Zoran Grbić

Fenomenologija internet foruma III

Forumski život

U zavisnosti od posećenosti foruma i broja članova, dinamika pisanja može biti različite brzine. Učestalost odgovaranja na teme zavisi i od doba dana ali sve to nema većeg uticaja na život foruma. Kao što smo rekli, za razliku od četa, bitna karakteristika foruma je da jednom napisane poruke ostaju onoliko koliko traje forum. Kao što danas možemo čitati poruke napisane pre nekoliko godina, tako će još godinama biti moguće čitati poruke napisane danas.

Druga bitna stvar koja se možda shvata olako je uopšte činjenica da poruke mogu da budu napisane, da korisnik može da ostavi deo svog razmišljanja na nekom mestu. Nekada su za to služili zidovi po kojima su se pisali grafiti, kojih u budućnosti možda više i neće biti. Tako forumi postaju idealno mesto za ispoljavanje svih vrsta emocija i pražnjenje negativne energije.

Bitno je da obe karakteristike čine da običan, prosečan čovek ima utisak da čini nešto posebno, da utiče na život okoline i ostavlja neki trag u vremenu. Na forumima svako ima pravo na svojih 'petnaest minuta slave'. Da bi se došlo do toga, više nije bitno ulagati puno energije, niti biti nešto posebno, sam osećaj pisanja donosi osećaj da takvo pisanje predstavlja nešto bitno. To je privlačno, jer podgrejava sujetu.

Dakle, i na najvećim forumima u najfrekventnijem periodu dana član ima dovoljno vremena da odgovori na poruku, jer on odredjuje koje će to vreme biti. Za razliku od četa u kojem se vreme meri sekundama, najmanja merna jedinica vremena na forumu je minut. Korisnik tako ima dovoljno vremena da smisli šta će da napiše.

Virtuelni forumski život nastaje na taj način, formiranjem niza postova na različitim temama u kojima svako iznosi stavove koje želi. Puko odgovaranje na nečija pisanje nije dovoljno, jer bi se onda sve svelo na pisanje grafita po zidu, imalo bi isti smisao i poentu i ne bi bilo tako zavodljivo. Iako su se na svim forumima na kojima sam bio povremeno spominjala upozorenja da u svojim odgovorima korisnici ne bi trebalo da se vezuju za 'ličnost' osobe kojoj odgovaraju, da ne odgovaraju na 'nick' nego na nečiji post, to pravilo se najčešće i najlakše krši. Upravo nepristajanje na pravilo da se pažnja obraća na nečije reči, a ne na nečiji forumski lik, utiče na stvaranje forumskog života. Sve bi bilo daleko suvoparnije i dosadnije bez toga. Iako je naizgled poželjnije reagovanje na nečiju 'forumsku istoriju', jer je to deo zdravog ljudskog ponašanja, baš unošenje tog dela ljudskosti utiče na mogućnost formiranja takvog nerealnog sveta sa lošom simulacijom ljudskosti. Na tu 'nerealnost' ćemo se vratiti kasnije.

U ovom trenutku je bitno pomenuti nekoliko stvari. Pre svega, ljudi vole ono što su napisali. Čak možda i više od onoga što su im drugi odgovorili na to pisanje. U njima vide deo sebe, deo nečega što su stvorili. Čuvaju svoje omiljene postove i pamte ko je kako na njih odgovorio. Postoji i puno forumskih 'zlopamtila' koji vam nisu zaboravili da ste pre x meseci ili godina na njihov post odgovorili onako kako im se nije dopalo. Pa to onda naravno utiče i na njihovo dalje ponašanje prema vama.

Druga bitna stvar je zapravo najveći paradoks foruma. Sećam se koliko sam bio zapanjen kad sam postao svestan toga. Ljudi na forumima veći deo vremena ne umeju da čitaju! Paradoks je da se to dešava u svetu reči, u kojem bi se očekivalo da je sve podredjeno čitanju i pisanju. Naravno, kod kratkih i konciznih postova uglavnom svako pročita i shvati ono što je napisano, ali već kod priče duže od pet rečenica veći deo ljudi počinje da čita ono što želi da pročita. I trudi se da ono što je 'pročitao' uskladi sa onim što želi da napiše kao odgovor. Nekoliko puta sam bio tvrdoglav kad sam nailazio na pogrešno razumevanje onoga što sam na forumima napisao, pa sam onda neprekidno rasčlanjavao napisano, od detalja sam pravio još veće detalje, najeksplicitnije moguće sam izražavao svoje stavove samo da bi sve to bilo čitljivije ostalima. Ali, sve je bilo uzaludno. Uglavnom su stavovi članova nakon poslednjih i prvih postova o odredjenoj temi bili isti i nepromenjeni mojom povećanom eksplicitnošću. Pritom nisam pisao neke stručne stvari na stručnim temama za koje bi moglo da se kaže da neko ne bi mogao da ih razume. Čak i kod najobičnijih stvari, ljudi čitaju ono što žele da pročitaju.

Nedavno sam naišao na rezultate istraživanja koje su na ovu temu izvršili profesori univerziteta u Čikagu i Njujorku. Prema njima, ljudi pravilno razumeju ton e-mail poruke samo u 56% slučajeva, što je jedva malo više od čiste slučajnosti. Istovremeno isti ti ljudi su ubedjeni da su ispravno razumeli 90% takvih mejlova. Da zabuna bude veća, 78% pošiljaoca su apsolutno sigurni da će njihova poruka biti ispravno pročitana. Ako su ti procenti rezultati istraživanja pisanja i čitanja mejlova, dakle izmedju ljudi koji se poznaju, kako porazni bi onda bili rezultati nekog eventualnog istraživanja razmene mišljenja na forumima, medju ljudima koji se ne poznaju?

Tako dolazimo do toga da je forumski život zapravo pun projekcija, ma koliko nam to nemoguće delovalo. Projekcije su uglavnom vezivane za realni svet i za reagovanje na sliku, na nečije ponašanje, boju glasa i način izgovora. Reklo bi se da projekcijama zapravo nema mesta u svetu u kojem postoje samo slova. Jer je prosto, sve jasno, sve je 'crno na belo'. Ali izgleda da ljudska ličnost i u tako nepovoljnoj atmosferi za razvoj projekcija uspeva da ubaci svoje želje.

Postoje i situacije kad forumaši i ne pokušavaju da čitaju. Ukoliko tema ima više od tri stranice, malo je onih koji se trude da pročitaju sve do tad napisano pre nego što i sami napišu nešto. Uglavnom se čita uvodni post i poslednja napisana stranica. A ponekad čak ni to. Vidjao sam da ljudi pišu na temama iako su pročitali samo naslov teme. To je verovatno najbolji dokaz za tvrdnju da ljudima zapravo nije stalo do pisanja drugih, koliko je zapravo najbitnije da sami napišu nešto i ostave neki svoj trag.

Prirodna nadogradnja takvog uobičajenog forumskog života i reagovanja na nečiji lik a ne pisanje, vremenom dovodi do formiranja forumskih grupa, klanova. Kao i u realnom svetu, ljudi sa sličnim interesovanjima i stavovima se zbližavaju i formiraju grupice koje onda o pojedinim temama zajednički istupaju. I kao i u svakoj situaciji u kojoj nastane razmišljanje gomile, pojedinac nastoji da potvrdi ono mišljenje za koje smatra da je mišljenje grupe, čak i ukoliko se lično ne slaže sa njim, samo da se ne bi izdvajao. Različito mišljenje dovelo bi do osude i odbacivanja od strane grupe a strah od odbacivanja je veliki strah i jedan od najvećih za nekoga ko je stalni član foruma. Ukoliko formirana grupa zadrži svoju kompaktnost, prirodni nastavak toga je upoznavanje uživo na 'forumskim susretima' koji se organizuju ili unutar grupe ili unutar nekog grada, na koje su onda pozvani svi koji mogu da dodju.

Razmišljanje gomile je često nevezano za postojanje forumske grupe. To je verovatno najvidljivije u trenucima postavljanja nove teme. Ukoliko prvih nekoliko odgovora na neko pitanje vode u jednom pravcu, a prvi naredni odgovor koji na logičan i prihvatljiv način prikaže smislenog sasvim drugačijeg odgovora, svi naredni odgovori članova ići će u tom istom pravcu, čak i ukoliko bi se moglo pomisliti na osnovu ranijeg pisanje da bi neki članovi mislili nešto sasvim drugo. Zbog toga je stvaranje javnog mišljenja na forumu ponekad jednostavno, i produkt je samo jednog obrazloženog posta.

Primetna je i pojava 'Ejbilen paradoksa', što je takodje nevezano za pripadnost nekom postojećem forumskom klanu. Pojava po kojoj član grupe postupa u potpunoj suprotnosti sa svojim uverenjima i željama, ukoliko proceni da se to uklapa u mišljenja i očekivanja grupe ili većine članstva foruma. Tako se dešava da se neko odriče ispoljavanja svojih istinitih uverenja i piše drugačiji stav ili ga uopšte ne piše, samo da se ne bi zamerio virtuelnoj zajednici.

Život foruma odredjuju njegovi članovi. I pored toga što na njihovo ponašanje mogu da utiču moderatori, moglo bi se reći da postoje nekoliko značajnih zajedničkih karakteristika. Pre svega, ljudi su puno sigurniji u sebe na forumima. Pošto ne nastupaju iz svoje realne ličnosti, koja ima svoje mane i nedostatke, lakše im je da odlučno brane svoje stavove. Članovi su uglavnom 'tvrdji' nego u realnosti, manje su obzirni nego što inače jesu. Neosetljivost u pojedinim odgovorima i bezobzirnost prema drugim osobama verovatno dolazi usled toga što ispred sebe i ne vide osobu, nego slova. Pa onda u napadima na nekoga ne vide reakciju na njegovom licu i zbog toga im nije teško da nastavljaju verbalne napade. I dok bi normalna ličnost u realnom svetu i pre pomisli da nekoga uvredi, empatski osetila šta bi bila posledica toga, u virtuelnom svetu foruma empatija ne postoji, jer je sve vezano za ličnost onoga koji piše, za njegove želje i prohteve kojima ostali moraju da udovoljavaju. A to nas opet dovodi do narcizma.

Kad se spomene internet, većini ljudi je asocijacija na to 'prozor u svet' što možda u njegovim ostalim segmentima i jeste istina. Internet je nepregledna, ogromna gomila informacija, muzike, filmova i ostalih medija koji su na dohvat ruke. Ali kada govorimo o komunikaciji medju ljudima, taj prozor u svet ne postoji. Čovek nigde ne izlazi iz svoje sobe kad komunicira sa drugima. Asocijacija na taj 'prozor u svet' mi je Alisa u Zemlji Čuda. Mala Alisa je pogledala u ogledalo, koraknula u njega i odjednom se našla u čudesnoj i šarenoj zemlji u kojoj je upoznala puno novih bića. Ako bismo to preneli na internet komunikaciju, mogli bismo da kažemo da Alisa zapravo nigde nije otišla, nego je ostala pokraj ogledala kroz koje je nemoguće proći. Ostala bi zagledana u svoj lik koji bi joj dao iluziju da nije sama, ali ništa više od toga. Tako dolazimo do toga da korisnik nekog foruma zapravo nije Alisa. Pre bi se moglo reći da je on Narcis, zagledan u svoj lik u mirnoj vodi reke. Ogledalo Alisu ne bi povredilo i sigurno bi pre ili kasnije ona sama otrčala od njega u neku realniju igru, onda kad bi shvatila da je samo gledanje beskorisna rabota. Ali Narcis ne može da se odvoji od svog lika u reci. On čak i ne primećuje da ona teče, ne oseća njen miris i ne vidi njenu boju, ona ga ne zanima. Jedino što vidi to je svoj lik kome se divi. Pri tom, reka nije kriva što postoji, ona je korisna za druge stvari, ali je Narcis je odgovoran jer ne može da shvati svoju grešku. Samo on donosi odluku da li će prestati sa gledanjem svog lika i ustati od reke ili ostati tu dok ne upadne u vodu.

Na forumima postoje osobe toliko agresivne u zahtevanju ljubavi i pažnje, da od njih strepe i moderatori. Možda 'strepe' i nije prava reč, ali bi se moglo reći da osećaju strahopoštovanje. Takve agresivne osobe se na prvi pogled najlakše prepoznaju po broju svojih postova. Pri tom, agresivnost u zahtevanju ljubavi ne mora da bude vezana za bezobrazluk (mada često jeste), takvi članovi mogu da budu zanimljivi, duhoviti i da svoju nervozu ispoljavaju jedino na novim ili članovima već ranije odbačenim od grupe, čime stiču dodatno strahopoštovanje ostalih. Ali ukoliko neko od starih članova pokuša da ih zaseni i time preotme forumsku pažnju, aktivira im se stara narcistička povreda i onda, u zavisnosti od umeća i karaktera, pokušavaju ili da se sprijatelje sa takvim članom ili da ga verbalno napadnu. Na forumima sam vidjao prave 'virtualne huligane' kojima niko nije smeo ništa, sa kojima su ostali članovi komunicirali pažljivo, da ne bi upali u svadju.

Najdrastičniji primer za ovakvo ponašanje video sam nakon što je neki novi član zbog nekog dogadjaja upao u žižu interesovanja na nekom forumu. Odmah se tu pojavila forumašica (jedna od onih sa velikim brojem postova) koja je blaziranim stavom pokušavala, primetno besna, da ponovo skrene pažnju na sebe. Kasnije sam pratio njeno ponašanje i video sa kakvom suptilnošću pravi saveze sa onima sa kojima mora, a napada one koje može, sve u cilju zadržavanja pažnje na sebe. Pretpostavio sam kakva je njena lična istorija, mada nisam znao da baš toliko drastično loša. Kasnije sam saznao da je ona ne dete razvedenih roditelja kako sam mislio, nego dete nepriznato od oca koja je sa majkom odrasla u velikom gradu u kojeg je došla kao mala. Očigledno velika narcistička povreda koju ona bezuspešno pokušava da skloni u stranu svojim pisanjem na forumu.

Neodvojivi deo narcizma je egzibicionizam i on se na forumu pojavljuje kao verbalni i/ili vizuelni. Podrazumevani deo prirode foruma je da su svi članovi, u manjoj ili većoj meri verbalni egzibicionisti. Ali to se ponekad graniči sa patologijom. Postoje članovi koji svaki novi doživljaj iz svog života prepričavaju i dele sa ostatkom foruma. Naravno, priča je ulepšana, i ponekad to ide do te mere da deluje da je sam doživljaj iz nečijeg života manje vrednosti za njega od priče o tom dogadjaju i uživanja u onome što taj član foruma pretpostavlja da ostali misle o njemu.

Vizuelni egzibicionizam upražnjavaju oni koji smatraju da će na taj način dobiti neke poene u komunikaciji preko interneta. I uglavnom je, po prirodi stvari, vezan za osobe ženskog pola. Pri tom treba naglasiti da su to osobe koje nisu sasvim sigurne u svoju lepotu, ali su sigurne u način na koji je ona predstavljena. Pa se tako pokazuju nejasnim fotografijama, fotografijama profila ili iz posebnog ugla, slikama dela tela ili lica ili prosto fotografijama na kojima su 'lepo ispale'. Osobe koje jesu sigurne u svoju lepotu, na forumu traže drugu vrstu pažnje i uvek su samo verbalni egzibicionisti. Devojke sigurne u svoj lep izgled i ne stavljaju svoju sliku u prvi plan, niti spominju kako izgledaju. Kao što ni pametan čovek ne spominje da je pametan jer nema ni dilemu oko toga, tako i lepe devojke ne prave temu od svog izgleda. Jednom sam prisustvovao sceni kada je nova, lepa devojka na forumu sklonila svoju sliku iz profila onda kad je shvatila da su ljudi počeli da obraćaju pažnju na tu sliku.

Još treba spomenuti da uošte nije bitno da li su osobe objektivno lepe, bitno je samo njihova ocena sopstvenog izgleda. I takodje, pod vizuelnim egzibicionizmom ne podrazumevam to što neko ima sliku u profilu koju menja jedanput u mesec ili dva, nego kad je neko menja jedanput (ili češće) nedeljno i/ili je nudi da je pošalje svakome sa kime je razmenila nekoliko privatnih poruka.

Verovatno najzanimljiviji primer vizuelnog egzibicionizma video sam kod devojke koja je sliku u profilu menjala nekoliko puta dnevno. Redovno je obnavljala profil novim slikama koje je pravila svakog dana i imala je običaj da odabranim forumašima nudi da oni odredjenog dana odaberu na primer boju donjeg veša na slici, pošto je imala običaj da stavlja baš takve fotografije.

Povezanost ljudi preko interneta

Svi smo preko raznih medija slušali priče o tome kako internet omogućuje povezanost ljudi i brzu razmenu informacija, o tome kako je moguće u realnom vremenu dobiti informaciju sa drugog kraja sveta. To su tvrdnje koje se obično navode kao najveća dobrobit interneta. Ali to su zapravo dve različite stvari. Povezanost ljudi preko interneta i brza razmena informacija nisu isto ili barem ne bi trebalo da znače isto. Dok je brza razmena informacija evidentna i nesporna činjenica, sa tezom o povezanosti ljudi je drugi slučaj. Pre svega, kakva je povezanost dva čoveka s dva kraja sveta koji razmenjuju mejlove? Nikakva. Oni razmenjuju podatke o činjenicama koje imaju, a to dakle takodje potpada pod priču o 'brzoj razmeni informacija'. Zatim, da li postoji neka povezanost izmedju dvoje prijatelja koji razmenjuju mejlove? Jedva. Ukoliko su zaista prijatelji, u najlošijem slučaju razgovaraće telefonom. A to se zaista i dešava, sa prijateljima razgovaramo telefonom i vidimo se sa njima, dok sa ostalima razmenjujemo mejlove koji se pre ili kasnije svedu na razmenu linkova, šala koje kruže internetom, upozorenja za nove viruse i slične stvari. Dakle opet, razmena informacija a ne istinska povezanost ljudi.

Sve to se možda najbolje vidi na forumima, koji su i nezvanično proglašeni za mesto na kojem se na internetu ljudi najbolje druži. Čak postoje i psiholozi koji savetuju pacijente koji imaju problem sa komunikacijom, da pokušaju da na internetu vežbaju kontakt sa okolinom.

Ali, treba shvatiti jednu važnu stvar – ne postoji povezanost ljudi na forumu. Svako na forum dolazi sa svojim alter-egom, sa nečim što bi on želeo da bude i zbog toga svaka reakcija okoline na to 'forumsko Ja' zapravo nije reakcija na čoveka koji piše, nego na njegov izmišljeni self, na nešto čime on paradira u javnosti. Prema tome, povezanost izmedju istinskog Ja i članova foruma ne postoji. Trebalo bi da pogledamo i širu sliku, da bismo bolje shvatili. Pošto svako na forum dolazi sa svojom idealnom ličnošću, forum je zapravo skup 'ličnosti' koje ne postoje u realnosti, dakle on je skup želja i projekcija. Zato čak i svaka reakcija na nečiji alter-ego ne dolazi od drugih ličnosti, nego od tudjih zamišljenih bića. Forumi su zapravo nerealni kružoci izmišljenih bića, svet pun laži u kojem je najveća laž tvrdnja da je to medij koji povezuje ljude. Može li postojati svet na kojem su ljudi manje povezani?

Ponašanje polova na forumu

Forumi su idealan teren za ženski deo internet populacije, moglo bi se čak reći bi to moglo da bude pravo virtuelno prirodno stanište za njih. Forumi su svet reči i slova u kojima izgled nije bitan. U takvom svetu nije bitno da li vam je dobra frizura, kako ste se našminkali, da li vam pantalone lepo stoje i da li ste se skladno obukli. Bitno je jedino šta ćete napisati. I što se tiče pogleda na suprotan pol, i tu su žene u prednosti. Po njihovoj priči barem, takav 'pogled' im je sekundarna stvar, izgled muškarca nije bitan, nego je primarna njihova priča. Prema tome, svaka vrsta komunikacije na forumu odgovara devojkama. Njihov izgled je pod njihovom kontrolom, mogu da se potpuno sakriju iza reči a mogu i da pokažu samo ono što su same odabrale da ih predstavlja, dok istovremeno od muškarca čiji ih izgled navodno i ne zanima na prvom mestu, mogu da saznaju sve o njemu i da na osnovu takve priče odluče da li ih on zanima ili ne. To sve je prilično bezbedno za devojke.

Zanimljivo je da i na forumima devojke teže da formiraju grupe u kojima bi se držale zajedno, čak iako nema realnih i racionalnih razloga za to. Na internetu su svi jednaki, pa opet i pored toga, žene osećaju neku vrstu zajedništva. O razlozima za to i vrstama medjusobne komunikacije ne znam baš ništa, tako da bi bilo najbolje da to ostavim nekom ženskom autoru.

Na prvi pogled, uslovi na forumu su pogubni za muškarce. Dolaze u svet u kojima caruju reči kojima oni uglavnom nisu vični. Druga nepovoljna stvar je ta što u tom svetu nema slike, izgleda devojaka a to je u prirodi prva stvar na koju reaguju. To je svet u kojem pažnju treba da obrate na žensku priču i njihovu inteligenciju, a to je nešto na šta većina muškaraca nije navikla u realnom svetu. Zbog toga su prisiljeni da se prilagodjavaju i da igraju igru koja je u suštini ženska igra. Usled toga, na forumu caruje anima. Muško ponašanje prebačeno u reči uglavnom gubi svoje crte i postepeno se prilagodjava okolini i nestaje. Tako svaki muškarac na forumu, čak i u trenucima agresivnosti, podseća na ženu. Vrlo često je teško razaznati ko je kojeg pola, ukoliko se to prethodno ne zna i ukoliko to samim nickom nije precizirano. Čak i u trenucima agresivnosti, kad bi se moglo očekivati da će se muškost pokazati u rečima, pisanje podseća na pisanje histerične žene pre nego na ljutitog muškarca. Zbog toga se jedini način da se pokaže muškost prepoznaje u ćutanju. Jedina situacija u čitavoj forumskoj komunikaciji u kojoj lik muškarca može da se razazna od lika žene je ona u kojoj on može nešto da oćuti. Do toga može da dodje jedino u forumskim prepirkama ili svadjama, kad ga neko (nevezano za pol) uvredi i kad se od njega, u skladu sa forumskim obrascima ponašanja, očekuje da uzvrati. Ukoliko on ipak ne pristane na tu igru shvatajući njen besmisao, pokazuje muškost i sigurnost svojim odstupanjem od toga.

Pri tom naglašavam da ne smatram da je žensko ponašanje i učešće u prepirkama loše. Samo mislim da je ženama takvo ponašanje prirodnije, primerenije i da one i samo one od toga imaju neke koristi.

Dakle, napisao sam da su uslovi na forumu loši za muškarce, ali i pored toga oni su zapravo idealni ukoliko muškarac za cilj ima osvajanje devojke ili žene, umesto isključivo pisanja na forumu. Muškarac pristojnog izgleda koji barem malo ume da piše ima velikog izgleda da na forumima pronadje i srodnu dušu, a i nekoliko 'srodnih duša' ukoliko to želi. Forumi su prepuni devojaka i žena koje su nezadovoljne sopstvenim životima, koje nemaju vezu ili nisu sretne u svojim vezama. Zbog toga je često samo malo dovoljno da se dopre do ženskog usamljenog srca. Često dodje do toga da se takva srca i sama nude. Naravno, i muškarci koji su na forumu su isto toliko usamljeni (ništa manje od toga) pa se ljudi lako nadju.

Što se tiče različitih priča na forumu, spomenuo sam da je način pisanja sličan, ali su tematski vrlo različite. Ne mislim tu na teme na kojima su interesovanjima polovi prirodno razdvojeni. Na primer, muškarci više postuju na temama koje se tiču kompjutera, sporta i tehnike, dok žene više vole priče o kuvanju, književnosti i romantici. Mislim na teme koje su interesantne za oba pola, pre svega na priče o ljubavi i seksu, koje bi trebalo da nas najviše vezuju. Prirodno je da i tu svako istupa iz svog ugla i da na svoj način posmatra odredjene zajedničke pojave, ali se ipak u nečemu primećuje značajna razlika. Muškarci ponekad naivno i previše ublaženo postavljaju svoje teme sa pitanjima, u skladu sa uverenjem da su žene fine i da u javnoj komunikaciji ne bi trebalo da budu nepristojni. Tako se njihove teme svode na recimo, pitanja o tome kako prići devojci, koji kondomi su kvalitetni, šta se krije iza otkazivanja prvog sastanka i slično. Neke od ženskih tema su vezane za veličinu muškog uda, manju vrednost nižih muškaraca i sličnim temama čiji je cilj izazivanje ili zadirkivanje muškaraca.

Naravno, postoje i izuzeci na obe strane, pa tako postoje i vulgarne teme muškaraca i sasvim normalne teme koje su postavile žene, ali ukoliko se posmatraju odstupanja od tog normalnog, broj tema, broj postova i vrsta ekstremnih tema i provokativnih pitanja, žene tu ubedljivo vode. Stiče se utisak da je prosečna žena posetilac tog anonimnog sveta u svojim postovima daleko nepristojnija i daleko navalentnija od muškaraca. Verovatno usled svoje usamljenosti i nemogućnosti da se pronadje drugačiji način da se izbori sa njom. Žene ponekad usamljenost doživljavaju ispoljavanjem agresije i provokacijom dok muškarci na isti podsticaj uglavnom reaguju tugom.

Možda je slobodnije postavljanje takvih provokativnih tema vezana i za to što su žene udružene u grupama u kojima se osećaju zaštićeno, dok su muškarci i dalje individualci na forumu. Pa tako žena koja postavi slobodniju temu može da računa na žensku solidarnost i podršku, dok bi se muškarac koji je postavio sličnu provokaciju susreo sa osudom i svojih muških prijatelja, koji bi se iz nagona za zaštitništvom, pre solidarisali sa ženama i osudili ga, nego što bi ga podržali.

Bilo kako bilo, ukoliko se neko pre postojanja raznoraznih foruma i pitao o čemu razgovaraju žene kad su same, nakon nekoliko meseci čitanja njihovih priča može da zaključi samo da ženske priče treba da ostanu ženske priče. Postoji razlog zbog kojeg interpolne priče treba da ostanu u krugu istog pola.

Primer za 'oštre' muške teme su recimo 'Kako otkačiti devojku sa kojom ste duže vreme?', '1001 način za otkačiti devojku', 'Koliko prethodnih im tolerišete?', 'Mama i ona', dok su moje omiljene ženske teme 'Da li da otkačite frajera zato što mu je mali?', 'Kojeg forumaša biste kresnuli?' 'Da li drkate na nekoga sa foruma?', 'Fleke na jastuku' (tema o muškoj prljavštini)... Najzanimljivija mi je bila ona prva ženska tema koja je u kratkom periodu doživela rekordnu posećenost i nekoliko desetina napisanih stranica odgovora. Forumašice bi dolazile tu da izraze svoje fiksacije na muški polni organ a zatim, kao da je to najnormalnije, odlazile na druge teme na kojima su očekivale da ih tretiraju kao nežna, romantična bića.

Zavodjenje na forumu

Zavodjenje na internetu je verovatno staro koliko i sam internet. I danas postoje brojni sajtovi namenjeni upoznavanju, pa čak i sklapanju brakova preko mreže. Takvi 'oglasi lične prirode' se ne ograničavaju samo na postavljanje profila na takvim specifičnim mestima na mreži, nego postoje i dosta onih koji prave svoje lične lične oglase na serverima koji nude besplatno postavljanje sajtova. Verovatno najsimpatičniji takav oglas kojeg sam video postavio je jedanaestogodišnji dečak, koga je upravo ostavila 'devojka': ''If you have come here it must be because you meet me in yahoo chat. I just lost my girlfriend. If you want to be my girlfriend please E-mail me or ICQ me… If you are going to be my girlfriend please don't dump me after I like you.’’

Početak zavodjenja na forumu iniciraju oba pola podjednako i to je jedna od pojava kod kojih je forum pogodan za oba pola. Ne postoji dilema 'da li devojka treba da pridje prva'. Zavodjenje može da počne javno i da se onda nastavi privatnim porukama a može i odmah da krene sa porukama. U prvom slučaju, pred očima celog foruma, budući parovi počinju da razmenjuju neobavezne duhovite, ponekad umereno lascivne poruke, kakve se obično i izgovaraju van foruma. Poruke koje ne moraju da znače ništa, ali koje mogu da znače ukoliko za njima sledi privatna prepiska. U takvoj razmeni poruka se ne dešava ništa što se već ne bi desilo u realnom svetu. Muškarac se trudi da osvoji devojku svojom duhovitošću i naglašavanjem svojih vrlina, a devojka na svoj način pokazuje da joj se udvaranje dopada. Jedino je drugačije to što u tom mediju muškarac ima vremena da na miru smisli način na koji će se najbolje pokazati. Romantičar će smišljati ljubavne pesme, erotski buntovnik erotske priče, a neko ko je u stvarnosti duhovit napisaće svoje najbolje viceve.

Ali jedina istinska razlika je ta što u takvoj prepisci ne postoji lični kontakt. Ne postoji lik koji se vidi, ne postoje gestovi, ne oseća se miris i ne oseća se 'hemija'. Pri izgovaranju reči ne vidi se reakcija onog drugog. Do takvog kontakta nije došlo očijukanjem, do flerta nije došlo telom, nego rečima. Ni jedno ni drugo nisu imali onih nekoliko minuta 'razgledanja' pre upoznavanja da procene da li uopšte žele da se upoznaju. Do početka prepiske došlo je pukim obostranim samoreklamiranjem. Ukoliko se i jednom i drugom dopala prezentacija onog drugog, prepiska počinje. I prezentacija se nastavlja, razmenjuju se poruke i uskoro dolazi i do trenutka u kojem se razmenjuju slike.

To je prvi kritični trenutak za nastanak internet veze. Neki ljudi to priznaju, neki ne, ali fizički izgled je veoma bitan za nečiju odluku na ulazak u vezu. Pritom kod većine ljudi nije važna objektivna lepota, ali je bitno da se nekome dopadne izgled tog drugog i da zbog nečega poželi da bude sa njim. Ukoliko neko oseti da mu nešto smeta u izgledu onog drugog, prepiska se hladi, proredjuje i prekida. Ukoliko su oboje i dalje zainteresovani, prepiska se nastavlja intenzivnije nego dotad.

Važno je spomenuti da ni razmena fotografija ne mora da znači puno. I one potpadaju pod 'prezentaciju' i zato svako šalje samo svoje pažljivo odabrane fotografije. Tako cenzurisane fotografije ne samo što ponekad ne odgovaraju slici u realnosti, već najčešće i ne mogu da daju pravu sliku o nečijoj pojavi. Zbog toga one služe jedino kao stepenik koji se mora preći, kao nešto što se podrazumeva pred susret.

Ovde moram da dodam lično iskustvo koje je možda univerzalno primenljivo. Ne sećam se da sam ikada nekome poslao fotografiju pred susret, niti se sećam da mi je to ijedna devojka tražila. Znam da sam fotografije devojaka pred susret dobio svaki put kad bih je zatražio. Zbog toga pretpostavljam da slika devojkama i nije tako bitna.

Bilo kako bilo, susret uživo je jedini način da se sazna da li neki par može da funkcioniše i to je ujedno i prvi put kad privlačnost može da se oseti.

Taj prvi susret je uvek čudan. Čak i u situacijama u kojima smo se prethodno 'zavetovali' na prijateljstvo (iz raznih razloga), a možda i baš zbog toga, dešavalo se da se zagrlimo i izljubimo kao da se godinama poznajemo. Na neki čudan način, to i jeste istina. Forumaši se nekad mesecima dopisuju pre upoznavanja i u tom periodu se jako dobro upoznaju, čak i bolje nego da su bili dugogodišnji partneri, a verovatno ponekad jedno drugoga poznaju bolje nego što ih poznaju pravi ljubavni partneri. Znaju se navike onog drugog, način reakcije na odredjene stvari, način razmišljanja, stvari koje mu se dopadaju... Jedino što se ne zna je kako će tela i duše reagovati jedno na drugo, da li će proraditi 'hemija'. Ukoliko se desi da se forumaši i uživo 'prepoznaju', do potpunog spajanja dolazi vrlo brzo, daleko brže nego da su se upoznali van interneta, jer je u prepisci već proživljena velika stepenica, period intelektualnog upoznavanja i prepoznavanja. Znam za dvoje ljudi koji su se pet minuta nakon susreta već uveliko ljubili, na stanici na kojoj su se upoznali. Ni ostali nisu trošili puno vremena.

Zbog svega toga, puno veza i brakova započelo je prepiskom na internetu. Takve veze su, s obzirom na dobru komunikaciju od početka, uglavnom veze podrške u kojima i jedno i drugo traže i dobijaju podršku i potvrdu sopstvene vrednosti. Nekome to ne odgovara pa iz takve veze odlaze u trenutku u kojem su dobili dovoljno samopouzdanja za drugu vrstu veze. Nemam egzaktne podatke za ovu tvrdnju, ali kod relativno malog broja ljudi za koje znam, veze su upravo takve. Za preciznije podatke bilo bi zanimljivo uraditi istraživanje na većem broju, ali sam siguran da je većina veza upravo ovakva.

Susreti forumaša

Rekli smo već, do njih dolazi ili na nivou grupe koja je već formirana na forumu ili na nivou grada, što se shvata i šire i na koje je onda pozvan svako ko može da dodje. Kakav god da je susret, on donosi promene u mnogim stvarima. Kao i u upoznavanju izmedju dvoje ljudi, tako i ovde dolazi do 'prepoznavanja' ili odbijanja. Tako se stvaraju novi savezi ili ruše postojeći. Realnost ponovo utiče na dalji tok nečije komunikacije. To može da bude dobro i da odgovara članovima foruma koji nemaju puno prijatelja pa je ovo idealna prilika da steknu nove ili druželjubivim članovima koji bi želeli da prošire krug prijatelja. Mada je ovih drugih neuporedivo manje jer se oni, po prirodi stvari, drže podalje od stalnog članstva na forumima.

Pitanje je koliko su ti susreti korisni za forumski život? Po mom mišljenju, potpuno su beskorisni, čak štetni. Ukoliko u taj virtuelni svet sa virtuelnim likovima u kojima su slova osnovna jedinica komunikacije, uvedete neka pravila iz realnog sveta, virtuelni svet prestaje da bude to a istovremeno, po definiciji, ne može da postane ni realnost. Tako članovi dolaze u situaciju da ne mogu da izraze svoje pravo mišljenje zbog toga da se ne bi zamerili nekome koga su upoznali. Ili im se nečija misao dopadne a ne mogu da se slože sa njim jer znaju da ga ne podnose uživo. Obe pojave su sušta suprotnost onome što bi forum trebalo da bude.

Postoji još jedna pojava, a to je da tek upoznati članovi formiraju male virtuelne zajednice po principu 'zajedno smo jači'. Takve zajednice onda zajednički nastupaju, napad na jednog člana doživljavaju kao napad na sve, pa mu onda svi odgovaraju. A to takodje nije dobro za normalno funkcionisanje foruma. Tamo gde razmišlja gomila i tamo gde se pojedinac utapa u masu, svaka logika prestaje da postoji.

Svadje na forumu

Ne postoji forum bez svadja. Pre nekoliko godina sticajem okolnosti bio sam na engleskom forumu ljubitelja šetnje u prirodi i čak i tamo prisustvovao velikoj svadji članova. Gde su ljudi, tu je i nervoza. Čak ni iskustvo na forumu nije presudno za odustajanje od svadje. Prisustvovao sam, sa ostalim forumašima, velikoj svadji prepune teških reči izmedju dve moderatorke, koje bi po prirodi stvari trebalo da budu faktor stabilnosti na forumu, ali eto, ni one tad nisu odolele.

Empatija je verovatno glavni i najveći razlog za odustajanje od svadja, i na forumima i u realnom svetu. Već smo ustanovili da empatija kod forumaša jedva da može da postoji, pa bi moglo da se kaže da su svadje na forumu učestalija i 'prirodnija' pojava nego u realnosti. Na forumima gde sve vrvi od projekcija i samoljublja, često je dovoljna jedna varnica da pokrene veliku svadju u kojoj svi učestvuju, jer nemaju dovoljno snage da odustanu od toga. U trenutku napada na zamišljenu idealizovanu ličnost koju je forumaš stvorio na forumu, nema se vremena da se razmišlja o pravim razlozima napada ni zbog čega bi se na njega odgovaralo. Narcistička povreda se ponavlja i ponekad može da bude i strašnija nego u realnosti, jer u virtuelnom svetu to idealno Ja realno postoji, stvoreno je od strane forumaša.

Osim toga, svadje su jedini način da se prodrma uspavanost takve ličnosti. Mazohizam je tako jedini način da se nešto oseti, a kad se već oseti pokreće se i želja za virtuelnim sadizmom.

Reklo bi se onda da je pravo čudo što nema više svadja na forumima i da uopšte postoje periodi bez prepirki i zadirkivanja. Ali nije čudno, to je samo druga strana narcističke klackalice. To su trenuci kad se forumaši trude da budu fini, jer se plaše povreda i ulaska u svadju čime bi ukaljali idealizovanu sliku o sebi. Strah od sopstvenih povreda je pritom manji od straha da on sam svojim besom ne povredi nekoga, a to je opet narcizam, jer bi takvim besom isprljao svoje idealno Ja.

Postoje i svadje koje nastaju izmedju dva foruma, kad članovi jednog grupno odu na neki drugi forum samo da bi započeli svadju. Verovatno najzanimljiviji (i najpoznatiji) primer za to je flame war izmedju članova foruma za podršku prevarenim ženama i foruma žena koje su bile sa oženjenim muškarcima.

Flame war se izgleda može odvijati i jednostrano. Nedavno je jedan naš mali forum proglasio virtuelni rat jednom velikom i veoma ozbiljnom političkom portalu, samo zbog toga što se na tom portalu pojavio tekst u kojem je taj forum spomenut na način koji se nije dopao njegovim vlasnicima.

Pozitivne stvari foruma

Priča o forumima bila bi nepotpuna bez navodjenja pozitivnih vrednosti koje on može da ponudi. Pre svega, to je već navedena činjenica da su forumi jedina mesta na kojima potpuno različiti ljudi mogu da se susretnu i 'razgovaraju'. Ovo je pod navodnicima jer sam već objasnio svoje mišljenje da ne verujem da na forumu postoji iskrena komunikacija izmedju dve ličnosti iz realnosti. Prema tome, korist iz njihovog susreta ne proizlazi iz obične forumske svakodnevne komunikacije, nego samo u trenucima istinske i iskrene razmene iskustava, do koje ponekad dolazi. To se nekad dešava javno na forumu, nekad ide preko privatnih poruka i, iako bi i takve ispovesti trebalo prihvatiti sa rezervom i pretpostaviti da su delimično preterane, korisno je barem pročitati neko iskustvo potpuno drugačije osobe.

Forumi su verovatno korisni u megalopolisima zapadnih zemalja (u kojima su verovatno i nastali) u kojem je otudjenost pojedinca ionako velika, iako je svakodnevno okružen milionima ljudi. Takodje su korisni i u urbanim selima zapada, u kojima svako ima internet a nema puno novih ljudi oko sebe koje bi mogao da upozna. Ukoliko neko nema baš nikakve uslove za komunikaciju, pretpostavljam da su forumi bar neka, iako jadna, zamena.

Interesantan je podatak, vezan za države zapada, da je Japan zemlja sa najviše posetilaca foruma (njihov najveći forum dobija čak 2 miliona postova svakog dana) dok u zemljama Skandinavije praktično ne postoji ni jedan ozbiljniji forum vredan pomena.

Trebalo bi reći i da zaista postoji šansa da čovek na internetu pronadje svoju srodnu dušu. Puno je čvrstih veza nastalo na forumima i puno je takvih veza završilo brakom. Isto tako, postoji šansa da se na forumu upozna dobar prijatelj, ili više njih. Ali, nijedan od tih razloga nije razlog za boravak na forumu, niti bi to trebalo da bude cilj. To su stvari koje se dešavaju van foruma. Dakle, to bi mogla da bude neka pozitivnost, nešto što ide uz neki drugi i jači razlog za boravak na forumu. Koji, verujem, ne postoji.

Kako napustiti forum?

Ovo pitanje je verovatno tek nešto mladje od samih foruma. Pre ili kasnije, većina stalnih članova dodje do toga da razmišlja i ponekad priča o tome. Jedna od zanimljivih stvari vezanih za to je da čak i pre planiranja odlaska sa foruma, neki članovi osećaju potrebu da objasne zašto su tu. Pa sam se zato načitao raznih 'dosadno mi je na poslu', 'takva mi je faza', 'javljam se samo iz škole' i slično. Znam primer tipa sa domaćeg foruma koji je dve godine različitim ljudima pričao kako je slomio nogu pa je zbog toga 'prisiljen' da se okrene toj jedinoj zabavi koju ima.

Sva takva pravdanja govore o jednoj stvari – ljudi intuitivno shvataju da je boravak na forumima gubljenje vremena i pokazatelj činjenice da zapravo nemaju život. Barem ne onakav kakav bi želeli. Takva griža savesti dovodi do pojave želje za napuštanjem foruma. Ali tek tada se suočavaju sa problemom kojeg do tog trenutka nisu bili svesni. Postali su zavisni od komunikacije preko interneta. Do tog trenutka to nije bila tema za razmišljanje, jer deluje suludo da neko može da bude zavistan a sam termin je pomalo smešan, kao 'kemp' u umetnosti. Ako bi im nekad ranije i padalo na pamet napuštanje foruma, o njemu bi razmišljali identično kao i ostali zavisnici (droga, alkohol, cigarete), negirali bi postojanje toga pa bi govorili 'mogu da ga ostavim kad god poželim' i slično.

Da nije tako, shvataju onda kad dodje trenutak u kojem žele da odu. Tada se različiti ljudi ponašaju različito u svojim pokušajima. U prvu grupu spadaju oni koji javno najavljuju ili bolje rečeno, objavljuju svoj odlazak. Pročitao sam puno takvih pompezno sročenih postova od ljudi koji su 'odlazili' da bi se potom ponovo vratili posle nedelju dana. I u toj grupi postoji dva načina pisanja postova. U jednom, 'oproštajni post' je pun manjih ili većih uvreda upućenih grupi u kojem budući bivši član obaveštava bivše virtuelne drugare da mu ih je pun kufer njih i druženja sa njima i da je konačno došao sretan dan kad je Njegovo Veličanstvo odlučilo da odustane od druženja sa običnom rajom. Druga vrsta oproštajnog posta je pristojno sročena, sadrži informaciju da odredjena osoba odlazi i često i nekoliko teatralnih, ali prikladnih, izjava o tome kako je lepo bilo družiti se ostalim članovima i kako je piscu posta žao što mora da ih napusti. I jedan i drugi način, sam pristup ideji odlaska, pogrešni su jer podrazumevaju da je nekoga briga za njihov odlazak. Na taj način, pokazuju kako doživljavaju sebe kao pametnog i važnog i kao nekog čiji će odlazak sigurno puno značiti grupi, u smislu 'kako će oni bez njega?'.

Druga grupa ljudi se opredeljuje za neki poseban trenutak u forumskom životu da bi ga napustili. Po principu – 'ostaviću cigarete sledećeg ponedeljka' ili 'više neću da pijem, samo da prodje ovaj praznik', oni svoj odlazak planiraju u tišini. Kada dodje očekivani trenutak oni ga javno objavljuju ili odlaze u tišini, ili uopšte ne odlaze... Svejedno, bitno je da oni čekaju odredjeni momenat. To je obično odredjeni broj postova (neki okrugli broj ili broj sa specifičnim subjektivnim značenjem) ili odredjeni datum. Procenat onih koji su na ovakav način ostavili forum je verovatno identičan onom koji je na takav način ostavio cigarete, dakle skoro nikakav.

Treća, najmanja grupa ljudi pomišlja na odlazak u nekom stresnom trenutku, najčešće nakon neke forumske svadje. I oni takodje mogu svoj odlazak da objave ili ne, ali bitno je da je razlog impulsivan i kao takav nedovoljno trajan. Takva afektivna odluka pokreće ono što je ponekad mesecima čučalo u članu foruma i što je samo čekalo na varnicu da je pokrene. Moglo bi se reći da su to situacije kad 'kap prelije čašu'. Ali opet, nakon kratkog perioda, tečnost u čaši ispari, ona postaje ponovo prazna pa se zaboravljaju loše stvari i član se ponovo vraća forumu.

Svi koji su nekad pokušali da prekinu svoju do tada redovnu forumsku aktivnost u tom trenutku povratka postaju svesni koliko to nije ni malo jednostavno. Naravno, svi svoj povratak sebi nekako opravdaju ('ne mogu sad, u ovom trenutku, zbog toga i toga...', 'bolje je da odem tad i tad...', 'još samo ovo da napišem') da bi sebi izgledali bolje. I verovatno većina već planira sledeći odlazak.

Internet je pun saveta za odvikavanje od internet zavisnosti. Neka od njih preporučuju da se ograniči broj pristupa na internet (forum). Dakle, član bi unapred trebalo da sebi kaže 'danas ću se logovati samo 3 puta'. Ili, jedna od preporuka je da vreme konekcije bude striktno odredjeno, da bude kratko i da se vremenom smanjuje do razumne granice. Pa se tako preporučuje da u tu svrhu koristi budilnik (čije je ime u ovom slučaju vrlo prikladno) koji će se naviti na odredjeno vreme. Oba predloga, i svi slični, su neprimenljivi u praksi. Oni podrazumevaju (i očekuju) da zavisnik bude svestan i dosledan u tome da se striktno drži neke satnice ili prethodno odredjenog broja pristupa. Kad bi zavisnik imao toliko svesti i odgovornosti, on ne bi ni bio zavistan. Takve obaveze bi možda mogle da traju neko vreme, do prve forumske prepirke ili do prve forumske teme koja bi od forumskog zavisnika zahtevale celodnevan neprekidan pristup.

Jedan od saveta koji se preporučuje je i taj da se korisnik posveti poboljšanju svog društvenog života. Kaže se 'nadjite društvo, neku obavezu i vrlo brzo ćete prestati sa druženjem na internetu'. Prvo, to uopšte nije jednostavno za taj tip ljudi. Ma koliko taj savet bio dobronameran, ispravan i koristan, njegova greška je u osnovi, u tome što nije dovoljno dobar jer nije dovoljno jasan. Iako on u takvoj situaciji i ne može da bude dovoljno jasan, jer bi podrazumevao individualni pristup koji je na internetu nemoguć. Ali, to je kao kad biste srednjoškolca stavili u kola i rekli mu 'vozi'. On je svestan toga da treba da vozi, ali prosto ne ume i treba neko da mu objasni kako to da radi. Drugi razlog zbog kojeg ovo ne može da funkcioniše je taj što zavisnik prelazi sa jednog oblika funkcionisanja na drugi, bez svesti i o jednom i o drugom. Jednostavnije rečeno, ukoliko bi neko i pronašao veliko novo društvo i nove obaveze, svo vreme bi želja za nastavkom odlaska na internet čučala u njemu i čekala pravi trenutak. Onog momenta kad bi mu se u životu desilo nešto stresno sa čime ne bi umeo da se suoči, vratio bi se u sigurnost anonimne internet komunikacije. Prema tome, to je dobar savet, ali nedovoljno dobar.

Negde sam pročitao i savet da se kompjuter prebaci u drugi deo prostorije, u drugu prostoriju ili čak izbaci iz kuće. Ovo bi takodje možda funkcionisalo odredjeno vreme. Ali pre ili kasnije zavisnik bi prešao u drugu prostoriju i tamo koristio kompjuter ili bi ga vratio nazad, što bi opet sebi nekako racionalizovao. Čak i ukoliko bi neko i prodao kompjuter, potpuno sam siguran da bi ga pre ili kasnije ponovo kupio ili da bi vrlo brzo postao redovan posetilac nekog cyber kafea. Činjenica je da ukoliko neko ne želi da koristi internet, ukoliko ga to ne zanima ili smatra da je to pogrešno, vi možete ispred njega da postavite najsavremeniju mašinu koja postoji i koja je sa internetom povezana T3 vezom i on opet neće ni pogledati u pravcu nje. Nebitno je da li je način ostvarenja naših želja i potreba blizu ili daleko. Ukoliko smatramo da je nešto jedini način da se neko oslobodi napetosti, fizička razdaljina za njega nije nikakav problem.

Da ponovimo, svi 'povratnici' na internet u trenutku povratka shvataju da planirani odlazak nije tako jednostavan kako su do tad zamišljali. I u tom trenutku uspešno pronalaze razlog kojim takvo vraćanje opravdaju drugima, a pre svega sebi. Ali verovatno zbog takvog pravdanja i ponovnog planiranja sledećeg odlaska (do kojeg neće doći jer će ponoviti isti obrazac) većina gubi iz vida suočavanje sa jednostavnom činjenicom. A jednostavna činjenica je – navike su zeznuta stvar.

Jedini način da se napusti forum i, uopšte, internet je jasan uvid zbog čega je to loše za nas. Ne mislim na ono o čemu uopšteno pričaju lekari, o nastanku bolesti usled nepravilnog sedenja, poremećaja vida i slično, jer takva uveravanja često nisu dovoljna i lako se racionalizuju sa poznatim 'to su stvari koje se dešavaju drugima'. Mislim na istinsko razmišljanje i pokušavanje da se pronadju lični odgovori zbog čega je neko na forumu. Dakle, pre svega, korisnik bi trebalo da se seti zbog čega je uopšte došao na forum. Ne mislim na 'kako' je došao, jer će većina reći 'slučajno', nego zbog čega je ostao. Šta je to što ga je najviše privuklo, toliko snažno da je odlučio da ostane. Koje su stvari koje je prvo primetio na forumu? Iskreni odgovori na ova pitanja bi trebalo da budu suština razloga za postojanje nečije želje za internet komunikacijom. Dalje, zavisnik od foruma bi trebalo da analizira šta je to za njega najvažnije na forumu, šta je ono što bi mu najviše nedostajalo ukoliko bi otišao. Svako bi trebalo da analizira šta je to što je najviše radio na forumu i šta je ono zbog čega mu se vraćao.

Ranije smo uopšteno rekli da su dva predusudna faktora za nečiji ostanak na forumu zanimljivost ostalih članova i osećaj prihvaćenosti. Pre odlaska sa foruma trebalo bi malo razmisliti o tome šta to znači. Prva stvar koja nas vezuje za forum je dakle zanimljivost ostalih ljudi koji imaju neki problem u komunikaciji u realnosti. Deluje malo paradoksalno da verujemo u sud ljudi za koje ne znamo da li bismo im u stvarnosti verovali. Takvo idealizovanje ljudi koje nismo upoznali, pa i osećaj pripadnosti istoj grupi, postaje prepoznato kao projekcija onda kad shvatimo koji je istinski razlog njihovog članstva na forumu.

Ne ostavlja se internet onda kad se to planira, ni onda kad se 'odluči', pa ni onda kad se udje u zanimljivu fazu života jer će se korisnik uvek vratiti onda kad ta faza prodje. Ostavlja se onda kad se dubinski prihvati da je suština interneta i foruma upravo i samo u besmislenosti i laži. A to je isto kao i da nema suštinu. U realnom svetu postoji jedan izraz koji se obično koristi u pežorativnom smislu, ali ću ovde upotrebiti eufemizam. Za nekoga se kaže da je 'masturbator' onda kad želi da se naglasi da je neko u tolikom sukobu sa realnošću da je to jedino što može da radi. U smislu 'on ništa ne radi, on je običan masturbator' ili 'ništa ne radi jer je masturbator'.

Analogija sa zavisnikom od interneta možda nije vidljiva na prvi pogled, iako je istinita, pa ću pojasniti. Način funkcionisanja takve 'masturbatorske ličnosti' (od kojih su mnoge zavisnici od porno sadržaja interneta) podrazumeva da je zbog nečega odustao od traženja i nalaženja partnera u realnosti i da umesto toga razrešenje svoje prirodne napetosti pronalazi u onome što radi. Ali time ne menja svoj status usamljenika, niti čini bilo šta da bi se približio tome da ga promeni. Naprotiv, samo odlazi dalje od toga. Stečene navike teško se menjaju i nekad prinudna mera za oslobadjanje napetosti postaje ustaljeni ritual i lakši način na koji se živi, bez stresnog traženja partnera.

Zavisnik od razgovora na internetu radi identičnu stvar. U jednom trenutku života odustaje od borbe sa sobom, odustaje od pokušaja da razume svoju okolinu i sebe u njoj, odustaje od prihvatanja tog odnosa i ostvarivanja normalne komunikacije. Umesto toga, odlazi na forum koji je idealan ventil. Čovek je socijalno biće i potreba za društvom i priznanjem je ravnopravna sa ostalim potrebama. Ali on na internetu ne ostvaruje punu komunikaciju sa okolinom, nego samo površno i privremeno zadovoljava svoje nagone. Činjenica da je internet komunikacija loša zamena za realnu je od male važnosti za korisnika, baš kao što masturbatoru ne smeta ono što je on odabrao kao zamenu. Ono što je bitno je da obe zamene donose neku vrstu olakšanja i neku vrstu zadovoljenja nagona. Ta vrsta zadovoljenja ne samo da nije dovoljna ni trajna, nego je izuzetno loša zbog druge, važnije stvari. Takva vrsta oslobadjanja, baš kao kod masturbatorske ličnosti, donosi iluziju zadovoljenja nagona čime se impuls za životom i zdravom komunikacijom zataškava i prirodna želja za njom nestaje. Ukoliko je neko navikao da komunicira preko interneta, on gubi želju da se suoči sa svojim strahovima od komunikacije u realnosti i gubi prirodnu snagu koju ima spremljenu za to, jer ju je istrošio na internetu, u iluziji komunikacije.

Zbog svega rečenog, mislim da je jedini način da zavisnik od bilo kojeg sadržaja interneta prekine sa svojom praksom taj da odmah prekine sa korišćenjem interneta, ukoliko zaista želi da prekine. Ne odredjenog datuma, ili odredjenog trenutka, ili onda kad se za to stvore neki zamišljeni uslovi i ne postepeno, nego odmah. Period apstinencije može da iskoristi da u sebi potraži razloge koji su ga naveli na takvo gubljenje vremena. Negde u tim razlozima nalazi se i deo odgovora na pitanje zbog čega je uopšte odustao od ostvarenja svoje ličnosti u realnom svetu.

http://zorangrbic.googlepages.com/