Ovako je naslovljen
tekst u Večernjim Novostima autora Dubravke Savić koja govori o novom
trendu proslavljanja Božića u Americi. Naime preovlađuje običaj da se
iz najvećeg hrišćanskog praznika na Zapadu izbaci sve što podseća na
hrišćanstvo. "Uoči i u vreme Božićnih praznika sekularne grupe koje
veruju u jelku, Božić Batu, crveno zelene boje i prateće religijske
simbole, čak samu reč Božić vide kao "politički nekorektne". Oni
smatraju da ovi motivi moraju biti uklonjeni, jer vređaju religijska
osećanja drugih verskih grupa". Umesto naziva Božić se u medijima kaže
praznik, umesto božićnih su praznične rasprodaje. Čak se i u međusobnim
čestitkama umesto "srećan Božić" kaže "srećan praznik"
Nasuprot
njih hrišćanske konzervativne grupe nastoje da se odupru ovom trendu
dehristijanizacije i sekularizacije tako što traže da se deca puštaju
na Božićne, a ne na zimske praznike, i pozivaju na bojkot onih
prodavnica koje izbacuju iz upotrebe reč Božić i ono malo hrišćanskog
što je ostalo u ovom prazniku. To su iste grupe koje ozbiljno lobiraju
da se u školama umesto darvinističke teorije evolucije uvede
kreacionističko učenje, za šta je u Srbiji bila od "reformskih snaga"
smenjena ministarka prosvete. Ono što je u Americi stav koji se
normalno iznosi u medijima i koji podržava većina javnosti se u Srbiji
smatra "primitivizmom" i "povratkom u Srednji vek". Kada bi koji
političar proveo Božić kako dolikuje po običajima i to bilo prikazano
na TV, rizikovao bi da od naših intelektualnih malograđana i televizija
poput B92 bude proglašen za klero-fašistu.
Rasprava o ukidanju
božićnog imena i hrišćanskog sadržaja najvećeg praznika u Americi je
preko medija i političkih debata došla i do vrhovnog suda. On se
oglasio sa stavom da smatra da su uobičajeni božićni ukrasi i simboli
sekularni, i stoga prihvatljivi i na javnim mestima. Međutim još se
lome koplja oko čisto religijskih, hrišćanskih simbola u vreme Božića,
poput scena rođenja Hristovog i krsta. Božićna jelka i Deda Mraz su
"politički podobni" simboli koji se naturaju umesto čisto hrišćanskih.
Iako
je američki predsednik Buš poznat kao iskreni pripadnik evangelističkih
hrišćana on se ponaša u duhu nove sekularističke dehristijanizacije
javne sfere. On je uoči ovih praznika poslao najmanje milion Božićnih
čestitki u kojima se ne pominje reč – Božić. Dakle šta se može
očekivati od nekog drugog predsednika koji bi poput predsedničkog
kandidata Kerija bio sekularni liberal, kada Buš koga nazivaju
konzervativnim hrišćaninom u praksi sprovodi program sekularista.
Slično je i kod nas – mnogi političari koji su voleli da se slikaju po
crkvama i manastirima su u praksi malo ili nimalo radili na negovanju
naše hrišćanske tradicije i zaštite Crkve od medijske kampanje levih
sekularista. Isto tako gledajući kako je na svim kanalima propraćen
katolički Božić, sve sa direktnim prenosom mise iz Vatikana na BK
možemo se upitati da li je naša zemlja uopšte pravoslavna, i po kom
kalendaru slavimo Božić.
Da sekularizacija i ateizacija sveta
nije od juča kada je u pitanju Božić svedoči i naš umni Crnjanski. On u
tekstu "Napredovanje ateizma" ili Razmišljanje uz Božić 1955. u Londonu
razmišlja o zanemarivanju jednog fenomena koji menja moderni svet. Reč
je o uzmicanju hrišćanstva i smanjenju njegovog obima u Evropi, njegovo
potpuno udaljavanje iz Azije i Afrike. Njemu se činilo da se još jedino
Amerika i Australija drži kako-tako hrišćanske tradicije. Ostali je
svet već tada bio u rukama ateista.
On govori kako u Evropi
"božićni praznici nisu ono što su nekad bili. To više nije praznik
deteta rođenog u Vitlejemu čija su kolevka bile jasle. To je sad više
praznik nekakvog bradatog džina iz šume, okruženog snegom, obuvenog u
čizme, koja u društvu patuljaka putuju sankama koje vuku jeleni. On je
neka vrsta uobraženka, koja kipti od zdravlja... Njegov praznik se na
kraju pretvara u Novu Godinu poprimajući dimenzije pravih orgija i
pijanski, na kojima svi nose klovnovske šeširiće i zvezdu kraljicu iz
bajki". Umesto ozbiljne duhovnosti površne budalaštine. Umesto mirne
vitlejemske noći praznika hrišćanske duhovnosti Božić se pretvorio u
bučan komercijalni praznik u kome je jedini smisao da se trgovci
obogate jer prodaju mnogo nepotrebnih poklona. Veliki hrišćanski
praznik se pretvorio u trgovački praznik u ogromnu pijacu u kojoj se
kupuje i prodaje više no tokom cele godine.
"Između nemačkog
sentimentalizma i engleske proždrljivosti, evropski Božić se slavi
odavno kao kakva zimska vilinska bajka. Ima tu jelena i kočija,
patuljaka i siročadi, onih koji nemaju nikog na svetu i odlaze na
majčin grob da bi umrli smrznuti na snegu." Protesti protiv
komercijalizacije i vulgarizacije Božićnih praznika su uglavnom ostali
bez efekta. Svake godine trgovačke orgije u ovo vreme su sve veće.
Crnjanski nastavlja sa opisom Božića. "Ove godine, ovde u Londonu,
većina božićnih čestitki i fasada trgovina nose odliku neke vrste
boginje noći, odevene u kratku suknju, sa vitlejemskom zvezdom u
kosi..." Već tada je bilo vidljivo da ateistički duh osvaja svet, pa
tako i praznovanje Božića. Crnjanski primećuje kako Novac koji ima
centralno mesto i u praznovanju Božića, pa je jasno koje je pravo
božanstvo i pravi gospodar našeg vremena. Materijalizam je kao duh
vremena savladao malaksalo hrišćanstvo. Sav zapadni svet, a njega sledi
celo čovečanstvo, proslavlja Božić u znaku trijumfa Mamona i čulnih
zadovoljstava. "Ta sklonost ka obožavanju Zlatnog teleta, pojavljuje se
i na Istoku, čak i kod ateista. Ćurani, šampanjac, svilene čarape,
pokloni, nakit – sve se to vrti oko praznovanja Božića i Nove godine na
kugli Zemaljskoj". Crnjanski kaže da je ranije čitav svet u vreme
božičnih praznika išao crkve, dok sada provodi vreme pred izlozima,
tako da pravi Božić postoji samo još u dečijim snovima. Umesto
hrišćanske crkve – robna kuća postaje "hram" mamonskog božanstva u
kojoj sa "pobožnošću" ljudi odlaze na šoping. A rečeno je ne možeš
služiti Bogu i Mamonu. Ili-ili – izbor je naš.
...
Ono
što se dešava sa Božićem je bitno jer je reč o zaista važnom
hrišćanskom prazniku, ali to je pre svega samo simptom opasnog
apokaliptičnog trenda rastakanja ostataka hrišćanskih tradicija u
postmodernom melting-potu (loncu za topljenje). Hrišćanska tradicija se
na svim poljima potiskuje i relativizuje, nekada je to putem direktnih
zabrana, a nekada putem perfidne postmoderne sekularizacije pretvaraju
u element liberalne mas-kulture. Tako hrišćanski Božić postaje
pseudohrišćanski i nehrišćanski praznik globalnog liberalnog društva,
postaje praznik "svete" potrošnje. Globalizacija stoga nije samo opasan
političko-ekonomski fenomen već pre svega duhovno-apokaliptični. To što
se izbacuje ime Hristovo i simbol krsta iz sadržaja Božića, da se
navodno ne bi vređali pripadnici drugih vera i ateisti, je samo pojavni
oblik u suštini nehrišćanske i antihrišćanske globalizacije sveta.
Savremeni "multikulturni" Božić nije samo naivna komercijalizacija, već
iza toga stoji određen duhovno-ideološki projekat kojim se dovršava
dehristijanizaciju nekad hrišćanskih naroda. Apokaliptičnim zavodljivim
strategijama se moraju odupreti svi oni koji se protive duhovnoj
globalizaciji i hipnotizaciji sveta. Kako su snage malobrojne i rasute
treba okupljati sve one su svesni apokaliptične realnosti, hrišćane,
ali i sve one antiglobaliste (leve i desne) koji se protive totalnoj
dehumanizaciji kroz mamonizaciju života i sveta.
