Prema kosovsko-vidovdanskoj zivotnoj filosifiji tragedija i velicina Kosova nisu tragedija i velicina samo jedne bitke koja se vodila 1389 godine na Kosovu. To je neprekidna bitka za ocuvanje bioloskog opstanka, nacionalnog identiteta, teritorije srpske zemlje, i srpskih kulturnih i duhovnih vrednosti. To je izbor prioriteta i veciti nepromenljivi put jedne citave nacije.
Vidovdan nije jedan dogadjaj koji se dogodio jednom i nikada vise. Svaka srpska generacija ima svoj Vidovdan i on se dogadja ne samo na prostoru Kosova vec svuda gde Srbi zive. Kosovo je kosovska bitka 1389, Prvi srpski ustanak 1804, Drugi srpski ustanak 1815, Prvi i Drugi svetski rat, pokolj stotine hiljada Srba u Hrvatskoj, gradjanski rat 1941-1945, takozvano humanitarno bombardovanje srpskih sela i gradova od strane nekadasih saveznika, progon hiljada Srba iz Krajine i neprekidni teror od strane Albanaca na Kosovu.
Godine 1389. Srbi su bili napadnuti samo od jednog neprijatelja – Turaka. Sada, Srbe napada citav svet. Zahvaljujuci podloj, pristrasnoj i perfidnoj propagandi iznajmljenih i placenih lazova, neodgovornih i pristrasnih izvestaja u svetskim javnim glasilima, Srbi gube ne samo naklonost sveta vec i svoje teritorije. Sile globalizma su izbrisale granice Jugoslavije a sada brisu granice Srbije jednu po jednu.
Godine 1389. sve sto su Turci hteli bilo je da zauzmu teritorije Srbije. Danas, globalni svetovni imperijalizam poznat kao globalizam, i verski imperijalizam poznat kao ekumenizam, hoce mnogo vise.
U svojoj knjizi Zetve Gospodnje blazenopocivsi vladika a sada sveti Nikolaj Zicki i Ohridski u “Razgovoru broj 7” obraca se vernicima ovim recima:
Hajdete, sveta moja braco, da jos malo
porazgovaramo dok jos ima vremena da
brat razgovara sa bratom i bogoljubac
sa bogoljupcem. Dok nije doslo vreme
kada ce zlocinci vikati a braca
saputati.
Zatim kao prorok prorokuje i opomninje:
Sve sile koje se bore za prevlast nad
svetom, kada govore malaju privlacnu
sliku Jednog Sveta kao svoj ideal, u
kome dobrobit ljudi i mir mogu biti
postignuti. Tako oni govore. A onda,
da bi za taj svoj idealni svet
pridobili i hriscane, pozivaju se na
hiljadugodisnje carstvo Hrista
o kome se propoveda u Otkrovenju.
Ono sto je sveti Nikolaj predvidjao sada se ostvaruje. Na putu ostvarenja Jednog Sveta, na mesto Jedne Svete Crkve, Nesveti Savez “Crkava” se propagira i namece. I vernici i nevernici se mame u to Bezboznicko vece tako da zajedno sa nazovi-vernicima i bezvernicima sagrade novu Vavilonsku kulu, nesvetu crkvu koja odgovara Jednom Svetu. Za clanstvo u toj nesvetoj crkvi nije vazno sta i koliko se veruje, cak i ako se uopste ne veruje. Svete Tajne, bozanska vera i istina nisu vazni, jer savremena Vavilonska kula nije Bozanska Crkva vec bezboznicko vece.
Da bi se ostvario Jedan Svet cini se sve da se izbrisu nacije, da bi se stvorila Nad-Nacija. Svetski tirani, koji su zapravo sluge sina pogibelji, da bi obezbedili mesto na telu ne samo pojedinaca nego i citavih nacija, gde bi udarili zig sina pogibelji (Otkrovenje 13:16; 7:8; 14:9; 20:4) koriste sva moguca sredstva da izbrisu kod pojedinaca i citavih nacija svest o njihovom etnickom poreklu i nacionalnom identitetu. Koristeci se djavolskim obmanama, oni su uspeli da se rec nacionalizam smatra kao nesto bezobrazno i prezreno. Uspeli su tako dobro da se danas biti nacionalista smatra isto tako losim kao biti kriminalac.
Nepravda i perfidnost su sredstva koja privrzenici Jednog Sveta koriste za pravdanje svojih gazenja osnovnih ljudskih i medjunarodnih zakona. Danima su svetska sredstva za obavestavanje pokazivala iseljenje kosovskih Albanaca kao toboze akt etnickog ciscenja vrsenog od strane Srba. Nisu pokazali niti pokazivali iseljenje Srba iz Krajine koje je bilo stvarno akt etnickog ciscenja. Nisu ni jedan jedini put pokazali iseljenje stotine hiljada Srba sa Kosova prouzrokovanog zverstvima Albanaca. Svet je bio zaludjivan gledajuci na televiziji slike nabedjenog streljanja nekih muslimana u Srebrenici. Istina o navodnom streljanju nije nikada otkrivena iako je poznata. Lista lazi i prevara koriscenih da se okrive Srbi izneta je u knjizi Ciscenje Sredstava Obavestavnja; Prljavo Obavestavanje. Zurnalistika i Tragedija Jugoslavije autora Petra Broka sa Predgovorom Devida Bajndera, ali ako ta knjiga nije zabranjena od strane privrzenika Jednog Sveta, onda svakako nije na listi knjiga koje se preporucuju citaocima. Sredstva za obavestavanje javnosti na Zapadu nisu ni jedan jedini put pokazala unakazena tela Srba, ljudi, zena i dece, jer ubijanje Srba je dozvoljeno svima.
Globalisti stvaraju nove drzave i narode a unistavaju, ili u najmanju ruku odbacuju one koje su vekovima stare. Njihovom odlukom Kosovo je predodredjeno da bude oteto od Srba i dato kosovskim Albancima. Ne samo neprijatelji Srba, vec u poslednje vreme i neki Srbi govore da je Kosovo izgubljeno za Srbe i prepustaju ga kosovskim Albancima. Pre izvesnog vremena, jedan clan srpske vlade je izjavio - da je Kosovo balast za Srbiju i da ga treba ustupiti kosovskim Albancima.
Posle njega jedan drugi clan vlade je izjavio da Srbi stvarno ne vladaju Kosovom pa otuda Kosovo treba predati stvarnim upravljacima – kosovskim Albancima..
Mora se covek zapitati zasto je Njegovo Preosvestenstvo vladika Artemije, episkop Rasko-Prizrenske i Kosovsko-Metohijske eparhije, koji je hrabro branio svetinje i srpski narod na Kosovu, udaljen sa svog vodeceg polozaja, a na njegovo mesto je postavljen neko koji mozda nece biti tako odlucan u odbijanju da se Kosovo preda Albancima. Nije li i ovo jedan od znakova da ima srpskih vodja koji su spremni za predaju Kosova?
Zaista, Albanci na Kosovu, potpomognuti od strane nekih velikih i mocnih nacija, izgleda postizu pobedu u svojim bezobzirnim nastojanjima da otmu Kosovo od Srba. Okupatorska vojska raznih nacija, poznata kao KFOR, je na Kosovu da bi navodno obezbedila sigurnost Srba, Cigana i drugih manjina na Kosovu. Ocevidno je da pod njihovom zastitom kosovski Albanci nekaznjeno ubijaju, terorisu i proganjaju Srbe i druge manjine. Oni razaraju i pale vekovima stare srpske crkve i manastire koji su tapija koja dokazuje da je Kosovo uvek bilo srpsko. Oni vandalizuju srpska groblja i unistavaju nadgrobne spomenike na kojima su uklesana srpska imena, jer su i oni tapije koje dokazuju da je Kosovo bilo srpsko.
Kao geografska teritorija Kosovo je bilo srpsko mnogo pre 1389. godine. Kolci i kamena obelezja, kojima naseljenici obelezavaju teritoriju koja im pripada, ne koriste se da obeleze srpsko vlasnistvo nad Kosovom. Drevni, velicanstveni srpski pravoslavni manastiri i crkve rasejani po celom Kosovu i drevni rukopisi i carske povelje to dokazuju. Stavise, sama istorija je glavni svedok ovoga.
Pre izvesnog vremena jedan vodja kosovskih Albanaca je izjavio na konferenciji za stampu da crkve i manastiri na Kosovu nikada nisu bili srpski, vec vizantijski i/ili rimokatolicki. Lazima i laznim tvrdnjama kosovski Albanci su uspeli da zadobiju simpatije sveta i pomoc Velikih Sila. Medjutim, ova tvrdnja je toliko drska i groteskna, da cak ni njihovi najvatreniji pomagaci nece moci da joj poveruju.
Pre izvesnog vremena dvojica albanskih vodja na sastanaku sa predsednikom Klintonom, na kome je bio prisutan i vladika Artemije, izjavili su da se srpski pravoslvni manastiri i crkve ruse i pale jer su politicke crkve. Onda je vladika Artemije pokazao Klintonu fotografiju jedne od spaljenih politickih crkava, i Klinoton, videci da je u pitanju jedna drevna velicanstvena crkva, pogledao je prekorno u ovu dvojicu Albanaca. Duboka tisina je bio njihov odgovor.
Kosovski Albanci su proterali stotine hiljada Srba i drugih ne-Albanaca sa Kosova, ali o tome se nije pisalo u nasoj stampi niti pokazivalo na nasim televizijskim programima. Oni su pobili stotine Srba i drugih ne-Albanaca i jos uvek svakodnevno ubijaju one koji odbijaju da se isele sa Kosova. Na zalost, pristrasni izvestaji svetskih sredstava za obavestavanje javnosti, ukljucujuci i americka, objavljivala su i jos uvek netacno obavestavaju publiku o situaciji na Kosovu. Srbi, koji su zrtve, prikazuju se kao tirani i ugnjetaci, a stvarni ugnjetaci, kosovski Albanci se prikazuju kao zrtve.
Neshvatljivo je zasto se slobodoljubivi Srbi, saveznici Amerike, Engleske i Francuske u dva svetska rata, klevetaju i napadaju u javnim glasilima ovih zemalja, dok se njihovi ugnjetaci, saveznici Hitlera i Musolinija u Drugom svetskom ratu, nezasluzeno i nepravedno favorizuju i pomazu. Neke hriscanske nacije su stvorile prvu muslimansku drzavu u Bosni, a sada rade na tome da stvore sledecu na Kosovu. Ne shvataju da time polazu temelj svetskog Kosova. Teznja fanaticnih muslimana nije samo da otmu Kosovo od Srba, vec da otmu svet od hriscana.
Postoji mogucnost da ce Kosovo kao geografska teritorija biti oteto od Srba i okupirano makar i privremeno od strane kosovskih Albanaca. To nece biti prvi put. U proslosti Kosovo i Srbija su bivali cesto osvajani i gazeni od strane onih koji su sa Istoka nadirali na Zapad, i od onih koji su sa Zapada marsirali ka Istoku. Srbija je bila, i jos uvek je, zastitna brana koja je zaustavljala prve talase neprijatelja koji se postepeno ali neizbezno pokazivao kao neprijatelj hriscanstva i celokupnog covecanstva. Cesto su Srbi morali da se odupiru krvavim invazijama i da se bore protiv mnogo jacih oruzanih snaga raznih osvajaca. Srbi su bili medju prvima koji su pre mnogo vekova uvideli veliku opasnost koja je dolazila od Islama a kasnije od nacizma. Cesto su gubili svoju teritoriju i slobodu braneci teritorije i slobodu drugih.
U toku od sest vekova demografski sastav kosovske teritorije, kao i drustvene i politicke prilike su se promenile. Velika seoba Srba desila se 1692. godine kada se 185.000 Srba predvodjenih Arsenijem Carnojevicem iselilo sa Kosova u Madjarsku. To je bio pocetak demografske promene Kosova.
Druga velika seoba Srba sa Kosova bila je 1717-1737. Onda, za vreme Drugog svetskog rata 100.000 Srba je napustilo Kosovo, a kada je komunisticki rezim Tita zavladao Jugoslavijom, njima je bio zabranjen povratak na Kosovo. Istovremeno, granica izmedju Kosova i Albanije nije prakticno postojala i nekontrolisano useljavanje stotine hiljada Albanaca iz susedne Albanije u toku Drugog svetskog rata i Titovog rezima prouzrokavalo je drasticnu demografsku promenu. U vremenskom periodu 1961.-1981. godine, 200.000 Srba je napustilo Kosovo, a na Kosovo se uselilo 240.000 Albanaca. Najzad, nemilosrdna proganjanja kojima su Srbi na toj teritoriji bili - i jos uvek su izlozeni – a narocito u vremenskom periodu 1943.-1988. i od 1992. pa dosad, bila su uzrok iseljavanja Srba.
Zverstva, nepoznata cak i u necivilizovanim zemljama, vrsena su nad Srbima i drugim ne-Albancima na Kosovu. Posledica ovoga je da su Srbi, koji su nekada bili vecina na Kosovu, sada su manjina, a Albanci, koji su bili neznatna manjina, postali su ogromna vecina. Cinjenica da su sada Albanci vecina na Kosovu navodi se kao glavni razlog za promenu statusa teritorije Kosova, od srpske pokrajine na nezavisnu drzavu kosovskih Albanaca. Dobro je poznato da se ne hiljade, vec milioni stranaca, uglavnom iz Meksika ali i iz nekih azijskih drzava useljavaju, neki legalno a vecina ilegalno, u neke drzave Amerike, sto dovodi do demografske promene tih americkih drzava. Pitanje je da li ce status ovih americkih drzava biti promenjen pa nece vise biti americke drzave vec drzave ovih ilegalno useljenih stranaca?
Cak i ako siledzijske Velike Sile koristeci bombe otmu od Srba Kosovo kao geografsku teritoriju, ne mogu ga zadrzati zauvek. Doci ce vreme kada ce uvideti kakvu su nepravdu ucinili Srbima. Kao sto je postalo jasno da su pogresili kada su pomagali Kastra i Sadama Huseina, uvidece da su pogresili kada su oteli Kosovo od Srba i dali ga Albancima.
Ako se tako dogodi da nasiljem Velikih Sila izgubimo Kosovo privremeno, mi necemo, ne mozemo i ne smemo da zaboravimo Vidovdan i duhovno Kosovo. Ni Velike Sile niti iko drugi moze da ih uzme od Srba. Duhovno Kosovo su mnogi istorijski dogadjaji koje ne smemo zaboraviti i na koje se podsecamo proslavljanjem Vidovdana. Duhovno Kosovo je vekovima staro iskustvo koje je formiralo nas nacionalni i duhovni identitet koji ne smemo izgubiti. Duhovno Kosovo je zivotna filosofija u kojoj su duhovne i moralne vrednosti Kosova i Vidovdana spojene i ostavljene Srbima kao dragoceno nasledstvo. Ne smemo zaboraviti ijednu od tih vrednosti dok cekamo na dan kada ce se silne Velike Sile opametiti, uvideti svoju gresku i ispraviti je.
Na Vidovdan, 15. juna (28. juni po novom, Gregorijanskom kalendaru), bez pomoci ijedne evropske nacije, Srbi su na Kosovu branili ne samo granice svoje zemlje i zivote svojih gradjana, vec su, izlazuci opasnosti svoju nacionalnu nezavisnost, branili interese i bezbednost hriscanske Evrope. Pitanje je da li bi istorija Evrope bila kakva jeste bez bitke na Kosovu. A ono sto se desilo na Kosovu 1389., dogodilo se i u Prvom i Drugom svetskom ratu.
Ipak, bez obzira na opsti istorijski znacaj Kosova i Vidovdana, za Srbe oni imaju jedinstvenu dimenziju i neobicni znacaj. Kosovo je njihova Sveta zemlja, kolevka njihovog nacionalnog identiteta, mesto rodjenja njihove Srpske pravoslavne Crkve i njihovo neotudjivo istorijsko, nacionalno i kulturno nasledstvo. Za njih je Vidovdan sveprisutan i vecan. Nastavice da bude neprekidan i nepresusan izvor snage, blistava zvezda vodilja i neizbrisivi nacin zivota.
Posle bitke na Kosovu 1389. godine, kada je Kosovo polje bilo prekriveno lesevima palih srpskih ratnika, ogrnuto u rumenilo zalazazeg sunca i crvenilo prolivene krvi, i Kosovo i Srbija su izgledali kao rusevine i grobnice. Evropski narodi su verovali da je to kraj Srbije. Prevarili su se. Ko bi mogao misliti da ce snaga i odusevljenje za slavne poduhvate kasnijih srpskih generacija ishoditi iz rusevina i grobnica! Slicno tome, snaga i odusevljenje sadasnje i buducih generacija Srba ce izvirati iz nedavno obesvecenih, popaljenih i razorenih crkava i manastira, vandalizovanih grobalja i grobova nevinih savremenih srpskih mucenika na Kosovu.
dr Mateja Matejic
protojerej-stavrofor
Protojerej Stavrofor Mateja Matejic odrzao je ovu besedu 25. juna u Klivlendu, Ohajo.
