VIDOVDAN – SIMBOL SRPSKOG ANTIGLOBALIZMA

Vidovdan predstavlja osu srpske istorije i vrhunski izraz srpske ideologije jer је u njemu ono najbolje i najviše u našoj tradiciji. Taj dan je najvažniji i najsvetiji dan srpske istorije, a kako vidimo i najduži jer još traje i trajaće. On je bitan je su se u njemu slile sve ono pozitivno u hrišćanskoj i nacionalnoj tradiciji. Da bi se razumela srpska istorija i srpska ideja nužno je shvatiti Vidovdan, ali još pre doživeti Vidovdan u sebi i sebe u Vidovdanu.

Tada te mitske 1389. godine je na Srbiju krenula azijatska armada koji je htela da uništi i pokori ne samo srpski narod i ceo Balkan već i veći deo Evrope, Azije i Afrike. Dakle Srbi su se suočili sa nadirućim osmanlijskim "svetskim poretkom" koji ruši sve pred sobom i koji ne misli da stane u svom svetskom imperijalnom pohodu. Temelj ovog turskog "globalizma" je bila islamska religija i njena težnja da celo čovečanstvo pretvori u jedan svet – u jednu islamsku zajednicu. Kao i danas u slučaju Amerike imamo spregu imperijalne ambicije i agresivne globalističke ideologije. Samo što je ta tadašnja osmalijska "volja za moć" bila prosta i iskrena – nije se krila iza ideja "tržišta" i "ljudskih prava". Razlika između zapadnog ničeanskog globalizma – liberalizma i islamskog nije toliko u suštini koliko u metodama.

Dakle Srbija se te 1389. suočila sa velikim iskušenjem – pred njom su bila dva puta: ili borba sa mnogo jačim neprijateljem bez mnogo šansi na pobedu ili pak put mirnih "evroosmanlijskih integracija" u kojima se činilo da bi se moglo sačuvati nešto od svog identiteta. Knez Lazar je tada bio svestan da ne može pobediti osmanlijski imperijalizam, ali da se mora boriti radi nečeg višeg no što je materijalna pobeda. Isto tako je bio svestan da bi "kooperativan" odnos prema Sultanu kroz priznavanje "realnog odnosa snaga u svetu" doveo do rasula u njegovom narodu i do njegovog nestanka pod tuđinskom vlašću. Srbi ne bi bili više Srbi, čak i ako bi se zvali tako, pa čak i ako ne bi promenili "veru za donacije" i postali "multikulturni muslimani". Današnji Srbi skloni "integracijama" zameraju Knezu što nije pregovarao sa predstavnicima "islamske međunarodne zajednice" i što nije za Srbiju isposlovao za usluge ulaska u "turski vojni savez" ekonomsku pomoć i donacije u iznosu "devet tovara blaga". Knez Lazar je intuitivno osećao u kakav moralni ambis bi vodila ta kukavna "srednjovekovna tranzicija", pa je razumeo da je mnogo gore od fizičke pogibije duhovna smrt kroz gubitak obraza i identiteta. To je razlika između lažne pobede koja je istinski poraz i istinske pobede čak i kroz poraz u materijalnom smislu.

Stoga je Čestiti Knez uzeo na sebe najtežu dužnost – da bude vođa mučeničke vojske koja će svesno postradati na Kosovu polju zarad nebeskih ideala i večnoga života. On je teorijski shvatio i praktično primenio hrišćansku ideju o vaskrsenju u istoriji i nadistoriji kroz borbu i podvig za Pravdu i Slobodu. Ovim je ne samo definisan srpski viševekovni program antiglobalističke borbe protiv imperija istoka i zapada, već je i njemu dat dubok hrišćanski smisao. Srpska istorija je vekovni mučenički podvig borbe protiv nepravde i ropstva koje dolazi od carstava koje hoće celim svetom da vladaju. Ako je i jedna istorija antiglobalistička onda je to sigurno srpska istorija. Pa i narodno sećanje na svoga najvećeg junaka Marka Kraljevića predstavlja simbol srpskog gerilskog otpora svetskoj osmanskoj sili i njenom nepravednom poretku. Šta je 1389. no mučeništvo jedne vojske i jednog naroda u borbi protiv svetske sile, šta je vekovna borba hajduka i uskoka no najduži antiglobalistički ustanak u istoriji, šta je ustanička 1804. no srpsko NE jednoj surovoj i nepravednoj svetskoj sili po cenu biološkog nestanka. Šta je 1914. nego otpor jednog malog naroda pred svetskom silom koja hoće da osvoji Evropu i svet? Šta je 27. mart i posle srpski ustanci no jedinstveno u modernoj istoriji NE globalnoj ambiciji hitlerovske Nemačke. Tada je Čerčil izrekao misao čije dubine verovatno nije bio svestan – a to da je tada naš narod ponovo pronašao sebe. To NE Hitleru je Nikolaj Velimirović – sveti srpski antiglobalista – slavio kao novi izraz kosovskog opredeljenja srpskog naroda, opredeljenja za večno i nebesko a ne za prolazno i zemaljsko.

Kada je ponovo zapad krenuo u imperijalnu ekspanziju opet mu se na putu našao srpski narod, pa je opet došao na udar. Geopolitički položaj Srbije "kuće na drumu", ali i mentalitet u kome značajnu ulogu ima kosovski mit su još jednom Srbiju učinili metom imperije koja ima globalne aspiracije. Otpor Srba pred nadirućim američkim imperijalizmom je bio konfuzan, ali je ipak u njemu postojao element te kosovske spremnosti da se bori i strada za pravdu i slobodu. Tako ispada da i kada Srbi toga nisu svesni ili kada su na ivici da odbace to "kosovsko opredeljenje" tu su moćnici ovoga sveta da ih na to podsete svojim napadima i poniženjima. Možda nas drugi bolje poznaju no mi sami, pa vide da iako smo se ne površini odrekli tog Kosovskog Zaveta (ono Đinđićevo na Vidovdan 2001. kada je isporučio Miloševića je izraz toga) u našoj podsvesti još postoji kosovski i lazarevski arhetip. I zbog toga prepoznatog potencijala je Srbija bila toliko napadana i satanizovana, jer se toliko "bavljenje" malom i siromašnom Srbijicom ne može sasvim objasniti racionalnim političkim razlozima i geopolitićkim interesima.

Kada se sve to sagleda onda se Srbija deli na dve dela: na onu koja je globalistička ili koja ide putem Vuka Brankovića i "linije manjeg otpora" i ona antiglobalistička ili ona koja ide putem Kneza Lazara čak i kada to nije svesna. Problem predstavlja to što se mnogi predstavljaju kao sledbenici čestitoga Kneza a zapravo su maskirani Brankovići. Lažni Srbi i lažne patriote s jedne, a pravi i neskriveni Brankovići sa druge strane izgleda kao današnji izbor u Srbiji. Stvar komplikuje to što i među onima koji se izjašnjavaju protiv srpske tradicije i Vidovdana ima dosta poštenih ljudi koji su zavedeni ideološkim bajkama i koji su iskreni antiglobalisti. Oni moraju shvatiti gde im je mesto, a ne da budu "korisni idioti" domaćih globalista koji bi Srbiju da pretvore u trećesvetsku koloniju globalnog liberalnog poretka. Samo prožimanja vidovdanskog opredeljenja i iskrenog antiglobalizma može dovesti do formiranja prave alternative modernoj liberalnoj hegemoniji – "carstvu zemaljskom koje je zamalena". Današnje partije i ideologije lažnih Lazara i neskrivenih Brankovića to sigurno nisu.