krade“ njenu pastvu u Rusiji i Ukrajini, da „krade“ duše koje pripadaju pravoslavnoj crkvi.

Pozicija patrijarha Aleksija Drugog je ostala nepromenjena. On uporno odbija susret sa Papom koji je moguć tek po potpunoj normalizaciji odnosa dve crkve.

Papa Jovan Pavle Drugi je duhom i likom posetio katoličku crkvu Bezgrešnog začeća u Moskvi u subotu uveče uoči katoličkog Uskrsa kada su vernici u tom hramu preko video-bima mogli da prate papinu molitvu. Među njima se našlo i nekoliko radoznalaca, pa čak i pravoslavaca koji ne dele neprijateljski stav prema Vatikanu. Osamdesetjednogodišnji papa je više puta isticao da bi želeo da poseti Rusiju, a u goste su ga odavno pozvali bivši lideri Mihail Gorbačov i Boris Jeljcin, ali je njegov dolazak sprečila Ruska pravoslavna crkva.

Dok je papa izgovarao kratku poruku na ruskom na velikom ekranu u moskovskoj katedrali, njegove reči su dočekane aplauzom i glasnim povicima odobravanja. Pošto katolici čine tako neznatnu manjinu u Rusiji - ima ih oko 500.000 u celoj zemlji - i s obzirom na oštar otpor pravoslavne crkve, nijedna TV stanica nije bila zainteresovana da prenosi Papino obraćanje ruskim vernicima. Misa je prenošena preko video-bima u moskovskoj crkvi u isto vreme kada je direktno prenošena u Rimu, Atini, Beču, Budimpešti, Strazburu i Valensiji.

Tokom nedavne posete visokog zvaničnika Vatikana Rusiji, zvanično je isključena mogućnost da papa Jovan Pavle II u bliskoj budućnosti poseti najveću državu na svetu.

Međutim, do kraja boravka u Moskvi kardinal Valter Kasper je izjavio novinarima da se nada da će papa jednog dana posetiti Rusiju. Kardinal Kasper, najviši zvaničnik Vatikana koji je u poslednje četiri godine posetio Rusiju, istakao je da će se dijalog po ovom pitanju „nastaviti korak po korak“.

Njegova petodnevna poseta Moskvi imala je za cilj da smanji tenzije između dve crkve. Papa Jovan Pavle II želi da poseti Rusiju i tu ideju podržava predsednik Vladimir Putin. Međutim, poseti se protivi patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksej II. U Ruskoj pravoslavnoj crkvi preovladava mišljenje da Vatikan u poslednjih nekoliko godina želi da proširi uticaj u tradicionalno pravoslavnoj zemlji.

U pravoslavne zemlje spada i Ukrajina, gde živi nekoliko miliona katolika koji održavaju bliske kontakte sa Vatikanom tokom poslednjih 400 godina. Ukrajinski katolici ili grčki, kako ih ponekad zovu, predstavljaju pretnju za lidere pravoslavne crkve u Moskvi.

Tokom sastanka sa kardinalom Kasperom, patrijarh Aleksej II izjavio je da poseta pape ne može da se organizuje dok se ovo pitanje ne reši.

„Katolička crkva širi uticaj u Rusiji i drugim državama u regionu. To me vređa“, rekao je patrijarh Aleksej II tokom sastanka.

Kardinal Kasper je na drugoj strani odbacio opružbe, ali je priznao da je „možda u prošlosti učinjeno nekoliko izolovanih grešaka“.

On je dodao da će Katolička crkva možda dati striktnija uputstva svojim vernicima da ne vređaju osećanja pravoslavnih vernika.

Ruska pravoslavna crkva je do sada u više navrata izražavala nezadovoljstvo zbog postupaka Vatikana koji konstatno vrši pritisak na proširenje svog uticaja na istok. Vatikan je tokom prošle godine uspostavio dve diocese u Kazahstanu (Astana i Alma Ata), što je dodatno poremetilo ionako zategnute odnose između dve crkve. Kazahstan je uglavnom muslimanska zemlja, ali u njoj živi oko 500.000 katolika, većinom Poljaka, Nemaca i Ukrajinaca koji su tamo deportovani tokom Staljinove vladavine. Papa je tokom 2001. posetio Kazahstan i tokom te posete pokrenuto je pitanje poznate ikone Kazahstanske device za koju se vezuju mnoga čuda, a koja je prodata Katoličkoj crkvi nakon boljševičke revolucije.

Blic