Масовна култура: Aleksandar Miljević: Film-Napad na policajsku stanicu br.13 Постављено 11.07.2006
Тема:
ПОГЛЕДАЈ СЕ
Када сам ти први пут пришао пре 10 година, ниси могао да ме погледаш у очи.
Био си један од оних нервозних, богобојажљивих људи.
Разговор ловца и ловине .Обојица су били и једно и друго али у различитим временима .Један је ловио пре 10 година - сада је ловина.Други је од ловине постао ловац...на човека А био је богобојажљив.
Шта се десило у његовој души да све што га је чинило човеколиким , или што рече његов некадашњи ловац богобојажљивим , одбаци, и постане звер у лову на човека? Шта га је натерало да постане исти као онај кога се гнушао и против кога се свим срцем борио? Где се десио преокрет? Шта је био окидач?
Римејк култног филма '' Напад на полицијску станицу број 13'' је наизглед само још један од многих акционих филмова без икаквог дубљег садржаја и поруке,један од многих убица здравог начина размишљања упереног ка релативизацији добра и зла којим смо свакодневно затрпавани са оне стране атлантика.Наизглед.
Оригинал се дешавао у Њујорку 70-их година и за тему је имао нарастајући проблем уличног криминала у Америчким великим градовима, криминала везаног за клинце од 15-20 година који су ноћу харали градским четвртима и у које због њих није било безбедно ући после заласка сунца.Тема филма је била једна од тих банди која се толико осилила да је била спремна да нападне полицијску станицу у сред највећег града на свету да би учинила своју вољу.А воља је била да неко умре.
Тридесет година касније ствари су напредовале у Америци.Римејк филма има исту тему-напад на полицијску станицу у сред великог Америчког града од стране људи спремних на све.Ту се, наизглед, ништа није променило...осим што су изгледа она деца од пре 30 година – постали људи.Људи?
Два човека у најбољим годинама су се договорила.Криминалац и полицајац. Озбиљни пословни људи су направили озбиљан пословни договор...о ненападању. И све је било лепо док полицајац није схватио да пословни договор није довољно добар за њега. Да му треба ЈОШ. И он је тражио од свог пословног партнера да му да још .ВИШЕ. Овај је као сваки озбиљан пословн човек схватио свог партнера и његову потребу, схватио да у послу долази до промене околности које доводе до потребе да се постигнути договор коригује, размислио и ... одлучио. Да не да. И тада почиње лов.
Полицајац са својом екипом колега који су 10 година живели од ненападања криминалца окупира полицијску станицу која од сутра престаје да постоји ,и у којој се налази ухапшен човек који им не да њихове паре.Намера им је да му не дозволе да доживи сутрашње јутро нове 2005. године.
Међутим пошто први напад није успео, а браниоци станице убивши једног нападача налазе код њега полицијску значку, одлука пословног полицајца се мења у складу са новом пословном ситуацијом. Нико у станици не сме да доживи јутро.
А унутра су после првог напада остала 2 полицајца, 1 секретарица , 1 докторка и 5
криминалаца различитог калибра-од ситног лопова до главног плена. И сви они морају умрети. Да би се прикрио грех .
Клинци из уличних банди пре 30 година желели су да побију све у станици из освете-неко унутра им је убио друга. Страст која их је гонила је била мешавина безнађа,болесне групне везаности као замена за љубав које нема, и беса који је породио мржњу.А мржња је одувек тражила смрт.
Римејк показује пословног човека у акцији. Док нема проблема и док његови интереси нису угрожени дотле је све у реду.Све је лепо и на своме месту.Вероватно иде и у цркву за Божић и Васкрс бар. Али кад се то промени, кад неко дирне његове паре он је спреман да у тој истој цркви пуца и убије , што се и дешава у почетним секвенцама филма.Спреман је да уради све што је потребно за решење његовог пословног проблема.
И буссинес ман одлучује да побије апсолутно све који су се нашли на путу ЊЕГОВОЈ срећи.И одлучује да може да живи са тим.Одлучује да поред невиних људи у станици убије и најважнијег противника те његове одлуке-своју савест.И наравно како то увек у таквим ситуацијама бива ОН НАЛАЗИ ИЗГОВОР.Он је потребан јер је савест још жива.Још дише.Још мало.
Није важно што у том изговору нема ништа нормално. Важно је да се бар за тренутак затоми вриштећи глас Божијег гласа у себи,вапијући плач Бога над душом која је одлучила да заувек умре.Да се затоми то вриштеће НЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ
ЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ које се испречило испред испуњења намереног пословног подухвата.Како неко постаје овакав човек? Да ли преко ноћи постане спреман на све? Само се пробуди са новим погледом на ствари, или...
Све је процес.Како је данашња ловина рекла- док је била ловац он је прво пришао ловини и нешто јој понудио,нешто што воли. Ловина је ишла около и пажљиво њушкала остављени мамац. Њушкала, гледала и ... размишљала: Мамац је привлачан, ловца нема у близини.Све што треба је да га зграбим и...Али то је мамац ! чуо се тада још увек гласни глас савести.Он зато и служи да намами плен у ловчеву замку –позивао је унутрашњи глас на опрез.
Али то није ништа.Нема ловца у близини а ТАКО СЕ МАЛО ТРАЖИ ОД МЕНЕ за тако примамљив плен.И НИКО НЕЋЕ САЗНАТИ- јавља се супротни глас-глас самооправдања. И затрча се и зграби плен и хитро побеже назад у шуму.
Али никад више ништа неће бити исто.Јер прешао је праг.Кренуо је другим путем коме је крај у ...