ОДЛОМАК ИЗ НОВЕ КЊИГЕ РАДМИЛЕ ВОЈНОВИЋ КРОТКА РУСИЈА!

Матушка игуманија, шаљем вам дневник са поклоничког пута на Синај.Помолите се за мене грешну. Научили сте ме да откривам помисли и ја их бележим. Ако Богу буде угодно, доћи ћу код вас у мају. Ангела Хранитеља свим сестрама!

Раба Божија Радмила.

Православни Руси бар једном у животу оду у Свету Земљу, или у подмосковски Нови Јерусалим, копију Светог града, на реци Истри, дело патријарха Никона.

Руски императори су постепено откупљивали места најважнијих јеванђелских догађаја. У19. веку у Палестини ничу руски манастири.У 20. веку Совјети су их мењали за јафа поморанџе!

До октобарске револуције број руских поклоника у Светој Земљи био је два пута већи од осталих православних и инославних заједно!Императорска породица била је покровитељ православних Арапа и хришћанских светиња.Кад је Цар са породицом ритуално убијен у Јекатеринбургу, Палестинци су се чак убијали од туге! Нестао је васељенски заштитник Божијег Закона!

Тужна арапска предосећања су се потврдила: 1948. године западне силе у Палестини оснивају државу Израел, што је знак последњих времена. По пророчанствима светих, светски демократки диктатор и лажни миротворац биће крунисан у трећем јерусалимском храму! Близу је, пред дверима!

На јужном Синају многи говоре руски! Бедуини су горски витезови, пустињске слуге Вишњега. Воле да угосте Русе који су преплавили пустињу!

Синај личи на љупку машну између континената.Афричке двери у Азију и мост између Средоземног и Црвеног мора.Синај је најкраћи пут између Европе, Индије и Далеког Истока.

Пре четрдесет векова фараони су обрадовали бога Хора новим путем кроз северни Синај. По римском виа марису, долином Нила, у Месопотамију, обалом Средоземног мора, ишли су египатски муслимани на поклоничко путовање у Меку.Синај су прегазиле многе армије на путу ка далеким империјама.Фараони, Асирци, Персијанци, Грци, Арапи и Турци, Французи, Енглези, Немци, Американци...

Синајем су протутњале античке комите бога Перуна...Бедуинима смо за успомену оставили гору Сербаљ...

Јужни троугао Синаја личи на месечев пејзаж.Пречисто Црвено море запљускује древне оазе са сочним урмама, грејпфрутима, поморанџама и лимуновима. Величанствене усамљене планине вековима привлаче пустињаке.Плавичасти гранит ћутке посматра поклонике пута којим се најређе иде.

Горски витезови бедуини са верним камилама и монаси манастира Свете Екатарине су једини житељи светог Синаја.Осим њих господари библијских гора су вукови, лисице, хијене, газеле, дивокозе и орлови.Моћни пустињски венци плене срца која ишту спасење. Пре тридесет три века благочестиви јеврејски народ спустио се на југ да прими десет Божијих заповести!

Ко може да опише узвишену тишину библијских гора Хорива, Свете Екатарине, Сербаљ и Ум Шумар?У њиховом подножју бедуини гаје козе и негују поврће и урме.Сербаљ планина у духовном центру света подсећа ме на Олгу Луковић Пјановић, Милана Будимира и друге заборављене историчаре...

Неки тврде да реч Синај потиче од семитског сен што значи зуб.А ми, грешни Срби, оставили смо трагове... Гора Сербаљ је језички и гранитни доказ о древности нашег малог племена!

Четрдесетогодишњи Мојсије долази из Египта на Синај.У подножју Хорива упознаје седам Јофорових кћери код извора који се данас налази на северној страни манастира Свете Екатарине.Оженио се Јофоровом кћерком и четрдесет година чувао стада свог таста.Господ му се јавио у пламену Неопалиме купине и наредио да доведе децу Израиљеву из Египта.Мојсије је хранио душу божанском тишином и чистио срце и ум светом усамљеношћу!

На путу у Обећану Земљу, Јевреји се спуштају преко Црвеног мора у Елим, данашњи Тур, са 12 извора и 70 урминих палми.У подножју Хорива Бог им је дао закон за спасење душе и уређење земног живота.Прошло је шест векова... Бежећи од гневне царице Језавеље, пророк Илија се склонио у хоривску пећину.У тихом склоништу поред језерцета, он се молио до успења.У 11. веку над овом пећином Грузини граде манастир.

Монашко гнездо

Први хришћани бежали су у пустињу од света гордости, суровости и грамзивости.Овде су налазили тишину, спокојство и светост.Синај је степеница ка небу.Од трећег века подвижници и подвижнице насељавају се око жбуна Неопалиме купине. Пустињаци су били мисионари међу синајским паганима.У време арапског освајања, већина житеља Синаја били су хришћани.

313. године император Константин дарује хришћанима слободу вероисповедања.Он постаје покровитељ монаштва.Хиљаду година Византија, као Други Рим, штити Божији Закон у васељени.

Будући да су миропомазивани на власт по Милости Божјој, хришћански владари су разумели своје служење као подвиг и Крст, као обавезу да штите Добро од Зла.

Данашњи хришћани последњих времена беже из буке и беса дигиталних Вавилона у пустињу коју је Бог сачувао од злобе и раскоши палог света. Људи жељни анђеоског живота и тишине празником и недељом скупљају се код Неопалиме Купине да добију Свето Причешће и духовне савете стараца.Овде се стичу духовна знања из благодатне историје подвижништва.

Упутили смо се и ми, грађани последњег Рима, златогла ве Москве, са завејаног Демодедова, џиновском птицом небеским коридорима преко Јерусалима до Синаја...Из снежне Москве у вреле оазе пуне мирисних мандарина и грејпфрута.Из шубара и тешких бунди са оренбуршким меким марамама у арапске памучне тунике...

МОНАШТВО ЈЕ СЕЋАЊЕ НА СМРТ

-Огради се ћутањем и пази на себе!-моја смирена душа сећала се поука баћушке Серафима.Смерни руски поклоници моле се у себи.Да, да и не, не! Никаквог празнословља и шала! Нема хвалисања знањем, родом, земним благом! Благословени путници ка вечности не знају за брбљање.

Све чине, као по манастирском типику.Без гунђања и роптања, стрпљиво подносе сваку муку и непријатност.Свето смирење! Сви се моле у себи или читају молитвеник. Празнословље је искључено.Нема препирке, кикотања, оговарања...

Иже херувими... стари и млади, деца и монаси анђеоски подражавају духовне учитеље покајања, старце.Сви су смирени и задовољни.Добронамерни и љубазни, али дистанцирани...Посничко понашање доводи нас до последњег питања! Како прелазимо у вечни живот?

Чак се Пресвета Богородица плашила сусрета са демонима... Велики праведници су се плашили смрти.А ја? А ви, благочестиви читаоци? Како расејаност преобразити у бригу о спасењу?

Како победити љубав према свету? Разумевањем смисла живота. Борбом са страстима и својим унутрашњим злом! Васпитањем душе за Царство Небеско!

Увек се сећајте да је овај свет оскрнављен првородним грехом за непослушност Адама и Еве. По Божијем допуштењу, изложени смо дејству палих духова...Што смо ближи Богу, то се више удаљавамо од острашћеног света...

Као што дружење са злим људима удаљава од спасења, тако света места и добри људи привлаче благодат, умножавају љубав и смирење.

Синај је место подвига великог игумана Јована Лествичника.Његова Лествица учи љубави према небеском. Појављује се равнодушност према пролазном и ...

Да ли сте размишљали о својој смрти? Она је лајт мотив монашког срца.Сваког дана подвижник мисли о смрти и привременом растанку са ближњим. Један руски брат, млади професор Московске Духовне Академије рекао ми је, док смо се шетали око Сергијеве Свето- Тројицке Лавре:

- Матушка, треба лећи у гроб...Морамо се достојно припремити.

-Да,-рекла сам.-Зато сам дошла у Русију...да се припремим за растанке ...да страдам. Хтела сам да побеђујем плот...Хоћу да похађам школу молитве и ћутања!

Прелазак у вечност ближњих одвоја нас од света. Једини кључ за двери смрти је Православље, као апсолутна Истина, чије духовне координате откривају смисао живота...Духовни живот припрема нас за вечност и Страшни суд. Духовне очи виде земаљски живот као театар изложен дејству злих духова...Монаштво је сећање на смрт и све већи страх Божији. Монаштво је унутрашњи постриг срца, које тугује због својих грехова и страдања света. Припремала сам се за исповест...Исповедам се и поново упадам у осуђивање туђих несавршености...Знам да нема већег греха...Опрости ми, милосрдни Господе...

САБЛАЖЊИВЕ АВЕНИЈЕ

Шарм ел Шеих је летовалиште ни на небу ни на земљи из 1001 ноћи. Црвено море пуно разнобојних корала и мирољубивих рибица запљускује плаже начичкане палмама, лежаљкама и разнеженим туристима. Баћушка нам је благословио купање и одмор на благом децембарском сунцу. Брзо смо превазишли климатске разлике: синајско децембарско лето прија после московске оштре зиме.

Исповедали смо се у хотелској соби код оца Владимира.Он је узео од пустињског владике кључ храма...Сеоски баћушка из Подмосковља одлично познаје духовни центар света.Бог зна колико пута је служио Свету Литургију у капели подигнутој на месту где је Мојсије добио таблице са Божијим заповестима!

Од хотела на обали Црвеног мора пролазимо аутобусом кроз рајске авеније из арапских бајки.Бели и златни, коцкасти и округли, хотели заштићени урминим палмама од врелог пешчаног ветра, украшени су воденом чипком филигранских фонтана.Између хотела и необичних светиљки бајколика гарда: џиновски светлећи Деда Мразови са ћириличним поздравом: С Новим Годом!Уживам у руској ћирилици. Руси, на срећу нису имали Вука...

Сетила сам се окупираног завичаја где је народ одбацио ћирилицу! Да ли је могуће да Јапанци, Кинези или Арапи пређу на латиницу?

Чудимо се што нас «међународна заједница» малтретира! Одбацујући православну веру и ћирилично писмо, постали смо духовни мутанти. Народ масовно псује Бога и користи туђинско писмо! Саблажњиве ситнице одвлачиле су ми пажњу...

-Боже! Помози ослепелом народу да прогледа.Да озверени престану да псују Бога, оца, мајку и сунце! Да се народ врати одбаченој ћирилици!

Свако псовање је игра демона који се уселио као подстанар у душу! Он хули, оговара, псује, исмева. Власник душе не подозрева да му паразит троши енергију и краде спасење!

Зашто неки људи хуле и проклињу, а не верују у Бога и Страшни суд!Верују у Европу и реформе, али их не псују! Верују у модне ревије и силиконе, фудбал и зону сумрака...али их не псују...

Сваки човек бира, да ли ће са Богом или против њега... Престани да се бавиш политиком и земаљском културом!

Кроз пустињу се приближавамо месту сусрета Бога са човечанством!Слушам шапат старе монахиње из Туле.

-Боже, милостив буди мени грешној. Склона сам да осуђујем ближње уместо себе...помози да се изборим са помислима којима лукави духови бомбардују...-молила сам се. Помисли, ташти планови, грешни фајлови и духовни вируси ометали су молитву.

-Огради ме од лукавих нашаптавања демона.Боже!Спаси ме!-вапила сам у себи.

Ћутање је тајна будућег века!

Бедуини проводе живот у божанственој самоћи.Помажу поклоницима да се подвизавају. Пред нама је стаза којом су ишли старозаветни пророци Мојсије и Илија, свети Јован Лествичник...

Лукави духови убацују помисли...Ипак побеђује мој Анђео Чувар...Небески свод је оивичен венцем гранитних планина. Овде је Бог Мојсију открио шта очекује од човечанства.Сви идемо пешке...Сви смо духовни држављани Свете Русије. Само троје болесних поклоника јашу камиле...

-Ћутање је тајна будућег века!Осмица је симболичан број будућег Царства Небеског!

Тајна Васкрсења везана је за Страшни Суд.Он ће трајати колико траје читање Шестопсалмија у православном богослужењу. Без страдања нема спасења!

Ево нас пред стрмим громадама које служе као степенице ка врху.

Нека страда моје грешно тело, да би се душа спасила, проливај крв да би примила Духа Светога!Сећала сам се духовних поука египатских стараца.Тешила ме помисао да поред мене иду осамдесетогодишњи поклоници, без роптања и застајкивања.Ђаво ми је убацио нови софтвер: самосажаљење!

Сад се мучим, а могла сам да се излежавам, читам, једем ружичасти лосос и грицкам папају!

Боже милостив буди мени грешној!Корак прати молитву после које лукави мења тактику. Одвлачи пажњу на лажне пријатеље који су ми правили пакости.

Не буди злопамтило!Господе, дај да их заборавим, и милостив буди мени грешној!

Синајски игуман Јован Лествичник описао је човеково успињање од греха и зла ка Богу.Ево нас пред бесконачном гранитном лествицом која се дели на леву и десну. Успињемо се у свитање.Уским путем ка вечности!

Сетила сам се светитеља Лаврентија Черниговског који се упокојио 1950. године.

Духовне кћери су га питале:

-Баћушка, колико људи се спасава кад зло отворено тријумфује у свету?

-Мањина. Као што мало људи радним даном одлази у цркву. Непокајани грешници су већина. Као што су недељом и празником цркве пуне. Пакао је пун грешних душа!

Боже, Милостив Буди мени грешној, понављала сам, док ме ђаво повремено нападао глупим и сујетним помислима .

Освајамо најопаснији део пута!Треба бити опрезан у густом полумраку међу литицама. Ваздух је све хладнији, а ми путници ка вечности све жеднији!

Кад је Христос за нас трпео страдања, крст, жеђ и глад и ми смо дужни да издржимо без воде ... да се причестимо на светом месту.У праскозорје стижемо на величанствени плато са којег се види цео Синај.Он чува старозаветну и новозаветну тајну Бога и човека.Од првог пророка Мојсија до Пресвете Богородице која је са малим Исусом и праведним Јосифом бежала у Египат.

НАПАД ЗЛИХ ПУСТИЊСКИХ ДУХОВА

Око храма су спавали млади бедуини под овчијим кожама.Они продају воду и сувенире.Баћушка је послушао савет пустињског владике да се закључамо у капели. Проређени слаткасти ваздух упија умор и жеђ.Божанска благодат преплавила је наше смирене душе. Нашли смо се на месту кључних есхатолошких догађаја!Баћушка је служио полако и са умиљењем. Певали смо као једна душа!Његово лице било је орошено сузама! Око капеле чули су се дивљи урлици и вихор!Демони су хтели да нас отерају са светог места!

У анђеоском појању руске душе има толико благодатног созерцавања да заборављам на своју телесну слабост.Душа се радовала.Спуштених глава, са рукама на грудима прилазимо Светом Путиру.Причешћујемо се.

Зли духови криче и кикоћу се око капеле бесни што се неко усудио да служи Свету Литургију Распетоме и Васкрсломе Господу.
Прочитали смо молитве после Светог Причешћа, целивали свете иконе и златни крст у баћушкиној десници.Излазимо из капеле и видимо да млади бедуини још спавају.Демонска бука ишчезла је без трага!Нигде никог!У анђеоској тишини, са молитвом у срцу, спуштамо се у пештеру светог пророка Илије ...Хиљаде глатких степеница воде у подножје! Духовна радост исцељује телесну слабост и грешну млитавост.Нико није коментарисао необичну буку око храма!

Небеска благост у срцу! Удостојена сам да будем са овим скромним и тихим подвижницима Свете Русије.Православни митрополит Либанских гора Илија говорио је да на молитвама руског народа стоји свет.

Фотографисали смо се поред храма.Духовни печат у души је дубок...телесним оком невидљив...

Новозаветна Црква са Светим Тајнама лако је освојила пустињу, јер су први хришћани бежали у тишину, спокојство и сурову природу.Изнуривали су тело да би спасили душу! Ко је примио Печат Дара Духа Светога, осећа благодатне енергије које извиру из Неопалиме Купине. На њеном корену Царица Јелена саградила је први храм 330. године.

Мислено сам понављала:-Господе, Ти Хоћеш да се сви људи спасу у Вечности!Помилуј ме и Дај ми да се стално враћам на Гору Синајску!Дај ми да живим у Светој Русији, мом српском завичају и у Светој Земљи.То је мој спасоносни троугао.Свештена Географија.Благодатна и спасоносна маршрута! Свети Срби и Свети Руси, Свети Синајски Оци и Мученици, Помолите се за мене грешну пред Божијим Престолом!

СКИТОВИ И ОАЗЕ

Кренули смо са Мојсијеве горе стазом која се дели: једна води до пештере светог пророка Илије, а друга према манастиру Свете Екатарине.

Из прохладне свежине спуштамо се у врело лето.Ослобађамо се топле одеће.Синајско сунце не пржи као што руска зима не смрзава.Сећамо се чудесних отшелника који су дисали и ходили по овој земљи.Овде се подвизавао синајски игуман Јован Лествичник.

Први храм саграђен је у 4. веку на корену Неопалиме Купине.У време византијског императора Јустинијана 532. године на истом месту подигнут је већи храм који су Арапи срушили 1782.1934. од остатака старог храма саграђена је капела у којој смо се причестили.

Овде се налазе остаци мале џамије из шеснаестог века.На Хориву је неколико скитова и цркава везаних за манастир Свете Екатарине.

На висини од 2137 метара, поред малог језера, налази се извор са пијаћом водом и црква Светих пророка Илије и Јелисеја.О њима говори Трећа књига Царева.Од једанаестог до шеснаестог века овде су се подвизавали грузински монаси.

Од шеснаестог века скит је опустео.Од језера се спуштамо ка манастиру Свете Екатарине. Пред нама су стазе ка манастирским вртовима и малим храмовима посвећеним Светом Јовану Крститељу,Светој Ани, Пресветој Богородици и Светом Великомученику Пантелејмону.Пут се завршава код извора са оазом.

Од давнина су поклоници тежили да се попну и на гору Свете Екатарине која је висока 2642 метра.Ту су обретене мошти великомученице која је пострадала у Александрији у четвртом веку.Она је била лепа и мудра девица.Од Христа у чудесном виђењу добија прстен од којег се више није одвојила.

Њене проповеди у време прогона биле су тако моћне да се народ Александрије масовно крштавао.Људи свих сталежа примали су мученичку смрт, а младој Екатарини је одсечена глава по наређењу императора.У шестом веку монаси су нашли њене мошти и познали по чувеном прстену на руци.Преносе их у манастир који од тог времена носи њено име.До данас се чува стари обичај да поклоници добијају сребрни прстен са иницијалима Свете Екатарине-«АК».

Необично је што чувар светих моштију даје прстен који вам одговара.

Благочестиви читаоци, ево неколико практичних савета за поклонички пут.

Ако сте мушкарац будите скромни, уредни и обавезно пустите браду. Жена треба да носи мараму, просту одећу, без сујетне шминке!Узор за мушкарце је Господ и апостоли, за жене Пресвета Богородица!Тако уче руски старци!

Од манастира Свете Екатерине до врха истоимене горе пењемо се за пет часова.Све зависи.Ко се не боји Бога, сувише се боји хијена, лисица, вукова, орлушина, љупких камила, тихих бедуина и љубитеља опасних спортова! Ко се боји да ће на суровој гранитној стази поцепати најлон чарапе или упропастити чипкану сукњу боље да не креће на Синај. Ово није пут за размажене!

Поред пута су рушевине манастира са црквом светих апостола Петра и Павла.Прошли смо поред камена који је Мојсије ударио жезлом и потекла је вода.На њему је дванаест удубљења што симболично означава дванаест колена Израиљевих. Мало даље је храм посвећен светом Онуфрију.Не зна се кад је саграђен, али је реконструисан 1676 године.

Раскошни воћњак скрива храм посвећен Четрдесеторици мученика. Мермерна чесма освежава посустале путнике.Црква је саграђена у деветом, реконструисана крајем седамнаестог века, а келије су дограђене око 1708.године.Близу је бедуинско сеоце од којег почиње успон на гору Свете Екатарине. Камена стаза води према извору Голубова вода или Мајан еш Шунар.

Једном су монаси кренули на врх горе.Били су жедни и хтели су да се врате. Приметили су дивљег голуба који је гасио жеђ између два камена.

Угледали су извор и напили се воде.Затим су се попели на гору где су обрели мошти Свете великомученице Екатарине.Овде су уклесане степенице наизменично на левој или десној страни успона.Ко пође на ову гору нека се не осврће!

Тамо доле остају страсти и сујетне помисли о трицама и кучинама.Све отпада као змијска кошуљица и рађаш се за нов живот ...Овај успон боли телесно, ломе се кошчице наших грехова, јер умиреш за свет, грех и злобу. Срце је спремно за подвижнички живот и постриг срца.

На месту где су нађене свете мошти, саграђена је мала црква.Камени под чува отисак тела великомученице.Уз храм су келије за одмор поклоника, сада углавном затворене.

Овај врх врхова је највиша тачка не само Синајског полуострва него и целог Египта, Либије,Туниса, Израела, Јордана и Кипра.Читаоци, подвижници, са овог чаробног брега угледаћете сурово лепу Синајску пустињу и све заливе Црвеног мора, од Суецког канала до Средоземног мора.Спуштамо се до оаза пуних сочних грејпфрута и лимунова.Чека нас море пуно разнобојнох корала и рибица које радознало обилазе пливаче подвижнике.

РОНИЛАЧКА МОЛИТВА

Дубоко роњење кроз коралне брежуљке и долине је мистични контрапункт успињању на Мојсијеву гору.Море је кристално чисто и нежно топло.Плажа је тиха.Руско северно спокојство шири се мирисном оазом.Руси су тих и дискретан народ.Разни језици жуборе преко дрвених мостића,фонтана и чамаца који се лењо сунчају по парковима!Овде нема нападних Американаца који се довикују по целом свету као наше ојкаче с брда на брдо.Они избегавају ове крајеве због подршке Израелу.

Док роним кроз шуму корала навиру сећања на Неопалиму Купину и манастир Свете Катарине.-Господе, врати нас на ово свето место.Благослови своју рабу да се овде напаја небеским лепотама сваког Божићњег поста,-молила сам се мислено, окружена разнобојним рибицама.

Децембарско сунце брзо залази под мирисним палмама и врелим златним лимунима! Вода је пречиста и топла па цео дан ронимо.Приметила сам да је подводна ронилалачка молитва чистија јер ишчезава земаљска расејаност!

Под водом је тишина и ум се погружава у созерцавање небеске светлости!Рониоци ћуте.Уосталом, Светим Духом и Водом се крштавамо спирајући наслаге греха!Погружавањем у воду измичемо демонима који нас вребају у ваздуху.

Блажено ћутање приближава нас Богу.Радост умножава већ рођено смирење, а благодат почетничко покајање...Духовна љубав и подвиг обиласка врха Хорива, пештера и скитова спојила се са чудесном природом, морем, оазама, бедуинским животом.Уморно од западне ђавоцентричне културе, срце се предаје тајанственом Истоку.

Како не волети пустињу и њене чаробне оазе у којима су живели старозаветни пророци и хришћански подвижници? Посебно осваја чистота где нема грамзивог западног прогреса. На тихим трговима се ткају и продају дивни ћилими на исти начин, хиљадама година.Чаролија старих заната: накит, кожа, мириси пустињских зачина, не подлеже реформама.Све је вечно и укорењено у Божанску Истину и Закон.Трговачки ритуал је тако леп да пожелите да га понављате и ниње и присно и во вјеки вјеков...

Нама, руским матушкама, љубазни продавац нуди чај.

Допада им се што смо одевене као Арапкиње, у дугим хаљинама и памучним бедуинским марамама.Нема журбе и жеље за брзом зарадом.Сви говоре руски ... у многим продавницама показују крст на руци!

Млади продавац пева молитву Богородице Дјево на арапском. Затим ми певамо на црквено-словенском.Поклонио ми је арапску икону, а ја њему сребрни руски прстен са Исусовом молитвом.Пијуцкали смо црни ароматични чај и разгледали дрангулије из 1001 ноћи.

Полако нуде дивне хаљине, мараме и кожну везену обућу! Галантно спуштају цене! Воле да показују своје прекрасне рукотворине.Купила сам филигрански ткан ћилим: разнобојне рибице у коралној шуми пливају у свим правцима, а сунчеви зраци обасјавају морско дно!

- Очињ красиваја рускаја бедуина,-каже млади продавац, док ме фотографише у арапској хаљини, са бедуинском марамом на глави.Смеши се и нуди свежи чај.Показује крст нацртан на ручном зглобу.

Шетња пешчаном обалом чини ме тужно срећном.Због неизбежног сећања на непроменљиву прошлост која као морска плима надире у спокојну душу. Скрасила сам се под великом палмом уронивши у меку љуљашку поред мостића.

Из зеленкастог језерца извиру стаклене рибице, фонтане, освежавајући водом цвеће и жбуње. Мирисни чај вратио ме у јучерашњу посету манастиру Свете Екатарине.

ОКО НЕОПАЛИМЕ КУПИНЕ

330. године после Христа, синајски монаси обратили су се царици Јелени са молбом да се код жбуна Неопалиме купине сагради храм и тврђава. Разбојници су нападали монахе. Биле су то древне пустињске олује.Царица је помогла да се изгради црква посвећена Пресветој Богородици и кула за монахе.Сачувана су сведочанства о процвату монаштва крајем четвртог века.На пример, бивши царски официр у Константинопољу, Свети Нил, подвизавао се овде.

Манастир је сачувао све храмове, конаке, чесме, библиотеке и ризнице, јер је остварио немогућу мисију: да га штите православни, католички, муслимански и пагански владари од Јустинијана, пророка Мухамеда преко арапских калифа до Наполеона и руских императора. Сачувао је пламен Православља на Синајској Гори и данас је пустињски бисер који привлачи душе жељне светлости и спасења.

Император Јустинијан наредио је да се око храма и куле царице Јелене саграде моћне зидине и велика базилика која се сачувала до данас.Он је послао војнике да штите монахе.На гредама храма овековечена су имена императора Јустинијана, царице Теодоре, и архитекте Стефаноса.

Царски летописац Прокопије описао је изградњу манастира.У библиотеци је сачуван још један бисер, рукопис Евтихиоса (Ибн ал Батрака ), александријског патријарха, који говори о првим вековима синајског монаштва.

Следећи традицију, император Јустинијан је посветио нови храм и манастир Пресветој Богородици.Свети оци тумачили су Неопалиму Купину као старозаветну најаву Благовести којом је Архангел Гаврило пренео Вољу Божију Дјеви Марији, да је изабрана да роди Сина Божијег .

После смрти императора Јустинијана, у новој базилики израђен је величанствени мозаик Преображења.

Петрово клицање:Учитељу, добро нам је овде бити, за свете оце представља врхунац који су неки за живота достизали.Пророци Илија и Мојсије су били на гори кад се Господ преобразио, чули су Га много векова раније...

Монаси 625. године шаљу делегацију у Медину да траже покровитељство пророка Мухамеда. Копија његове грамате данас је изложена у манастирској галерији.Она потврђује да ће муслимани штитити манастир.Предање каже да је пророк као трговац боравио у манастиру и ослободио га плаћања пореза.

Кад су Арапи освојили 641. године Синај, монаси су мирно наставили да се подвизавају.Ипак се њихов број смањивао тако да је почетком 9. века остало око 30 монаха.У 11. веку унутар манастирских зидина саграђена је џамија.

Од 1099 до 1270. године наступа време монашког препорода под заштитом крсташа, који оснивају посебан ред да штити европске поклонике. О крсташима сведоче разни трагови: готски свод и латински натписи у древној трпезарији.

!517. године султан Селим осваја Синај и постаје нови покровитељ манастира.Европски владари даровали су манастиру имања широм Европе.У 17. веку синајски монаси су развили духовну мисију широм Европе и Азије!На Криту, у Хераклиону отворили су православну школу.Духовна и културна мисија манастира Свете Екатарине простирала се широм Египта, Палестине, Турске, Румуније, Русије и Индије!

1797.године, Наполеон је поштедео манастир!Сачувана је традиција покровитељства власти, која је могла да буде јеретичка, паганска или идолопоклоничка!Монаси су се безропотно покоравали, дајући цезару цезарево, а Богу Божије!У манастирској галерији изложена је Наполеонова декларација о покровитељству!Он је помогао да се северни део манастира обнови после буре 1798.

Друга половина 19. и прва половина двадесетог века биле су у земаљском смислу непријатне... изгубљена су имања у Румунији, Русији, Турској...Наравно, манастир је све преживео и наставио са духовном и културном мисијом.1966. обележена је 1400 година постојања! Поред представника свих православних цркава на Синај је дошао бивши грчки краљ.Манастир остаје васељенски светионик Другог и Трећег Рима: Византије и Русије.

УДАЉАВАЊЕ ОД ЗЕМАЉСКОГ

Подводна ронилачка шетња кроз корални парк, бисерни акваријум, трајала је часовима ..јер у топлој води морски саобраћај одвија се полако, без судара...непрестано снисхођење ћутљивих путника: разнобојне рибице окружују рониоце поклонике.

У подводном свету време се приближава вечности и удаљава од нашег грешног земаљског које Бог убрзава да би скратио муке малобројних верних! Зар не осећамо да некадашња година протиче као месец, некадашњи месец као недеља, а бивша недеља сада пролети као дан!У морским дубинама време се успорава!То зна сваки ронилац!То осећа свака рибица!Моја подводна секунда продужава се у бескрајно дугу земаљску минуту; моја ронилачка минута претвара се у бесконачно дуг земаљски час, топли и слани подводни час разлива се у светли земаљски дан!

-Час подводни и ронилачки, црвеноморски и синајски, дај ми Господе!Поново, ...сваког божићњег поста! Амин...

Као у далеким галаксијама неземаљски одблесци сунца преламају се кроз коралне витраже и необично кротке караване рибица дугиних боја. Оне радознало посматрају необичне госте рониоце и лађе са провидним дном и боковима.Поред мене клизи чудан брод.На прамцу је огромна дрвена златно-црна маска фараона.Туристи се спуштају под палубу да кроз провидно дно и бочне прозоре посматрају чудесне пределе рајске красоте: рибе, корале, горе и долине морских дубина које обасјава неуморно пустињско сунце .

Коначно сам изронила, али, вода је тако пријатна да се враћам у дубину...у Црвеном мору заиста се осећам као риба у води!Поново роним.Мисли су везане за древну историју великомученице Екатарине која се родила на северу у Александрији 294. године.Звала се Доротеја.Завршила је паганску школу где је изучавала философију, реторику, поезију, музику, математику, астрономију, медицину. Лепотица је изабрала Небеског женика-Господа, јер је слушала проповед сиријског монаха.

На светом крштењу добила је име Екатарина.У време гоњења хришћана почетком четвртог века, јавно је проповедала веру у Распетог и Васкрслог Христа!Оптужила је императора Максиминуса да приноси жртве идолима!Педесет мудраца покушало је да је убеди да принесе жртву идолима.Она је успела да убеди чланове императорске породице да поверују у Христа, цитирајући античке философе! Издржала је муке и није издала Господа.

Одсечена јој је глава а тело је исчезло!Предање каже да су свети анђели пренели њено тело на врх горе која сада носи њено име! После скоро три века монаси манастира Преображења Господњег имали су виђење! Свете мошти су положили у златни ковчег у великој базилики коју је саградио Јустинијан.

Историју њеног мучеништва и смрти на Запад преносе крсташи.У Европи су почели да је поштују као једну од главних светих. Од 11. века манастир Преображења познат је као манастир Свете Великомученице Екатарине.

ЕВО ВРАТА ГОСПОДЊИХ, ПРАВЕДНИ УЛАЗЕ КРОЗ ЊИХ!

Архитекта Стефанос Ајлисиос пројектовао је монументалну тврђаву која до данашњег дана није оронула. Изузетак чини северна страна оштећена и поправљена почетком 19. века.

Првобитни улаз са западне стране је затворен.Изнад њега је левак, коришћен за поливање нападача врелим уљем! Лево од главног, налази се мањи улаз кроз који смо ушли и ми, московски поклоници!

У манастиру има дванаест капела. Саграђен је на стрмом подножју, келије и друга здања повезана су капијама и славолуцима: има их преко 60.1951. године на јужној страни саграђено је ново здање.У њему су библиотека, галерија икона, трпезарија, али и нова резиденција архиепископа.Саграђен је нови конак.

Стефанос је саградио храм тако да је задужбина царице Јелене, саграђена на корену Неопалиме Купине, постала део нове базилике.Градња почиње 542. и завршава се 551. године.

Сачуване су иконе из шестог века.Под, иконостас и дрвени наслони су из 17. и 18. века.

Улазна врата храма стара су 1400 година.Изнад њих пише на грчком:Ево врата Господњих, праведни улазе кроз њих!(Псалам 117;20).Двери су направили византијски мајстори од либанског кедра, са рељефима птица,цвећа, и животиња.

Апсида храма украшена је величанственим мозаиком, који представља Преображење Христа.Ово је најстарији и један од највреднијих мозаика Православне Цркве беспрекорно сачуван.Њен стил подсећа на Храм Свете Софије у Константинопољу.

Тема Преображења Христовог преузета је из Евангелија по Матеју.У центру је Христос, са старозаветним пророцима Мојсијем и Илијом.Поред Господа клече апостоли Петар, Јаков и Јован.Око апсиде су представљени апостоли и свети пророци.

На врху је изображен Мојсије како прима таблице вере и изува обућу пред Неопалимом Купином.Јован Крститељ и Пресвета Богородица са два ангела поклањају се Јагњету, символу Исуса Христа!

У време крсташких ратова, дограђен је део где се данас чувају највредније иконе.На дверима ове капеле је грб крсташа.Иконостас храма Преображења Господњег израђен је на Криту 1612.

1675.године овај иконостас је позлаћен.1714. године храм добија мермерни под и дрвени плафон украшен златним звездама.1871. године саграђен је звоник.Складну небеску мелодију даје девет монументалних звона, поклон руске царске породице. На часове и јутрење позива монашко клепало.

У десном углу олтара у мермерном ковчегу су мошти Свете Екатарине.У јужном зиду узидане су кости светих синајских мученика, са капелом њима посвећеном. Кров држи дванаест стубова, по броју месеци, на сваком су иконе светих, чије мошти су у темељу.

Западно од храма налази се џамија са минаретом саграђена пре 1381.Она служи муслиманским поклоницима на путу у Меку.

Манастирске зидине високе 20, а широке до 6 метара, подигнуте су у време императора Јустинијана, на молбу монаха, који су увек били мета разбојника. Гранитне зидове зуб времена скоро није дотакао.Током моћне олује 1797. године северни део тврђаве је оштећен.На молбу монаха, Наполеонов генерал Клебер шаље мајсторе који су чак подигли нову источну тврђаву.Због сталних напада номада, древни северозападни улаз је затворен камењем.Поред је прокопан подземни тунел до баште.

Данас се у манастир улази кроз гвоздена, уска и ниска врата из 19. века, поред зазиданог монументалног улаза.На североистоку је старинска дизалица за ствари и улазак монаха.

То је сећање на време кад је главни улаз био затворен.Поред је храм посвећен Успенију Пресвете Богородице.У костурници мошти монаха већ 16. векова чекају Страшни Суд.По древном обичају, они се сахрањују у манастирском врту. После неколико година, кости се ваде, перу у вину и преливају уљем.

Манастирска башта је раскошна оаза у суровој пустињи!Вековима су монаси овамо доносили плодну земљу. Направили су цистерну за скупљање кишнице и отопљеног снега.Физички труд одувек је пратио умно делање: чишћење срца и непрестана Исусова молитва.

БОЈЕ И МИРИСИ БЕДУИНСКОГ ЖИВОТА

Потребан је час и по хода од манастира Свете Екатарине до манастира Светих врачева Козме и Дамјана где се подвизавао праведни игуман Јован.Овде је написао познату Лествицу, васељенски монашки буквар.

Хроника александријског патријарха Евтихиоса из 9. века, каже да је император Јустинијан око манастира населио 200 породица из северне Анадолије и Александрије.Њихови потомци су сада манастирске слуге.Сматрају се бедуинским племеном џабалија, али и Грцима.Примили су ислам и сачували неке хришћанске обичаје.Славе Свету Екатарину, пророка Мојсеја и Арона.

Синајског архиепископа сматрају својим владарем и судијом. Њему се обраћају за решење проблема.Врло су гостољубиви.У то смо се лично уверили. Њихов живот је суров као пустиња.

Боје и мириси бедуинског живота не могу се одвојити од чудесног пустињског пејзажа!Лимунови, мандарине, урме, козје млеко, месо и мирисне траве хране синајске отшелнике.

Кроз мирисне ризнице ћутљиво клизе смерни монаси.Поред Ватиканске,овде је најдрагоценија збирка древних рукописа. Од три хиљаде, две трећине су на грчком, а остали на сиријском, коптском, арапском и словенским језицима.

Уживали смо у обиласку древних ризница и катакомби. Мој дечији сан беше да као археолог обилазим древне тврђаве и света места што даље од буке и беса модерног света.

Славолуци, фонтане, капеле, ризнице, олтари, мирис старих пергамената и дрвета очарао нас је.Гледали смо древне грамате византијских императора, арапских калифа, пророка Мухамеда, турских султана, крсташких витезова, Наполеона, руских императора са златним врпцама и печатима... Најстарији примерак Светог Писма је из 717. године, дар императора Теодосија Трећег.

У манастирској библиотеци има пет хиљада књига.Читају их кротки монаси између радосних послушања.После часова, јутрења и Свете Литургије, они се размиле по послушањима, од баште до музеја...

У 15 часова клепало позива на вечерњу службу. После седамнаест часова је први и последњи обед. Храна крепи, али умерено...да плот не подивља.Посматра нас из вечности Купина Неопалима.

Није благословено узимати њене пелцере!После тридесет три века она расте и цвета.Пијуцкали смо воду са извора у кругу манастира, созерцавајући Купину, која је горела али није сагоревала.

Седели смо на каменој огради.Децембарско синајско лето и манастирска тишина лече уморно срце од буке и сујетног ништавила.

Анђеоско безмолвије приближава душу Небу!Враћам се мислима у Москву. .Из синајског лета вратићу се у прелепу московску зиму.Оштар и сув снег покрива Русију најмање пет месеци.Руске ноћи су светле, као србске зоре или сумраци. Радујем се у жарком Шарм ел Шеиху Божићној Литургији у Свето-Троицкој Сергијевој Лаври!

У духу, видим бели храм са златним куполама и снежним боровима и јелама ушушкан у снежни перјани покривач.Много кротких поклоника.Моји добри родитељи учили су ме да ми, Срби припадамо великом словенском народу.Моћни руски језик изражава духовни смисао и циљ историје и нашег живота на земљи: стицање Светог Духа и спасење душе у вечности.

Бог је дао руском народу највећу и најлепшу земљу на свету до Страшног Суда!Руска империја штитила је Божији закон од зла!Руска Православна Црква од Бога је добила огроман мисионарски простор да што више људи упозна Божији Закон.Синајски православни хришћани су под покровитељством Трећег Рима, од пада Византије.Синајске светиње су део васељенске Православне империје, коју осветљава Сунце Правде.Она нема границе и обухвата цео свет. Као и руска душа, спремна да се жртвује за све пријатеље и непријатеље.За њу су сви људи браћа.

Опраштам се од Црвеног мора и Синаја.Пролазимо авенијама из 1001 ноћи.Летимо руском птицом из лета у зиму.Склопљених очију, као да слушам драги матушкин хор. Беле мараме, црне хаљинице, чизмице од ваљане вуне, прћасти носићи, крупне плаве очи и херумивски гласови.

Било је то почетком божићног поста. За рођендан су ми отпевале: Сестро Радмила, из истог Путира се причешћујемо, исто нам је Оче Наш и Вјерују, да спасе Господ Србију и Русију.

РАДМИЛА ВОИНОВИЧ ЖИВИ И РАДИ НА УМЕКШАВАЊУ ЗЛИХ СРЦА У МОСКВИ И НА БРДОВИТОМ БАЛКАНУ. ТВ НОВИНАРКА И АУТОРКА ЕМИСИЈА ИЗ КУЛТУРЕ, РАДИО И ТВ ПУТОПИСА ПО СВЕТОЈ РУСИЈИ, ДУХОВНИ ЕКОЛОГ И ГЕОПОЛИТИЧАР. ОБЈАВИЛА КЊИГЕ: КАТАКОМБНА СРБИНОВА ПОКАЈНИЧКА ТЕЛЕВИЗИЈА, САМО ПОКАЈАЊЕ СРБИНА СПАСАВА, НА КРИЛИМА СЕРАФИМА, ТАЈНА РУСИЈЕ И ТАЈНА БЕЗАКОЊА, АРХИПЕЛАГ ТРЕЋИ РИМ И КРОТКА РУСИЈА.

АРХИПЕЛАГ ТРЕЋИ РИМ, МАНАСТИР ПРАСКВИЦА, СВЕТИ СТЕФАН,2005. КЊИГА О РУСИЈИ КАО ДУХОВНОЈ МИСИЈИ ЗА СПАСЕЊЕ ЉУДИ У ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ, О ОДНОСУ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И ДРЖАВЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ, О РУСКИМ ГРАНИЦАМА И СУСЕДИМА, О ПУТИНОВОМ ПОТЧИЊАВАЊУ ГЛОБАЛНОЈ БРУТАЛНОСТИ АМЕРИКЕ, КАКО ДЕМОКРАТИЗОВАНА СОВЕТСКА НОМЕНКЛАТУРА У САВЕЗУ СА МАФИЈОМ И СВЕТСКОМ ЗАКУЛИСОМ СПРОВОДИ РЕФОРМЕ СМРТИ У РУСИЈИ, О ДУХОВНОЈ ОБНОВИ ПОД РУСОФОБСКОМ ОКУПАЦИЈОМ.

ЦЕНА 300 ДИН. И ПТТ

ТАЈНА РУСИЈЕ И ТАЈНА БЕЗАКОЊА, ПРАВОСЛАВНО УДРУЖЕЊЕ УМЕКШАЊЕ ЗЛИХ СРЦА, НОВИ САД, ДРУГО ИЗДАЊЕ 2006. КЊИГА О ПРОРОЧАНСТВИМА ВЕЛИКИХ РУСКИХ СТАРАЦА, ОД АВЕЉА СОЛОВЕЦКОГ ДО САВРЕМЕНИХ ЗАТОЧЕНИКА СОВЈЕТСКИХ ТАМНИЦА.

ГАТЧИНСКО ПРОРОЧАНСТВО ДАТО ИМПЕРАТОРУ ПАВЛУ ПРВОМ О ЊЕГОВОМ ПРАПРАУНУКУ ЦАРУ НИКОЛАЈУ ДРУГОМ, И ТРНОВОМ ВЕНЦУ РУСИЈЕ У 20. ВЕКУ, ВЕЛИКОЈ ДИВЈЕЈЕВСКОЈ ТАЈНИ СВЕТОГ СЕРАФИМА, ПРОРОЧАНСТВИМА ПРЕПОДОБНЕ ПАРАСКЕВЕ САРОВСКЕ, ОПТИНСКИХ СТАРАЦА И НЕДАВНО ПРЕМИНУЛОГ СТАРЦА АНТОНИЈА. ОН ЈЕ СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА ПРОШЛОГ ВЕКА ИМАО ВИЂЕЊЕ О ПРОПАСТИ СССР, БОМБАРДОВАЊУ СРБИЈЕ, ДИВЉАЊУ АМЕРИКЕ, УМНОЖАВАЊУ КАТАСТРОФА, ЕЛЕКТРОНСКОМ ШПИЈУНИРАЊУ ЉУДИ, ПАМЕТНИМ ДОКУМЕНТИМА, САТЕЛИТИМА, БАНКАМА, КУЋНИМ АПАРАТИМА, БИОЛОШКИМ РАТОВИМА, НОВИМ БОЛЕСТИМА, НАРКОМАНИЈИ, ДИВЉЕМ САТАНИЗМУ КОЈИ ЋЕ ДОВЕСТИ НА ВЛАСТ ДЕМОКРАТСКОГ ДИКТАТОРА ИЗ ДАНОВОГ ПЛЕМЕНА, АНТИХРИСТА... ВИДЕО ЈЕ УНИШТЕЊЕ ЊУЈОРКА, ВАШИНГТОНА, ЕНГЛЕСКЕ И ЈАПАНА, НАПАД КИНЕ НА РУСИЈУ...

ЦЕНА 450 И ПТТ ТРОШКОВИ

КРОТКА РУСИЈА, ПРАВОСЛАВНО УДРУЖЕЊЕ УМЕКШАЊЕ ЗЛИХ СРЦА, НС 2006. КЊИГА ЗА РУСОФИЛЕ, БЛАГОЧЕСТИВЕ ЧИТАОЦЕ, О АНЂЕОСКИМ МОНАШКИМ ОБИТЕЉИМА СВЕТЕ РУСИЈЕ. МАТУШКА СА БРДОВИТОГ БАЛКАНА ОТКРИВА ТАЈНЕ РУСКИХ МАНАСТИРА, НАЧИН ЖИВОТА И ПОДВИЗАВАЊА, ЈАВНО ОТКРИВАЊЕ ПОМИСЛИ ПРЕД ДУХОВНОМ МАТИ ИГУМАНИЈОМ И СЕСТРАМА, СУРОВУ ДУХОВНУ БОРБУ СА ЂАВОЛОМ, КАКО ЗЛИ ДУСИ НАПАДАЈУ РУСКЕ ПОКЛОНИКЕ НА СИНАЈСКОЈ ГОРИ И КАКО СЕ РУСКЕ МОНАХИЊЕ И СИРОДЧАД МОЛЕ ЗА СРБСКЕ РАТНИКЕ И НАРОД.

ЦЕНА 350 ДИН И ПТТ ТРОШКОВИ

KNJIGE MOŽETE NARUČITI NA TEL. 064 8479513 (Bojana)

Можете књиге купити и на новинским киосцима Футуре Плус којих има у више градова Србије