ИЗБОРНИ СВАТОВИ ЧЕДЕ ЏАМБАСА

Скај Њуз кара Фокс телевизију:

``Гдје си била Фокс телевизијо,

гдје си била, гдје си дангубила?``,

Руперт Мардок с Фокса одговара:

``Јесте била, није дангубила

у дифузној мрежи Србиновој,

гледајући изборну утрку;

адвертајзинг учећ` од Србаља“.

* * *

У години двје хиљаде шестој

пред светога дана Никољдана

забјелила земља Србинова;

Нит` је снијег наБиоград пао,

нит` су оно бјели лабудови,

но су оно Чедови билборди;

На билборде ћосаво момче

те се чини честит и наочит

да превјери српскога бирача

којему се јесте млого огадио

рад` грднога свога нечовјештва;

Обукле га Соња и Латинка

у бијелу танану кошуљу,

опрале му прљавије руку,

на њих воде бијеле скутове,

за главом му црвену кадифу,

око грла свилену мараму,

у фотошоп подочњаке крију.

Бјелим грлом Чедо проговара,

по Србији аџамија риче:

``Да живимо сви од свога рада,

а ни један, браћо, од муљања,

него да се сваки за све пита;

да нам други усуд не намећу,

нек победи бољи најгорега,

да стуримо зулумћаре с власти``.

Чудило се мало и велико

гледајући побратима кума

земунскије љутије ајдука,

начелника свију хашишара.

Ко ушима ово саслушао

иза тог му још чудније дође;

Чедова је дружина бирана

хашишари и потурице клете

све силнијибукач до букача

Сваки од њих три вјере вјерује,

на сваку ти оком намигује

а ни једну не вјерује право;

Њихова је заклетва једнака,

свак` се један Америком куне,

А та земља за њих и не мари;

Купи Чедо изборне сватове,

Црни Чедо и црни сватови

да усрећи земљу Лазареву:

Кума куми - дебелога Неша

који грдно и псује и пљује,

мало боље умје да запјева

кад се, дели, накити вискија

и напије смјешнога дувана;

За прикумка - Луковића Пера

остарелог једнога панкера;

Обојици овијех јунака

старина је латинска Загора.

Старог свата - Владана носата,

а чауша - љепоту Милана

преко мора ишо је на школе,

дивно нам је из књига учио

ко да су га у Млетке шиљали;

Са њима је једна млада баба,

виски пије барабар са њима,

удала се она из шокачке

Америке, кад не мога боље;

Сви издали су звјезду петокраку,

па кршћени, ал` недокршћени;

сад им срећа и напредак смета

да истраже по земљи Србији

сваког Срба што је под оружјем,

јер су њима оно све злочинци

што се не шће у ланце везати,

на дно јаме добровољно поћи;

Ондар и српске писце редом,

што писаху муке свакојаке.

За овима српске научнике,

криви су им јер им не пристају.

Најпослије, и српске владике

од Дунавске улице господске

до дебела Јадранскога мора;

Духовници у црне мантије,

у владика ни огња ни мача

нако Ријеч Божја да их брани,

па им прети голобради Чедо:

- Чуј владико Радовићу Ристо,

што ме крсти, отпали ти прсти:

са твојега погана језика

а за одром Зорана мртвога

изреко си у име народа,

мен се `шчини што то хтједе рећи:

``Што јурите крвника по земљи,

овом малом пчела је за увом,

а крв братска њему ће у ноге!``

А ће доћи вакат мој на власти,

изгнаћу те кроз црквена врата

и твојој се смијати старости;

- А владико бачки Иринеје,

што удараш у црквена звона,

што разгониш младе сатанисте

испред свога владичанског двора

и не прашташ у пост кобасице,

лустрираћу тебе црноризца

из Дунавске улице господске

па да тебе ни у Ковиљ неће

заклонити буква Света Петке;

Игумане истражићу редом:

што се јесу Богом помолили

а за образ Србља јуначкога,

и српскога свијетла оружја;

ћирилицу забранићу Тасу,

а остали духовници редом

проћиће ми како мени баста!

* * *

О има ли гаднијег порода

од Србина али расрбљеног,

потурченог, ал недотурченог,

латињеног, недолатињеног -

Фрустрацију лустрацијом зове!

``Бранковићу, погано кољено...``

``Нико крупно ко Турчин не лаже...``

``Латини су варалице старе``:

Јеси ли се наносио глава

што су туђе откинуле сабље?

Твоја сабља не оста ли оштра?

Знаш ли ко ти твоју главу носи?

Мало ли су крвавио руке?

Мало ли си савести лагао,

Сад полазиш на боље од себе!

Сјећаш ли се, јади те убили

најпрвога српског драматурга:

``Крв је љуцка `рана наопака,

на нос вам је почела скакати...``

``Тврд је орах воћка чудновата,

не сломи га, ал` зубе поломи...``

``Ћуд лисичја не треба курјаку...``

Зечије је надање брзина;

``Чашу меда још нико не попи

док је чашом жичи не загрчи,

чаша меда иште чашу жучи...``

Ти си меда изобилно пио,

с хуријама очи плаветније

и гледо си своијем очима

ђе се виле у шербет купају

у улици чудној Шилеровој,

ко је тебе тад уз крило био?

Рашта б` Цркви омрко канђела,

рашта ти је тамјан огадио?

Син ти Божиј кирију не плати?

Брзо су ти гусле омрзнуле,

тамјан вазда смрди хашишару;

Дрогу мрзи јуначки разговор.

Твоје лажи неће про гусала,

јаваш ће те јавор опјевати

а са гриве вране бедевије

преко чапре невина јагњета;

Да или ћеш старост сачекати?

Какав ли ћеш спомен оставити,

какав образ својему кољену,

своме сину Латифу Михајлу!?

Димитрије Зарубица