Postanite član foruma vidovdan ili posaljite vase komentare
Na početku stavite naslov Piše: Ime i prezime Pišite bez proreda medju pasusima i bez uvlačenja novog pasusa. Koristite novije fontove. posaljite vas tekst na info@vidovdan.org Trudite se da tekstovi budu korektno napisani i editovani, tj. sa korekturom jer mi ne vrsimo korekturu i lekturu osim nuznog minimuma. Tekstovi koji su suvise kratki ili predugi ili su otvoreno navijacki za nekoga (stranacki orijentisani) ili koji pozivaju na rasnu versku ili etničku mržnju neće biti objavljeni.
Svi oni koji imaju neki problem sa forumom, uclanjivanjem ili downloadom neka se jave na mejl: info@vidovdan.org
Popunite prazna polja pa cete dobiti mejl na adresu koju ste naveli, i u tom mejlu ce biti link za aktivaciju koji morate aktivirati tako sto cete kliknuti na njega u periodu do 24 casa posle prijave.
Коментари су власништво особе која их је поставила. Нисмо одговорни за њихов садржај.
ПИСМО СА РУМИЈЕ Пише: НЕВЕН МИЛАКОВИЋ (Оцена: 1) од likota у 19.01.2007
МОЛИТВА СВЕТОМ КРАЉУ ВЛАДИМИРУ
Јесу ли Ти, Свече, зацјелиле ране
ил' Ти браћа опет главу одрубише,
боле ли Те муке земље недоклане
смијемо ли тражит Твој Благослов више?!
Озари л' Ти јутрос Душу Праведника
гвозден Црква знамен тврде Вјере наше
ил' Те мори туга због брата крвника
што крваву сабљу разбратничку паше?!
Врати ли се радост на Свету планину
са веселим појем Православних звона
хоће л' моћи Твој Крст да разагна тмину
и отјера чопор паклених демона?!
Може ли се опрат' сузом Мученика
наопаком 'раном чељуст нагрђена
може л' глава Свеца дјечачкога лика
отјерати вуке од свога племена?!
Кад би глас мој слаби стиг'о до Румије
чистотом би својом растјерао жбире
викнуо би јаче но икада прије
"ВАСКРСНИ СА ЦРКВОМ СВЕТИ ВЛАДИМИРЕ!"
Невен Миланов Милаковић
ПИСМО СА РУМИЈЕ Пише: НЕВЕН МИЛАКОВИЋ
Цик зоре. Звијезде се полако повлаче са неба, узмичући пред врелим јулским даном. Само једна свијетли истим сјајем. Узалуд зачуђени рибари пребирају по непроспаваним ноћима на мору излоканом сјећању, питајући се како то да досад нијесу виђали ову величанствену звијезду са истока. Није замјерити искусним морским вуцима, што не знају да је она одувијек ту, да има људи којима је њен, за остале невидљиви сјај, служио као светионик вјековима. Попеше се неки од њих ове ноћи на свету Румију, вођени љубављу својом, како би омогућили и нашим грешним очима да се насладе божанственим призором. Запалише лучу, и показаће нам куда треба ове зоре да се запутимо, ако хоћемо свој образ и душе своје да спашавамо.
Народ пред парохијским домом је очито свјестан огромне Благодати Господње која му се указала. Нестварно дјелује смирење и господственост ових људи, који се спремају да крену у походе мјесту које је ближе Богу него свијету. Спознасмо напокон опамећени Вјером прађедовском, да су једино право племство и господа Хришћани,они који се рађају, живе и умиру загледани у Господа нашега, трудећи се да буду што достојнији својега Оца. Ево крећемо јутрос у сусрет вјековима, захвални и поносни што нам припаде да остваримо Аманет Предачки, али и смирени и ријешени да не направимо ни најмању грешку свјесни ванвременског значаја овог трен Прочитај остатак овог коментара...
