Špijuniranje planete

Odlomak iz knjige "Rogue State" Williama Bluma

Poput mamutskog usisivača na nebu, Nacionalna Agencija za Bezbednost (NSA) usisava sve: faxove, telefonske razgovore (fiksnih i mobilnih telefona), email, telekse... Satelitse prenose, vlaknasto-optički komunikacioni saobraćaj, mikrotalasne veze... Glas, tekst, slike... Ako nešto radi na elektromagnetnu energiju, NSA je tu, sa visokom, visokom tehnologijom. Sedam dana u nedelji. Dvadeset četiri časa dnevno. Možda su milijarde poruka usisane svakodnevno. Ko zna koliko? Niko ne može da pobegne. Ni predsednici, premijeri, generalni sekretar UN, papa, kraljica, upravni odbori transnacionalnih korporacija, prijatelji, neprijatelji, tvoja tetka Lena... Ako Bog ima telefon, i njega prisluškuju...

"Bilo koji zvuk koji je Vinston ispustio, iznad nivoa tihog šapata, bio bi uhvaćen... Svakako, nije bilo načina da znate da li ste nadzirani u bilo kom trenutku... Morali ste da živite - živeli ste, od navike koja je postala instinkt - pod pretpostavkom da svaki zvuk koji ispustite neko čuje, i, osim u tami, svaki trenutak nadgledan."
Džordž Orvel, 1984.

Džordž nije baš bio u pravu po pitanju tame. Night-vision tehnologija je sve manje naučna fantastika čak i u momentu dok čitate ovo. A on je pisao o jednoj zemlji, Okeaniji. Velikoj zemlji svakako, ali sigurno ne o celom svetu. Da li je mogao da zamisli kako bi sve bilo samo 16 godina dalje u budućnosti?

Mogu li ljudi u 2000. godini da zamisle veće narušavanje privatnosti na čitavoj Zemlji, u celoj istoriji?

Poput mamutskog usisivača na nebu, Nacionalna Agencija za Bezbednost (NSA) usisava sve: faxove, telefonske razgovore (fiksnih i mobilnih telefona), email, telekse... Satelitse prenose, vlaknasto-optički komunikacioni saobraćaj, mikrotalasne veze... Glas, tekst, slike... Ako nešto radi na elektromagnetnu energiju, NSA je tu, sa visokom, visokom tehnologijom. Sedam dana u nedelji. Dvadeset četiri časa dnevno. Možda su milijarde poruka usisane svakodnevno. Ko zna koliko? Niko ne može da pobegne. Ni predsednici, premijeri, generalni sekretar UN, papa, kraljica, upravni odbori transnacionalnih korporacija, prijatelji, neprijatelji, tvoja tetka Lena... Ako Bog ima telefon, i njega prisluškuju... Možda vaš pas nije ozvučen. Ni okeani vas neće zaštititi. Američke podmornice već decenijama postavljaju prislušne uređaje na dubinske kablove.

Pod sistemom čiji je kodirani naziv ECHELON - lansiran 70-ih da bi špijunirao sovjetske satelitske komunikacije - NSA i njeni (veoma) mlađi partneri iz Britanije, Australije, Novog Zelanda i Kanade operišu mrežom masivnih, visoko automatizovanih stanica za prisluškivanje, koje pokrivaju planetu koja se nalazi između njih. Na razne načine, svaka od zemalja je uključena u kršenje sopstvenih zakona, zakona drugih zemalja i međunarodnog prava - izostanak sudskih naloga koji dozvoljavaju nadgledanje imenovanih pojedinaca, samo je jedan primer. Ali ko može da ih spreči?

1999, Obaveštajni komitet doma Kongresa SAD zatražio je interna dokumenta NSA o vezi sa njenim poštovanjem zakona koji zabranjuje namerno špijuniranje Amerikanaca, u zemlji i u inostranstvu, sem ukoliko Agencija ne ustanovi postojanje uzroka za osnovanu sumnju da se radi o agentima stranih vlada koje špijuniraju druge zemlje. NSA je opstruirala rad komiteta. (1)

Za razliku od posebno ciljanih pojedinaca i institucija, sistem ECHELON špijunira sve bez razlike i nadgleda veoma veliku količinu komunikacija i koristi kompjutere za identifikaciju i izdvajanje poruka od interesa od mase neželjenih. Svaka uhvaćena poruka - svi kablovi abasada, poslovni sporazumi, seksualni razgovori, rođendanske česitke - pretražuju se u potrazi za ključnim rečima, koje mogu biti bilo šta što pretraživači misle da bi moglo da bude interesantno. Kompjuteri mogu da "slušaju" telefonske razgovore i da prepoznaju kada su izgovorene ključne reči. Ti pozivi se izdvajaju i snimaju odvojeno, da bi ih ljudi preslušali u potpunosti. (2) Lista određenih tema u bilo kojem treutku je nesumnjivo veoma široka, u pojedinim momentima uključuje i stvari poput Anmesty International-a i Christian Aid-a. (3)

Ipak, ljudi koji upravljaju ECHELONom nisu nadljudi: oni priznaju da imaju ozbiljne tehničke probleme; oni ne mogu uvek da nadgeladaju Internet tako lako kao što bi voleli; prenos putem vlaknasto-optičkih kablova (koje omogućavaju prenos ogromne količine digitalnih podataka u vidu toka svetlosti) predstavljaju još veće teškoće; a broj prikupljenih podataka stalno raste eksponencijalno, neumoljivo - sortiranje i analiziranje nasumičnih komunikacija na smislen način predstavlja ogroman izazov.

Sa druge strane, ekspert za ekripciju, Whitfield Diffie, iz Sun Microsystems, sugeriše da ta uznemirenost koju je ispoljila NSA može da bude lukavstvo inspirisano sopstvenim interesima. "Ono što agecija želi da mi mislimo - oni su bili veliki, ali danas imaju problema sa čitanjem novina, Internet je suviše komplikovan za njih, saobraćaj je suviše gust i ne mogu da pronađu ono što žele. To može biti tačno, ali to je ono što "govore" godinama. NSA odgovara da svoje mete drži u verovanju da se nalazi u nevolji. To ne znači da nije u nevolji, ali to nije razlog da sa skepticizmom pogledamo ono što kažu sablasni unutrašnji informatori." (4)

Mogli bismo da dodamo da dizanje takve buke takođe pomaže kod određivanja visine budžeta.

ECHELON operiše bez zvaničnog priznanja njegovog postojanja, i bez bilo kakvog demokratskog pretresa ili legislativne debate o tome da li on služi humanoj svrsi. Što nas dovodi do pitanja: Šta daje SAD pravo da radi ovo? Kada članovi parlamenta u Velikoj Britaniji postave pitanje o aktivnostima NSA i njenoj večito rastućoj bazi na Menwith Hillu, Severni Yorkshire, vlada konstantno odbija da da bilo kakvu informaciju.

Ova baza u Engleskoj je sada najveća ispostava NSA za prisluškivanje na svetu. Proteže se na 560 jutara, ima operacioni centar i grad na terenu, uključujući i kuće, prodavnice, kapelu, sportski centar i svoje nezavisno napajanje električnom energijom. (5)

Prostranost ECHELONOVE globalne mreže je proizvod decenija intenzivnih hladnoratovskih aktivnosti. Ipak, sa završetkom Hladnog rata, njegov bužet - umesto da bude značajno smanjen - povećan je, a mreže su narasle i u moći i u dosegu; što je još jedan dokaz za to da Hladni rat nije bio bitka protiv nečega što se zove "komunzam".

Evropski parlament se u bliskoj prošlosti budio pred uplitanjem u stvari ovog kontinenta. Parlamentarni komitet za građanske slobode podneo izveštaj, koji je objavljen 1998. godine u kome preporučuje razne mere koje se tiču rastuće moći tehnologije za nadziranje. U njemu se otvoreno savetuje: "Evropski parlament bi trebao da odbaci sugestije SAD da treba privatne poruke koje putuju globalnom komunikacionom mrežom (Internetom) učiniti dostupnim obaveštajnim agencijama SAD." Izveštaj se zalaže za fundamentalni pregled upletenost NSA u Evropi, koji predlaže da aktivnosti Agencije budu proporcionalno smanjene, ili da budu otvorenije i odgovorne. On takođe denuncira ulogu Britanije kao duplog agenta, koji špijunira evropske partnere. (6)

"To je šokirajuće i trebalo bi da izazove opšte negodovanje", Jean-Pierre Millet, francuski advokat spcijalizovan za kompjuterski kriminal, rekao je francuskom listu Le Figaro. "Evropski partneri Britanije imaju pravo da budu besni ali (Britanci) neće da napuste njihov sporazum sa SAD." (7)

Takva zabrinutost je privatno izražena od strane vlada i članova Evropskog parlamenta još od kraja Hladnog rata, ali SAD su nastavile da šire nadziranje ECHELONom u Evropi, prvenstveno zbog povećanog interesovanja za komercijalizaciju špijunaže - s ciljem otkrivanja industrijskih informacija koje će obezbediti aneričkim korporacijama prednost nad stranim rivalima.

Nemački eksperti za bezbednost su otkrili da je ECHELON angažovan u teškoj komercijalnoj špijunaži u Evropi. U žrtve spadaju i takve nemačke firme kakav je proizvođač generatora na pogon vetra Enercon. 1998. Enercon je razvio ono za šta su smatrali da je tajni pronalazak, koji omogućava generisanje električne energije od snage vetra po znatno jeftinijoj ceni od prethodne. Ipak, kada je kompanija pokušala da izbaci svoj proizvod na tržište SAD, suprotstavio joj se američki rival, Kenetech, koji je objavio da je već patentirao gotovo isti pronalazak. Kenetech je potom podigao sudski nalog protiv Enercona kojim se zabranjuje prodaja njihovog proizvoda na teritoriji SAD. U retkim javnim obelodanjivanjima, službenik NSA, koji je odbio da se predstavi, pristao je da se kao silueta pojavi na nemačkoj televiziji da bi otkrio kako je ukrao Enerconove tajne. On je rekao da je upotrebio satelitske informacije da bi prisluškivao telefonske i kompjuterske linije koje su funkcionisale između Enerconove istraživačke laboratorije i njihove proizvodne jedinice udaljene nekih 12 milja. Detaljni planovi kompanijinog pronalaska su potom preneti Kenetechu. (8)

1994. Thomson SA, lociran u Parizu, i Airbus Industrie, sa sedištem u Blagnacu, Francuska, takođe su izgubili unosne ugovore, prigrabljene od strane američkih rivala koje su pomogli tajno prikupljenim informacijama NSA i CIA. (9)

Iste agencije su taođe špijunirale japanske predstavnike tokom pregovora sa SAD 1995. godine u vezi sa trgovinom auto delova. (10)

Nemačka industrija se žali da je u izrazito ranjivoj poziciji zato što vlada zabranjuje njihovim bezbednosnim službama da sprovode sličnu industrijsku špijunažu. (11)

1999. Nemačka je zahtevala od SAD da opozovu tri operativca CIA-e zbog njihovih aktivnosti u Nemačkoj koje uključuu ekonomsku špijunažu. U izveštajima u vestima se ističe da su Nemci "dugo bili sumnjičavi prema špijunskim mogućnostima ogromnog radara SAD i komunikacijskog kompleksa u Bad Aiblingu, pored Minhena", koji je u stvari NSA-ina stanica za pisluškivanje. "Amerikanci nam kažu da se koristi jedino za nadgledanje komunikacija potencijalnih neprijatelja, ali kako možemo biti sasvim sigurni da oni ne kupe informacije koje smatramo da bi trebale da ostanu tajne?", upitao je viši nemački zvaničnik. (12) Japanskim zvaničnicima je najverovatnije rečena slična priča od strane Vašingtona u vezi sa više desetina obaveštajnih baza veze za koje je Japan dao dozvolu da budu locirane na njegovoj teritoriji. (13)

Evropska Unija i FBI

Uprkos svim gore pomenutim sumnjama, Savet (ili Savet Ministara) evropske Unije blisko je sarađivao sa FBI još od ranih 90-ih da bi razvili sistem za nadgledanje telekomunikacija u njenim zemljama članicama s cijem da posluže "zajednici za sprovođenje zakona" (policiji, imigracionom, carinicima i međunarodnoj bezbedonsti). ECHELONom se, nasuprot tome, upravlja i služi "vojno-obaveštajna zajednica".

Poznat kao EU-FBI telekomunikacioni sistem za nadgledanje (ponekad nazivan i ENFOPOL), trebao bi da uzdigne nadgledanje Interneta na novi nivo. Specijalizovani softver bi trebao da bude instaliran kod Internet Servis Provajdera (IPS) koji bi daljinski ("virtuelno") bili kontrolisani od strane agencija za sprovođenje zakona. Efekat bi bio da se automatizuje presretanje poruka. Koliko je ovo tehnički izvodljivo, ostaje uskoro da vidimo.

Dalje, ako IPS-ovi obezbede "šifriranje, kompresiju ili enkripciju" jednom od svojih korisnika, oni će morati da obezbede EN CLAIR (dešifrovanu) kopiju za agencije za sprovođenje zakona. IPS-ovima i mrežnim operaterima (na primer mreže satelitskih komunikacija) ne bi bila izdata nova ili produžena stara dozvola za rad na nacionalnom nivou ukoliko se ne povinuju.

Kao i većina zahteva u sporazumu EU-FBI, ovi zahtevi su postavljeni od strane FBI. To je nešto što Biro ne bi mogao da progura kod kuće. Došlo je do snažnog otpora nekih telekomunikacionih kompanija u Evropi takođe, ali sa realizacijom master plana se nastavlja bez posrtanja, ističući preporuke za amandmane na nacionalne zakone da bi "osigurali da će nadgledanje biti moguće u okviru novih sistema". Planovi uključuju proširenje sistema na zemlje izvan Evropske Unije.

Do kraja 1999. krajnji nacrt sporazuma još uvek nije bio spreman za podnošenje državama EU na ratifikaciju; jedan od razloga za odlaganje bio je taj što su razne službe bezbednosti vršile pune sudske pritiske da maksimiziraju izveštavanje o nadgledanju i minimiziraju kontrolu i odgovornost. (14)

Enkripcija

U svom nastojanju da ostvare pristup sve većem broju privatnih informacija, NSA, FBI i drugi činioci establišmenta nacionalne bezbednosti SAD, godinama su bili angažovani na kampanji zahtevanja od proizvođača američkih telekomunikacija i sistema prenosa da svoju opremu i mreže dizajniraju tako da budu optimizovani za prisluškivanje od strane vlasti, i da nametnu nacionalni civilni kriptografski standard uobličen tako da dopušta vlastima da dekodiraju šifrirane komunikacije po sopstvenom nahođenju. Moć davanja ili blokiranja odobrenja za izvoz ovih kompanija bila je jedna od alatki tipa štapa-i-šargarepe koje je koristio bezbednosni establišment. Neki od ljudi iz industrije kažu da veruju da neke od mašina iz SAD koje su dobile dozvolu za izvoz sadrže NSA-in 'back door' (takođe nazivan i 'trap door').

SAD su pokušale da ubede zemlje EU takođe da im dozvole 'back door' pristup enkripcionim programima, tvrdeći da će na taj način pomoći potrebama agencija za sprovođenje zakona. Ipak, izveštaj koji je objavio Evropski Parlament maja 1999. ističe da planovi Vašingtona za kontrolu enkripconog softvera u Evropi nemaju ništa sa sprovođenjem zakona a imaju sve sa industrijskom špijunažom SAD.
NSA je takođe poslala agente FBI na misije infiltracije s ciljem da prigrabe knjige sa kodovima stranih postrojenja u SAD, i oficire CIA da regrutuju strane prodavce komunikacionih uređaja i kupe njihove kodne tajne, sudeći po onome što kažu veterani obaveštajne službe. (15)

I još dozvola?

Ministarstvo pravosuđa SAD je takođe vršilo pritisak na Kongres da olakša izvršnim vlastima dobijanje pretresnih naloga za tajno ulaženje u domove ili poslovne prostorije i onemogućavanje bezbednosti na personalnim kompjuterima doznavanjem šifara i instaliranjem uređaja koji će rušiti enkripcione programe, a sve ovo kao preludij za prisluškivanje i dalje pretraživanje. (16)

U međuvremenu, federalne agencije rukovode "Anonimnim preusmeravačima pošte" (anonymous remailres), Internet entitetima koji ljudima dozvoljavaju da šalju emailove bez otkrivanja njihove prave email adrese. Korisnici širom sveta ovih osobenih remailing servisa nemaju pojma da je njihov partner u zaštiti privatnosti neka vrsta duha američke vlade. Ovo bi ustvari moglo da stvori probleme nekim od korisnika, u koje spadaju disidenti i aktivisti koji se bore za ljudska prava u zemljama sa represivnim vladama, oni koji izdaju tajne kompanija ili vladinih agencija, one koji bi želeli da izveste o zločinima i ratnim zverstvima, i gej web surferi koji anonimno četuju u okviru onlajn zajednica bez straha od odmazde od strane suseda ili poslodavaca. Pored toga, NSA je navodno zaključila sporazume pre nekoliko godina sa Lotusom, Microsoftom i Netscapeom čiji je cilj prevencija stvaranja drugih anonimnih email; npr. nešto od onoga što je van NSA-ine kontrole. Ovim kompanijama se još više savija kičma pod pritiskom njihovih vlada da potajno ubacuju 'back door' u svoje softvere koje prodaju van zemje da bi se suprotstavili kriptografskim metodama. U Lotusu su priynali da su radili ovo. (19)

Microsoft Windows

NSA je uradila nešto slično i sa kompjuterima. Septembra 1999. vodeći evropski istraživački novinar Duncan Campbell je otkrio da je NSA u dogovoru sa Microsoftom ubacila specijalne "ključeve" u Windowsov softver, u svim verzijama od 95-OSR2 pa na dalje. Američki kompjuterski naučnik, Andrew Fernandez iz Cryptonyma u Severnoj Karolini, je rastavio delove Windowsovog instrukcijskog koda i pronašao neoboriv dokaz - Microsoftovi programeri su propustili da uklone simbole programa za otklanjanje grešaka korišćene tokom testiranja ovog softvera pre puštanja u prodaju. Unutar koda su se nalazile oznake za dva ključa. Jedan se zvao "KEY" (ključ). Drugi se zvao "NSAKEY" (NSA ključ). Fernandez je prezentirao svoje pronalaske na konferenciji na kojoj su neki od Windowsovih inženjera takođe bili prisutni. Oni nisu porekli da je NSA ključ ugrađen u njihov softver, ali su odbili da govore o tome šta taj ključ radi, ili zašto je stavljen tamo bez znanja korisnika. Fernandez kaže da NSA-in 'back-door' u najupotrebljivanijem operativnom sistemu na svetu čini "utoliko lakšim za vladu SAD da pristupi vašem kompjuteru." (20)

U februaru 2000. objavljeno je da je "Delegacija za steteške odnose" (DAS), obaveštajna ruka francuskog ministarstva odbrane, pripremila izveštaj za 1999. koji je takođe tvrdi da je NSA pomogla instalaciju tajnih programa i Microsoftov softver. Sudeći po DAS-ovom izveštaju, "čini se da je stvaranje Microsofta dosta pomognuto, ne samo finansijski, od strane NSA, i da je IBM nateran od strane iste administracije da prihvati operativni sistem (Microsoft) MS-DOS. "U izveštaju se navodi da je bilo 'izražene sumnje u manjak bezbednosti nakon stalnih glasina o postojanju špijunskih programa kod Microsofta, i po prisustvu NSA-inog osoblja u razvojnim timovima Bila Gatesa." Pentagon je, kaže se dalje u izveštaju, bio najveći Microsoftov klijent na svetu. (21)


(1) Washington Post, 13. novembar 1999.

(2) Opšte diskusije o ECHELONu i odnosne teme:
a) Nicky Hager, Tajna Moc: Uloga Novog Zelanda u međunarodnoj špijunskoj mreži (Craig Potton Publishing, Nelson, NZ, 1996.), passim;
b) Izveštaj Evropske Unije, "An Appraisal of the Techologies of Political Control", septembar 1998. u posebnom odeljku 7.4, može se pročitati na http://cryptome.org/stoa-atpc.htm;
c) Izveštaj Evropskog Parlamenta,"Interception Capabilities 2000", april 1999, Duncan Campbell, može se pročitati na http://www.iptvreports.mcmail.com/interception_capabilities_2000.htm -- Campbell (Sažetak, paragraf 7) piše da ovo 'hvatanje reci' još uvek nije moguće sa telefonskim pozivima, ali da sistemi za prepoznavanje glasa -- u praksi, 'voiceprints' -- su razvijeni i i napravljeni da prepoznaju govor ciljanih pojedinaca kada je u pitanju međunarodni razgovor. U svakom slucaju, Wayne Madsen, koji je bio analitičar komunkacione bezbednosti u okviru NSA i trenutno je viši saradnik u Informativnom centru elektronske privatnosti, u Vašingtonu, DC, informisao je autora da je hvatanje reči kada su u pitanju telefonski pozivi korišćeno od strane NSA vec godinama.

(3) The Observer (London), 28. jun 1992. str.4

(4) Seymour M. Hersh, "Kako je digitalno doba ostavilo naše špijune u ledenom (hladnom)" The New Yourker, 6. decembar, 1999. str. 58-76

(5) Sunday Times (London), 31. Maj 1998, str. 11

(6) The Telegraph (London), 16. decembar 1997.

(7) The Independent (London), 11. april 1998

(8) Electronic Telegraph (London), 11. april 1999.

(9) Washington Post, 26. februar, 1995. str 1

(10) Ibid., 17. Oktobar1995.

(11) Electronic Telegraph (London), 11. april, 1999.

(12) Washington Post, 30. septembar, 1999. str 20

(13) Hager, op. cit, str. 94

(14) EU-FBI: Statewatch magazin (London), Vol 7, brojevi 1, 4, i 5 (1997.); Vol 8, brojevi 5 i 6 (1998.), Vol. 9, brojevi 2, 3 i 6 (1999.). Nešto od materijala se može pročitati onlajn na http://www.statewatch.org

(15) "Radni dokumenta za Scientific and Technological Options Assessment" (STOA) panel" 14. maj 1999, izveštaj Technology News Site, 18. maj,, 1999; STOA e agencija Evropskog parlamenta; Baltimore Sun, 10. decembar, 1995., clanak pocinje na str. 1

(16) Washington Post, 20. avgust 1999. str. 1

(17) Simpozijum u Harvardskoj pravnoj školi, 28-30. januar, 1996: govornici Paul Strassman iz Univerziteta nacionalne bezbednosti i William Marlowe iz 'Science Application International Corporation' obojica izjavili da brojnim anonimnim internet remailerima u SAD upravljaju vladine agencije, uključujući i CIA. Marlowe je rekao da vladine agencije u Nemačkoj, Francuskoj i drugde rade slične stvari. Za izvode iz Marlowljevog govora, pogledajte: http://ksgwww.harvard.edu/iip/GIIconf/gii2note.html Sajt posećen decembra 1999.); takođe pogledajte New York Times od 19. aprila 1999. str. C4; Lotus et al: Wayne Madsen, Computer Fraud & Security Bulletin (Oxford, UK), jun 1995l l"Interceptions Capabilities 2000" (pogledajte belešku 2) Tehnički aneks, odeljci 42-44

(18) USA Today, 9. oktobar, 1998, str. 10; Washington Post, 29. januar, 1999, str. 23, 13. februar 1999, str. 27 (Nat Hentoff)

(19) Baltimore Sun, 10. i 15. decembar 1995, deo serijala u sest delova o NSA; Wayne Madsen, "Crypto AG: The NSA's Trojan Whore?" Covert Action Quarterly (Washington, DC), #63, zima 1998, str. 36-42; Der Spiegel (Hamburg Germany), 2. septembar, 1996. str. 206-11

(20) Članak Duncana Campbella od 3. septembra 1999. je dostupan na sajtu TechWeba: http://www.techweb.com/wire/story/TWB19990903S0014

(21) Agence France Presse, 18. i 21 februar 2000. Microsoft je kategorično porekao sve optužbe a francusko ministarstvo odbrane je izjavilo da nužno ne stoji iza izveštaja, koji je napisan od strane "spoljnjih eksperata"