Београд, понедељак 19. јун 2006.


УЗ ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ЛИЧНОЈ КАРТИ

ЕУ не тражи чип

Пројекат биометријских личних карата у Канади одбачен као скуп, неоправдан и потенцијално опасан

Биометријске личне карте, какве намерава да уведе МУП Србије, до данас су уведене у неколико држава и то углавном на Далеком истоку. У Европској унији већина држава нема такве личне карте, нити су оне услов за улазак у ЕУ, о чему довољно говори пример Словеније чији грађани имају пластичне личне карте са високим нивоом заштите.

– Земље које су планирале, или планирају, да уводе биометријске личне карте суочене су са отпором јавности. У Великој Британији је покушај увођења биометријских личних карата довео до вишемесечних дебата у парламенту и бурних реакција академских грађана, док је у Канади од стране званичне парламентарне комисије одбачен на неодређено време као скуп, неоправдан и потенцијално опасан – каже Оливер Суботић, стручни сарадник за информационе технологије на Православном богословском факултету у Београду.

Приговор савести

Наш саговорник, који је иначе завршио информатику и богословију, залаже се за право приговора савести приликом увођења биометријских личних карата, односно необавезну замену постојећих докумената. Он је анализирао светска искуства по овом питању и закључио да је Србија јединствен пример да је прво купљена неопходна опрема, а да је тек после три године покренута скупштинска процедура о предлогу закона о биометријским личним картама.

Није тражена сагласност грађана Србије за проширивање базе података која ће о њима водити држава. Овај пројекат постао је актуелан крајем 2003. године, када је тадашњи министар унутрашњих послова Душан Михајловић објавио да је купљена опрема „Мотороле”.

– Та куповина није прошла ни обавезан тендерски протокол ни законско додељивање новца из републичког буџета, због чега је 2004. године реаговао министар финансија са најавом подизања кривичних пријава – подсећа Суботић.

Са друге стране, стручни органи, као што је Заједнички комитет за људска права британске владе, процењују да је пројекат увођења биометријских личних карата потенцијално у колизији са Конвенцијом о људским правима. Званичне студије о изводљивости увођења таквог система говоре да, упркос свему, електронске личне карте не гарантују стопроцентну поузданост и аутентичност. Судови Јапана и Тајвана реаговали су пресудама да пројекат биометријских личних карата крши права грађана и одредбе устава, па су због тога донети суспензивни акти.

Лажне личне карте

Бирократски апарат државе са таквом технологијом добија могућност готово тренутног манипулисања подацима преко централизоване базе. И злонамерни упади споља, или намерно преправљање података изнутра, носе велику опасност по интегритет сваког појединца.

– Америчка фирма, која је МУП-у Србије продала систем за биометријску идентификацију грађана, има посебне уговоре са америчком војском и ЦИА, тако да нико не може да гарантује да не постоји могућност одлива података страним службама. Основано је претпоставити да поменуте службе веома лако могу креирати лажне личне карте за своје потребе, које би од стране нашег рачунарског система биле препознате као потпуно валидне. Индикативно је да у САД није ни покушано са увођењем биометријских докумената јер би то сигурно довело до отпора јавности – истиче Суботић.

Постоји и верски аспект увођења биометријских личних карата, пошто међу хришћанима свих конфесија превладава став да је увођење таквих савремених технологија најава тоталитарног режима описаног у Јовановом Откривењу. Синоди неких православних цркава чак су се због тога огласили саопштењима, јер злонамерни људи могу искористити овакве пројекте за уношење раздора и немира међу хришћане.
Политика
Милан Галовић