ШТА ХОЋЕТЕ ГОПОДО МАЂАРСКА?

Миленко Баборац

Већ смо навикли да према нашој земљи тзв. међународна заједница (читај: глобални моћници) имају непресушан извор идеја и разлога за притиске, уцене, условљавања... Она су тако бројна, тако недоследна, тако широко постављена и уз примену не двоструких, него вишеструких стандарда примењивана да се њима крај не назире и не могу се повезати ни са каквом тежњом ка успостављању порертка, а камоли са добром намером.

У том контексту дошла је из Европског парламента и резолуција о правима националних мањина у Војводини. Наравно, на недоследан и самом себи контрадикторан начин, резолуција се доноси и бива подржавана од стране истих оних који промовишу, а нама намећу вредности грађански и индивидуалистички, а не национално оријентисаног друштва, ипак, резолуција баш на националним правима инсистира!? И нека, тако и треба.

Како је резолуција призивана, и од стране мађарских политичара и у Мађарској и код нас, радо дочекана, хајде да наведемо неке чињенице о томе какви су то услови у којима живи мађарска и не само мађарска мањина у Србији.

Да кренемо од тога шта господи Каси, Шандору, Агоштону и осталој господи мађарским политичарима смета, на шта се жале и шта траже. Кажу они овако: нас Мађаре туку и малтретирају на националној основи. И при томе као доказ Каса наведе да се њему стално прети, а сви наведу за пример неколико, обично пијаних туча при којима су употребљаване псовке у којима се спомињала мајка мађарска и слично, што је довољно да се утврди да је дотична личност нападнута баш зато што је Мађар, а не из било ког другог разлога који се појављају и због којих долази до физичких обрачуна међу људима.

Па зар се у сукобу било која два човека, рецимо Србина, не могу чути псовке по свим основама њихове различитости и свега онога што би могло да увреди онога који бива псован од другог човека. Хоће ли тада свако ко се поистовети са особином или називом из псовке аутоматски бити обесправљен, угрожен и дискриминисан на државном нивоу и изазвати позорност ”међународне заједнице”?

Није ово релативизација проблема и негирање постојања провокација и физичких напада на националној основи, али где их нема и зар је сукоб на националној основи једини који се може појавити између двоје људи различите нације.

Да ли се господа мађарска сећају прошлогодишњег пребијања и мучења скоро до смрти, Зорана Петровића од стране петорице Мађара из Темерина. Да ли по дивљаштву и свирепости могу да се сете и једног сличног случаја страдања неког Мађара. Е, и тај случај господин Каса се дрзнуо да користи као пример угрожавања Мађара, јер се према момцима лоше поступа у затвору. Докле би се чула његова дрека да су петорица силеџија којим случајем били Срби, а мучено лице Мађар?!

Њему се каже прети. А зар се другим политичарима не прети? Не само да се прети, већ се претње и извршавају. Па српски председник владе, Србин Зоран Ђинђић је убијен. Можда га је рецимо неки Мађар убио, јер га је Јожеф Каса учио да Србијa није његова држава. Ова констатација је на истом нивоу озбиљности као и тврдње о тобожњој великој угрожености Мађара у Војводини.

Уважени политичар се жали и на неефикасност судова у откривању и кажњавању починилаца малтретирања (видели смо каквих), писања графита и сличних ствари уперених против Мађара. Нека упореди ефикасност судова у откривању свих других криминалних аката, па ће видети, а то и сам зна, да судови нису ефикасни ни у откривању много тежих кривичних дела, а која немају везе с мађарском заједницом и зато ни ова тврдња није умесна.

Кажу још господа Каса, Агоштон, Шандор: ми Мађари немамо табле на улазу у места у којима живимо исписане на свом језику и немамо личне карте са својим именима тачно исписане мађарском абецедом и одговарајућим симболима. И кажу, то је још једна врста притиска на њих од стране Срба. А да ли Срби у својој матичној држави то имају? Да ли су се господа провозала и прошетала Бачком, Банатом и Сремом и по осталим крајевима Србије? Колико је табли исписано ћирилицом, које је једино аутентично српско писмо? И свако не коришћење ћиорилице такође је равно атаку на национални идентитет и изопачавање српског језика и писма. Када то виде, нека буду мање злонамерни и нека прво уоче немар државе према сопственом матичном народу, па нека онда не подводе то под умишљени притисак на Мађаре!

Не би требали да нам држе лекције о језичкој толеранцији, јер језичкој разноликости која постоји на овим просторима не може да се нађе сличан пример у околним државама, а мало их је вероватно и у свету. Довољно је да оду у своју матичну државу па да на својој кожи осетите каква тамо језичка толеранција влада према мађарским говорима које доносе из ”јужног краја” или да код својих сународника у Хрватској провере стање мађарског језика и да тамо мало пробају да приказују филмове о 64 жупаније и неправедности Тријанонског уговора, а живели смо сви до не давно у СФРЈ. Само што дотична господа ни тада ”нису знала” да живе и у Србији, па су мислили да ће падом Милошевића, који их је на то подсетио, престати и Србија да постоји. Е сада кад се то није догодило, показује се да их није жуљао Милошевићев недемократски режим, већ их жуља Србија, и они њу не могу да толеришу, а не она њих. И зато сада покушавају разне егзибиције, а боље би било да то не раде, а није ни лепо да сада у себи помишљају као последњи лешинари око раскомадане жртве: ”дошао је ред и на нас” јер није ни Србија у време највећих острашћености 90-их и етничких чишћења Срба са разних простора помишљала ”дошао је ред и на вас”.

Кажу господа мађарска још: ми Мађари се исељавамо из Војводине, нас је све мање; а при том ”наше” крајеве насељавају Срби избеглице који су врло нетолерантни и нису навикли на мултикултуралност, вишејезичност и тд. и тд, што нама веома смета. Питамо господу мађарску: не исељавају ли се Срби из Војводине и из целе Србије. Није ли Срба из године у годину мање. Јесте, јесте господо мађарска. И зато би боље било да се ми, и Срби и Мађари замислимо и загледамо у себе и сопствене грехове и промашаје уместо да се бавимо бесплодним расправама и оптуживањима. А избеглице су ту најмање сопственом вољом, и ружно је њихову несрећу трпати у такав контекст, а није ни истина да не знају шта је вишенационална средина, јер су из таквих средина углавном и протеривани од припадника других нација, да их не спомињемо, познато је којих. Између осталог, читавом том стању на које се жале, је допринела и њихова матична држава која је активно узимала учешћа у свим акцијама против Срба и Србије од продаје наоружања Хрватској 1990. године, па до учешћа у НАТО агресији 1999.

Смета још господи мађарским политичарима то што их нема довољно у државној управи, милицији, војсци,судству... Да ли могу да нам изнесу податке о учешћу и броју Срба у општинским администрацијама Сенте, Аде или Кањиже? Изјашњавају се за Европску унију и слободно тржиште, а жале за националним кључевима и комунистичком титовом аутономијом по уставу СФРЈ из 1974. године, по којем су били привилеговани у односу на Србе, а који је узгред буди речено и био један од узрока крвавог распада Југославије. Да ли примећују логичку недоследност у таквим њиховим настојањима и политичку промашеност њихових савезништава са остацима и отпадом титоистичких времена оличених у Чанку и другим политичким маргиналцима којима је упориште и мађарска популација, која им редовно на изборима даје гласове тамо где је малобројна и нема својих представника из мађарских странака.

Да ли још господо мађарска када говорите о перманентном психолошком притиску на широком фронту и на дуге стаза коиј се врши на Мађаре у Србији, можете уопште чињеницама да упоредите стање Мађара у другим земљама где су мањина, на пример у Румунији где их је два милиона, у Словачкој где их је више стотина хиљада или у Украјини и Хрватској где вас такође има доста, а где сте готово неприметни, са стањем и правима које имате у Србији? Или да упоредите стање Срба у Мађарској који су готово сви асимиловани. И да онда имате образа да говорите о националној нетолеранцији толико страној српском духу и осведоченој ако ни према коме другом оно према вама, сада и овде у Војводини?

Да не ширимо причу и не идемо у историју српско-мађарских односа, што не би сигурно било у корист ваших тврдњи и интереса када тражите преко хлеба погачу позивајући се узгред и на вашу лојалност, коректност и политичку одговорност?! Каква је то врста лојалности лако се може утврдити кад се зађе у неко мађарско место на северу Бачке, где се без проблема може наћи човек или дете које не зна (или не жели!) ни да бекне српски, и не зна ни у којој држави живи, а да не говоримо колико је многима од вас тешко да преко уста и превале реч Србија. Не налазимо у томе, господо мађарска много ваше кривице. За то смо већ криви ми. Јер смо желели и желимо да се осећате као у својој држави... Србије јесу светосавски широкогруди, али је ово отишло у другу крајност - до понижавајућег попуштања пред све безобразнијим захтевима и оптужбама.