Руска Православна Црква

Москвска Патријаршија

Православни центар за бригу о души

светог праведног Јована Кронштатског

Метадон – стаза спасења или пут у бездан?

Руководилац центра јеромонах Анатолиј (Берестов)

У последње време у средствима масовног информисања, а такође и са говорнице Државне Думе Русије све чешће се чују гласови који позивају да се у нашој земљи уведе тако звана ”замењујућа терапија” за лечење болесних наркомана. ”Замењујућа терапија” је давање болесним наркоманима одређене дозе наркотика – метадона, који је данас забрањен у Русији. У последњих десет година час се утишава, час се распламсава дискусија о метадонским програмима, формирао се метадонски ”лоби”, који сачињавају посланици различитог нивоа, државни чиновници, друштвени делатници. Њих обједињава потпуно прозаична оријентација, неуважавање националне и културне самобитности наше земље, веза с неким међународним организацијама.

За сваког озбиљног истраживача проблема наркоманије сасвим је очигледно, да ће увођење метадонских програма довести до конзервације проблема употребе наркотика у нашој земљи (а сада у земљи постоје тенденције ка снижавању броја наркомана), јер метадонски програми у суштини нису ни превентивни, ни масовно терапеутски.

Сматра се, да се уз помоћ метадона болесник може ”скинути” с хероина или неке друге опојне дроге, то јест скинувши се с једног навући се циљно на други. Осим тога створиће се лажна представа о активној борби с наркоманијом њеној излечивости, умиривању антинаркоманске узбуне, доћи ће до криминализације установа које спроводе метадонске програме, метадон ће стићи на илегално тржиште наркотицима. Узимајући у обзир високу корумпираност нашег друштва на разним нивоима, нарочито владајућег и чиновничког апарата, нимало у ово не сумњамо.

С друге стране метадон је супстанца са снажно израженим наркотичким ефектом, који по наркогености превазилази хероин. Ово потврђују многи случајеви употребе метадона као нелегалног наркотика у Русији с фаталном прогнозом. Широка примена метадонских програма у земљама с тако званом либералном културом ни у ком степену није решила проблем ширења наркотика у тим земљама, обратно, он има тенденцију повећавања. Такође је веома сумњиво коришћење метадона као превентивне мере ширења ХИВ инфекције и хепатитиса код зависника, који узимају наркотике интравенозно.

По ком основу ми сматрамо увођење метадонског програма у Русији штетним и недопустивим? Потрудићемо се да објаснимо наше тврђење и да проанализирамо ”pro et contra” метадонске замењујуће терапије (МЗТ): Практично сви научници – нарколози, психијатри, психолози, психотерапеути, педагози, који се баве проблемом наркоманије, сведоче о бесперспективности медицинских начина лечења наркоманије и ниске ефикасности рехабилитационог програма (изузимајући духовно-религиозне). Ово подстиче неке лекаре да уведу у медицинску праксу МЗТ. Она претпоставља слободно издавање метадона хероинским зависницима.

Присталице МЗТ сматрају да ће замењујућа метода довести до следећих позитивних резултата у терапији опијатних наркоманија (хероинске пре свега): стабилизације наркомана; повећању њихове друштвене активности и зузетости; смањивању употребе ”уличне” криминалне дроге; снизиће ризик инфективних болести ХИВ/СИДЕ, вирусних хепатитиса, туберколозе, сифилиса и др; створиће услове за психосоцијалну интеграцију болесника у друштво; смањиће криминал и проституцију; биће основа за будуће остављање наркотика – метадона.

Contra МЗТ

МЗТ, као што је познато, почела је да се примењује доста широко у САД још почетком 60-их година XX века. Једнако, она није довела ни до смањења броја зависника, ни до излечења наркомана, ни у земљама где се примењује ни у свету уопште. На тај начин, МЗТ ни у којој мери није довела смањења броја зависника, ни до заустављања раста броја ново инфицираних пацијената ХИВ инфекцијом, и ни у ком случају није смањила број проститутака у свету. Ово одмах изазива велику опрезност према датом програму и ни у ком степену не сведочи о његовој ефикасности. Напротив, метадонски програми изазивају све већу критику од стране лекара и друштва оних земаља, где се они примењују.

Због чега је конкретно опасно увођење метадонског програма?

Метадон представља веома токсичан наркотик, који доводи до озбиљних компликација, зато се не може сматрати безопасним за здравље људског живота. Специфично наркотичко, нарочито еуфорично, дејство метадона нагло је изражено, а субјективно више изазива привезаност него хероин, зато он у суштини отежава замену метадона при дужој употреби у замењујућој терапији. Неретко се болесници доста јако ”навлаче” на метадон.

Изнећу конкретне примере из праксе нашег центра: Јелена Ф, 24године:”Употребљавала сам дрогу током 5 година. Прве две године ”навукла” сам се на хероин. Јако сам желела да изађем из хероинског пакла, одбацим погубни отров, да изменим свој живот, али у мени није било никакве снаге да оставим хероин, и нико ми није у томе могао помоћи. Много пута сам се лечила у разним клиникама, међу њима и приватним, али осим уклањања физичке зависности ”криза”, нико ми ничим није могао помоћи. Истина, један лекар из једног приватног центра илегално ме је посаветовао да оставим хероин уз помоћ метадона. По његовим речима – то је лако, безболно и никаквих напора од мене се не тражи. Објаснио ми је, како и у којим дозама морам да примењујем метадон. Такође ми је рекао где га могу наћи. Тако сам први пут пробала метадон. Да, заиста сам се са хероинске ”кризе” скинула јако једноставно и осећај од метадона није био такав као од лекова против болова и седатива, већ нов и за мене интересантан. Прошло је две недеље и ја сам већ требала да завршавам с тако званим лечењем, али сваким даном метадон ми се све више и више свиђао. При чему ја тога одмах нисам била свесна, све се десило неприметно и брзо. Упоређивала сам осећаје од хероина и метадона и дала сам предност последњем. Јако ми се допало то што је требало мање количине метадона, а стање опијености трајало је дуже и било је пријатније. Тако сам се темељно пребацила на метадон, захваљујући ”делатном” савету лекара. Свим својим друговима почела сам да дајем савете да се лече метадоном. И ти који су почели да га употребљавају, више нису хтели да се враћају хероину, али ни нормалном животу без дроге. Време је пролазило, метадон ме је увлачио у своје блато све јаче, и код мене се створила јака привезаност за њега, и психичка и физичка. Илузија да је метадон економичнији од хероина, исчезла је. Сада сам морала да га употребљавам исто тако често као и хероин, неколико пута на дан. Коштао је два пута скупље, могла сам да га купим једино код Чечена. Да би долазила до пара за метадон, решила сам се на криминал и почела да крадем.

Да ли сам покушавала да оставим употребу метадона? Да, покушавала сам, и не једном, али то је сад било немогуће учинити. ”Кризе” од метадона биле су толико тешке, да их је немогуће било с чим упоредити, уз то и многи нарколози не прихватају да лече метадонске зависнике. Они су ме саветовали да се најпре ”пребацим” на хероин, а потом су почињали да лече од хероина, али ни да се пребацим на хероин ја већ нисам могла. И тако, већ у стању потпуног очаја видела сам ТВ емисију на каналу ТВЦ ”Руски Дом”, у којој је било речи о успешној рехабилитацији наркозависника у Центру за бригу о души светог праведног Јована Кронштатског. И одлучила сам да пођем у храм Центра. Сада, ја не употребљавам дрогу већ годину и три месеца, а пре тога била сам на хероину две и по године и на метадону исто толико дуго. Снаге да оставим те страшне дроге дао ми је господ Бог после прве исповести и причешћа.

По мом мишљењу увођење метадонског програма, не значи ништа променити, већ стварати још већи број зависника, при чему, сада већ безнадежних. Мени се чини, да ће код нас бити иста ситуација као у Холандији. Омладина ће од раног јутра стајати у реду за ”дозу” ”.

Алексеј Б, 26 година, почео је да употребљава наркотик ”черњашка” – препарат опијума, 1991. године. Дрогу је куповао на Бабушкинској пијаци код Азербејџанаца. Почетком 1995. године код тих продаваца појавио се тако звани ”бели”, тако су звали метадон. Алексеј је прешао на метадон. Он му се учинио пријатнијим него опијум, мада је био много скупљи. Када је недостајало пара продавци Азербејџанци су га давали бесплатно, јер су знали да он од њих никуда не може. И доста брзо је схватио да се силно навукао на метадон. Метадонске ”кризе” показале су се тако тешким и непријатним, да и сад сећање на њих изазива ужас. Због скупоће метадона, који је он куповао код својих ”доброчинитеља” – Азербејџанаца, а такође и због страха од метадонских ”криза”, јако је желео да се ”скине” с метадона. Због тога је изумео свој метод уклањања метадонске ”кризе”, који се састојао од примене великих доза нитразепама с хероином, алкохола и још средства против болова. На крају крајева успео је да се уз помоћ своје методе скине с метадона, а убрзо затим је био осуђен за крађу. По изласку на слободу иако се опет навукао на хероин, метадона се сећао као језивог сна.

Примера метадонске зависности у нашем центру је јако много и ми можемо са сигурношћу тврдити о специфичном наркотизујућем дејству метадона, брзо развијајућој метадонској зависности, тешко пролазећем апстинентском синдрому, уз њега и веома тешком напуштању формиране психичке зависности.

Добро је познато да метадон полако напушта организам, што значајно повећава ризик предозирања метадоном, нарочито при употреби заједно с хероином.

Код узимања метадона брзо се развија психичка зависност, коју је практично немогуће уклонити (о томе лепо сведочи наша штићеница Јелена Ф.).

Како показују многа истраживања и наша посматрања, апстинентски синдром од метадона протиче снажније и теже га је прекинути.

Постоји немало података о значајној недовољности или безуспешности терапеутске замене метадоном, после чега се већина поново враћа хероину.

Према подацима главног дечјег нарколога Русије А. В. Надеждина – потпуно излечење од наркоманије при примени пуног комплекса медицинско-социјалних и рехабилитационих мера метадонске терапије, се деси код свега 10-20 % болесника.

Мала ефикасност метадонских програма, високи ризик стварања метадонске зависности, велика опасност компликација високотоксичног метадона, велико еуфорично дејство, стављају га не само под велики знак питања, већ и чине увођење ових програма великом претњом добробити целе земље.

Увођење МЗТ је веома сумњиво не само због ефикасности, већ и због безбедности, а веома је оптерећујуће и у финансијском погледу: За мање више успешно примењивање метадонског програма неопходно је не само масовно увођење метадона у земљу, већ је потребно и финансирање његове набавке, производње, обуке лекара и других специјалиста, стварања специјализованих терапеутских места, рехабилитационих центара, појачање деловања органа за гоњење незаконитог промета наркотицима, ради одвраћања од криминалног неконтролисаног растурања дрога, међу њима и метадона. Све то тражи, безусловно, огромне финансијске приливе. А без одговарајућег финансирања метадонских програма, њихово увођење ће се показати као голо профанисање. Хајде онда да се не дамо преварити и самообмањивати, од оних који нас обмањују.

Хајде да не заборавимо и ову не мало важну чињеницу, да метадонски програми не доводе до смањења броја наркомана, ни до излечења, ни смањења ХИВ- инфицираних.

Кирил, 23 године, бивши зависник, рехабилитант Центра за бригу о души, који је прошао кроз ”метадонски програм”: ”Данас је вероватно свако од нас чуо за метадон и за метадонски програм. Неко га подржава, неко је категорично против, неко још није одлучио којој ће се приклонити страни. Као човек који је прошао наркотички пакао, хоћу, а вероватно имам и обавезу да испричам шта је метадон учинио у мом животу.

Најпре да кажем нешто о себи. Родио сам се у добростојећој породици у Минску у републици Белорусији, бившој БССР. Моји родитељи су с црвеним дипломама завршили факултет радиофизике БДУ (Белоруског државног универзитета). Успешно почевши свој посао крајем 80-их, почетком 90-их година наша породица је могла себи да приушти практично све.

Од 1991. док сам се учио у 3. разреду почео сам да тренирам рукомет, паралелно освајајући клавир и програмирање (компјутер). Био сам добар ученик, напредовао у спорту. Године 1997. узели су ме да наставим школовање у УОР-у (училиште олимпијске резерве) у граду Бресту.

Уопште, све у мом животу текло је глатко и успешно, док се у мом животу није појавила она – ДРОГА! Држећи се пароле да је у животу потребно све пробати, нисам могао чак ни да претпоставим колико озбиљно ће се све то обрнути против мене. Најстрашније је било то, што су ми се наркотици, и то баш група опијата (међу њима и метадон) одмах свидели. Тада је то изгледало тако моћно, тако лепо...Да, тада су за мене наркотици били уживање, али не задуго...прошло је неко време и ја сам схватио, да је то у ствари јако озбиљно. Преживео сам стање апстинентског периода за три недеље. Постало ми је јасно да хероин никоме не прашта. Али нису најстрашније биле кризе, већ то што је ”уживање” завладало мојом свешћу.

Човек не постаје наркоман када осећа зависност, већ оног момента када први пут проба дрогу. И то су појединачни случајеви међу хиљадама, када после прве употребе, човек одлучи да заувек не узима дрогу, и не узима је.

Мој живот је постао прави пакао. Али најстрашније се десило када је дошао он – МЕТАДОН.

Први пут сам га пробао још тада, 1999. године, као дрогу, а затим је он дошао к мени као лек. Али то мишљење о њему је било варљиво. Систематски употребљавајући метадон током 4 месеца и сво то време надајући се да ће ми он помоћи да се вратим у нормалан живот, на крају сам схватио шта је он у ствари. Муке које сам морао да претрпим више од месец дана, биле су толико неиздрживе, да ми је хероин у поређењу с тим пакленим отровом изгледао као лака забава. За пола године он ме је уништио јаче, него сви остали наркотици заједно узети, у претходне три године. Заиста сам постао свестан шта је то метадон. То чудовиште је прождирало моје тело и моју душу сваким даном све више и више. Од њега су умрли моји једини другови, а не могу чак ни да објасним како сам ја сада жив.

Да, природно је да они који данас подржавају метадонски програм, могу да говоре, да је то све због тога, што је лечење било неправилно, непрофесионално и слично. Не знам, којим циљевима теже људи који подржавају метадонски програм, али знам тачно, да је метадон – најстрашнији наркотик, да помоћу тог програма психички проблем, тачније зависност неће проћи, већ ће се само повећати.

Ја са потпуном сигурношћу изјављујем, да се легализујући метадон, - легализују смрт и муке. Према томе, људи који покушавају да га легализују су - убице.

Наркотици, међу њима и метадон уништавају нашу земљу, нашу омладину. Данас је наркосцена дошла до таквих размера и тако је постала отворена, да школарац, узевши од маме паре за ужину, може да се ушприца за ту суму. Зачуђени сте? Ја вам једноставно урличем: ОТВОРИТЕ ОЧИ!!! Односите се према овом не чак ни проблему, већ катастрофи с пуном озбиљношћу. Памтите: данас нико није осигуран од тога.

Сматрам да су људи који нису равнодушни према судбини нашег поколења, нашој земљи; људи који су заинтересовани за здравље нације и благостање својих потомака, обавезни да узму активно учешће у борби с наркоманијом и наркобизнисом.

Нико не жели да наркотици дођу у његову породицу, али уместо да се боримо против њих, покушавамо да их легализујемо, парадокс...

Памтите:

1. Метадон је – најстрашнији наркотик, и није важно под чијом контролом се узима, свако његово узимање је – огроман корак ка смрти.

2. Наши преци нису због тога многе векове проливали крв и давали своје животе, да би ми данас сами себи подписали смртну казну, већ да би смо нормално живели. А дрога је с нормалним животом, као уопште с речју живот – неспојива.

3. Све, о чему сте чули, није речено због тога да би истакао себе, не! Већ само због тога да се развеју ваше илузије о метадону и наркоманији уопште. Због тога да би ви знали до чега то доводи. Због тога да би се неко замислио и не би понављао грешку, коју сам ја учинио, и тиме не би предао себе адским мукама, не би предао њима своје рођене и блиске. Због тога, да би ви учинили правилан, одлучујући избор у корист живота”.

Нека Вас чува Господ!

Православни Центар за бригу о души св. Прав. Јована Кронштатског

Адреса: Москва, Крутицкое Патриаршее Подворье,

Ул. Крутицкая, д.17, стр.5.

Телефон: (095) 276-67-63

Православни Центар за бригу о души саздан је по благослову Светејшега Патријарха Московског и целе Русије Алексија II. Оснивач и руководилац Центра је – јеромонах Анатолиј (Берестов), у прошлости – познати дечји неуропатолог, доктор медицинских наука, професор. Православни Центар за бригу о души бави се рехабилитацијом лица која су пострадала од псеудорелигиозних организација и окултизма, а такође и болесника који страдају од наркоманије. У центру раде сталну праксу лекари – психијатри, нарколози, неуропатолози, психолози, а такође и свештенослужитељи.

Пријем болесника остварује се на добротворној основи. Центар нема буџетских средстава, опстајући од скромних прихода од храмовне делатности, књигоиздаваштва и добровољних прилога приватних лица и организација.

превод Миленко Баборац