СРПСКИ НАРОД У ЦРНОЈ ГОРИ

Након референдума Црна гора је постала нова независна држава. Положај српског народа у овој држави данас је алармантан. Иако са 32, 5 % чине трећину укупног становништва, Срби су маргинализовани у сваком погледу: без својих медија, без политичког представништва, без икаквог утицаја на креирање било какве политике, економски маргинализовани и посебно након референдума изложени шиканирању на својим радним местима. Ова ситуација нуди још горе перспективе када се прате изјаве владајуће црногорске елите која Србима чак одриче право на сопствени идентитет одбијајући да их призна као посебну етничку и националну групацију. Ако се не предузму озбиљни дугорочни напори, Срби ће у Црној гори остати без икаквих права и на тај начин бити протерани, асимиловани и нестати. Полазећи од чињенице да је осим ових 32 % још 35% грађана ЦГ на последњем попису изјавило да говори српским језиком, заштита српског идентитета поставља се као приоритет. Супротно централистичком унитарном моделу који нуди владајућа структура, Срби ће морати да понуде и да се изборе за модел консоцијативне демократије какав је Лијпхарт дефинисао управо за заједнице у којима не постоји једна доминантна национална групација, односно мултикултурални модел какав је деведестих развијао Вил Кимлика. Полазећи од таквог циља поставља се низ задатака како за српску заједницу у ЦГ, тако и за матичну државу Србију, као и за друштвене субјекте у Србији.

Срби у ЦГ су чини се у новој ситуацији препознали сву сложеност свог положаја и почели да се организују на разним нивоима. Последњих дана стижу вети да су на нивоу невладиних и струковних организација почела да се оснивају разна удружења попут удружења српских писаца ЦГ, српских соколских друштава или удружења српских историчара ЦГ. Ову врсту самооргнизовања потребно је наставити на свим нивоима у свим областима у којима је то могуће: не насупрот другима већ аутономно и конструктивно. Све то нема никакве везе за територијалним принципом и било каквим поделама; цела ЦГ је њихова држава и као што се муслимани или Албанци организују да штите свој идентитет тако то треба да раде и Срби. Још је важније политичко дефинисање свог статуса: Србима одговара и статус конститутивног народа на шта као трећина сигурно имају право, посебно што две трећине говори њихов језик, али им одговара и статус мањинског народа у складу са европским стандардима и важећим црногорским законом о мањинама. Нека власт слободно изабере. Пошто ће ускоро уследити уставно преуређење, Срби морају да понуде свој предлог са обе варијанте и да инсистирају да званични језик у уставу остане српски, те да се као такав а не као «матерњи» предаје у школама. Надаље потребно је изборити се за јачање инструмената заштите и развоја свог идентитета у образовању, култури, вери и свог ћириличног писма. Држава ЦГ је дужна да из свог буџета финансира ове инструменте. Затим, потребно је планско стварање и школовање српске елите у ЦГ која ће бити способна да свој народ и своју државу уређује по европским стандардима. Српском народу у ЦГ треба помоћи да из статуса парије у који га је владајућа структура годинама гурала, постепнео пређе у носиоца европских и модернизацијских тенденција. Исто тако је потребно и економско самоорганизовање и стварање снажних мрежа српских предузетника, банака, осигуравајућих друштава, туристичких организација. Наравно сви ови сегменти морају стварати јаке везе са одговарајућим српским мрежама у Србији, региону, свету, али и са међународним институцијама које морају бити главни гарант слободе и права српског народа у ЦГ. Потребно је и отварање медијског простора, дакле комерцијалне телевизије, радио станица и једних новина. Такође, неопходна је једна студија о положају српског народа у ЦГ како бисмо имали стварно стање и са њиме могли да упознамо међународну заједницу и глобалне медије. Наравно, као дугорочни циљ поставља се изградња снажне и релевантне прозападне српске странке као легитимног представника интереса српске заједнице у ЦГ.

Држава Србија и њене власти морају: 1 најхитније да признају државу ЦГ и да с њом изграде пуне односе како би се створиле правне основе за вођење активне политике заштите српске заједнице; 2. што пре да отворе амбасаду и посебно српски културни центар у Подгорици као центар промоције српског идентитета који ће помагати просветно и културно уздизање Срба; 3. такође што пре да омогуће Србима из ЦГ стицање двојног држављанства; 4. одвоје заједно са независним фондацијама одређена средства за школовање српске деце из ЦГ на српским универзитетима 4. Омогуће српској деци из ЦГ, РС итд, школовање под истим условима под којима се школују и деца из Србије, 5. учине све што је могуће како би се што пре окончала изградња ауто пута Београд-Подгорица, 6. Министарсво за дијаспору реорганизују и учине једним од најважнијих министарстава, будућим истинским центром координације српских заједница у региону и широм света.

Друштво у Србији најпре не сме да изгуби медијску пажњу за положај Срба у ЦГ, као што се то десило са Републиком Српском. Апелујемо на домаће медије да нађу простора за праћење дешавања у ЦГ и да истовремено помогну медијско самоорганизовање српске заједнице тамо. Такође је потребно да се на свим нивоима струковног, културног, спортског и економског организовања праве снажне везе са адекватним српским удружењима из ЦГ, и да им се финансијски, организационо и технички помогне у очувању самосвести и образовању за европске методе заштите својих права, идентитета и положаја. Генерално гледано, укупној српској нацији потребно је да одбаци анахрони комунистички централистички модел разумевања и заштите националног интереса који се базирао на територијама, а занемеривао људе. Уместо тога треба нам савремени, динамични, децентрализовани модел активне координције и повезивања великог броја аутономних, разгранатих предузимљивих појединаца, тела и организација, који нагласак ставља на оспособљавање активних појединаца које повезује снажна свест о припадности свом народу. Без богатог, образованог, здравог, предузимљивог и бројног народа никаква територија нема смисла.

Политика