Како Војо устав доношаше

Мили Боже чуда великога,

кад се бира Србинова влада;

још године двје` иљаде прве

бирa Србаљ демократску владу,

првог пута после ше`сет љета,

за по вјека безбожнога доба

а послијед некол`ко ратова

и поновне косовске пропасти.

Дивно чудо, демократска влада

љепорека учена господа

све доктори велики` наука,

повисоке сви су наобразбе.

школе њима ни једном не фали,

но мудрости њима недостаје.

Пак сједоше бирана господа

на дивану српскоме народу

за асталом којег Србаљ знаде

по флашама са кисјелом водом,

гледаху га на телевизору;

Пак се куну народу господа,

да је међу њима једна вјера тврда

Да ће писат` ситну књигу Устав

Да ће Устав свјем дати слободе

какве јесу у културном свјету;

Да ће љуцко право и слобода

боље бити туђем но домаћем,

казниће се силне арамбаше;

Да ће устав да устава буде

самовољној државној управи;

Судови ће увјек бити прави,

Да ће бити народу новаца

и напетка свакакога доста,

а од кризе ни помјена неће.

Ондје тврду у`ватише вјеру

Да се неће с дивана разићи

док утврде правду код Србаља.

Дивно чудо за мало затраја,

веља памет, а ћуд наопака

посвадила господу Србинску,

сваки лаже опако на другог,

а још горе њему подваљује.

``Нема горе од ове тврдице:

кад слијепац школован прогледа``.

присвојише државне `араче,

па се у крв братску удавише;

док их народ на изборе скиде.

Тог чудества траја двје године,

затрајало писање устава,

а влада се растурила брзо,

докле Србаљ на нове изборе

изабраде нову српску владу,

а за њоме предсједника Србљу

и по реду господу на власти,

а душмани и нову Невладу.

И ови се јесу сви ћерали,

``демокрацки, за округлим столом``,

и по штампи, тјелевизорима,

један другом уступит не даде

докле прође вакат за ћерање,

док се џевап јесте дао кавзи

у Бјеломе Граду Србинову.

Џевап дали два доктора права:

доктор Лончар и доктор Драгоре,

Они воде двије комисије

испред двије партијске ордије:

Прва јесте доктор Коштунице

премијера владе у Србаља,

којем сове сједе на прозору,

те је доктор Уставнога права,

њега гони уја за уставом.

Собом носи караатмосферу;

Друга јесте Бориса Тадића,

предсједника све земље Србије:

њему нејма сова на прозору,

него Ђилас ша`не му што треба

ако брзо не зна да мисли кад треба.

Три године комисије, странке

писале су ситну књигу Устав.

А кад су је, давор, накитили,

књигу шаљу у српску Скупштину,

да гласају посланици српски.

Вели Томо, српски радилкале,

који мјења војводу Шешеља,

те се дао у Хашку тавницу;

- Међер ваља ситна књига Устав,

ма су добра демократска права,

и мањинске широке слободе,

само да је Војводина српска,

јер ће у њој њени новци бити,

српски закон, српски и судови,

полиција српска и држава

и заштитник мањинскије` права;

селамет је цијелом народу!

Ондар свјема срце одахнуло,

челницима кољена не дркћу,

начелствима не цвокоћу зуби;

чак и Млађо, србинов Ћехаја

остави се од својих примједби.

Јоште мало Борисе Тадићу

правио се пред свијетом фини,

тобож` није баш њему по вољи

али неће он да се издваја,

да поквари једнодушну вољу;

``Не шће Србин Бранковића трагом,,

ал` гдје Турци, ту и мали Мујо``.

Него неће Предсједник Србије

замјерит се војвођаном жутим,

Јер што има у Београд жуто

то се боји себи од срамоте

пред колегам` ``с оне стране баре``,

који јесу обашка културни.

Док се јави Бојане Пајтићу,

жута глава Војводине равне,

а и доктор уставнога права,

боље него председник Србије;

Борис јесте је диплому стекао

на науци секси политици.

Онда се је Бојан обратио,

да је земља Војводина равна

задовољна новијем уставом,

да је овој покрајини српској

довољно да гарантују новце

у постотку којег смањит не смје

нити влада, нити министарство;

Још остаде накострешен Костреш,

залуд иште суд и полицију

и законе право да доноси;

Али се је Војо Коштуница

сагласио с мањинским странкама,

и диздаром Града Суботице;

А некако баш у ово доба

укупио ауто Нешо Чанак

добро ауто Ауди а осам,

врједи ауто три товара блага.

Боли њега брига Кострешева,

дипломатска посланства странаца,

на обали Каменице Срјемске;

Гони ауто војводином равном,

под њиме је земља мирна Бачка

изгласала пуно радикала;

Чеду нико ништа и не пита,

ко да би шта имао да каже

што већ није сто пута рекао;

Ал` над свијем једно чудо стоји,

што Невлада о уставу ћути?

Ни Бисерко, али нити Вучо,

Кандићевка, Павићевић Борка,

о уставу ни једну да кажу.

Гласно ћути Отворено друштво,

а гласније Комитет за права,

надћутљују Фондацију Шорош,

са собом се свака суочила:

сједи ђе си, кад је устав ``фенси``,

то су силна права и слободе

да и њима то у очи боде;

Изгласала Скупштина је Устав,

Боже мили, чудо невиђено

како сложно једнако гласају

ка` нијесу оно они Срби

међ којим је свако паметнији!

Све је право и честито било

ни по бабу ни по стричевима,

а по вољи међнародног права,

са модерним складно стандардима

на гласање послато народу;

Оде Вучић у управни одбор,

оде Нешо да провоза ауто,

оде Суљо у петак да клања,

оста Бондстил на Косово равно,

оста Лончар на Управно право