Свет: Svetozar Radišić: Istine i lazi u vasingtonskim ra(k)ljama Постављено 11.02.2007
Тема:
Istine i lazi u vasingtonskim ra(k)ljama
Svetozar Radisic
"U moru lazi istine ne pomazu da se umanji informacioni haos" – cuveni aforisticar Jirzi Lec bio je u pravu kada je tvrdio da "Istina uvek ispliva na povrsinu - udavljena.".
Gardijan" je objavio da je Velika Britanija usla u rat u Iraku na osnovu lazi, poluistina i manipulacija. Razlog za taj britanski samooptuzujuci stav je parlamentarni sukob, sadrzan u izjavi bivseg laburistickog ministra Tonija Bena, da je Entoni Bler opet lagao i da je rat protiv Iraka zasnovan je na lazima. Medjutim, javna je tajna da je Velika Britanija usla u rat kao sijamski-blizanac Sjedinjenih Drzava, ciji su ulasci u ratove na osnovu lazi proveren i ustaljen specijalitet. O tome na sta su sve spremne administracije Sjedinjenih Drzava pisao je Skot Pek u knjizi „Ljudi lazi".
Opasne obmane ne odnose se samo na rat u Iraku. Dzordz Bus Junior je, dok je bio u poseti Ugandi, priznao da je CIA podrzala njegov govor u kojem je rekao neistinu da Irak pokusava da se snabde uranijumom u Africi. Laznim razlozima za napad, osim potrebe da se svrgne od Amerikanaca dugo gajeni diktator Sadam Husein, i nadje oruzje za masovno unistavanje, pridruzio se bauk sve modernijeg terorizma. Donald Ramsfeld je objasnio da su SAD usle u rat sa Irakom, zato sto je atentat na Njujork i Vasington, 11. septembra 2001, promenio ocene o ranjivosti SAD od napada takvim sredstvima.
Peter Stiegnioc, naucnik sa beckog univerziteta tvrdi da je laz zivot, buduci da neki ljudi dnevno izgovore i po 200 neistina. Najveci problem je kada se lazi koriste u medjudrzavnim odnosima, a opasno je sto se na sudbonosne obmane ne reaguje. Na primer, „Njujork tajms" je u aprilu 1999. konstatovao da je Vesli Klark obican lazov, a „Indipendent" je za portparola NATO-a Dzemija Seja i njegove sefove u NATO-u tvrdio da su sampioni lazi. Problem je sto su lazovi dobili nagrade za ucesce u psiholosko-propagandnim operacijama i za „kolateralne stete", u kojima su stradale devojcice, televizijske stanice, vozovi i autobusi puni civila, kolone izbeglica i kineska ambasada.
Takav odnos prema lazima globalista nije iznenadio cuvenog pisca Dzona Le Karea. On smatra da je istina danas, u vecoj meri nego ikada ranije, u rukama novinskih magnata, manipulatora i profesionalnih lazova.
IZVORI LAZI
Posle 11. septembra 2001, svet je usao u novu fazu u kojoj se naslucuje rat svih protiv svih. Cini se da administracija SAD, u strahu od odmazde, ulazi u „vrzino kolo", u kojem ce pokusati da terorizmom suzbije terorizam, a da pri tom zataskava istinu da je uzrok terorizma gramzivost trilateralnih megakapitalista u Njujorku i Londonu. Uostalom, „Njujork tajms" je u februaru 2001. objavio da strucnjaci za psiholoske operacije iz Biroa za strateski uticaj u Pentagonu spremaju kampanju lazi u tzv. borbi protiv terorizma.
To je vec ostvarivo, s obzirom na to da su istrazivanja psihologa u americkoj drzavi Masacusets, pokazala da u Americi najbolje prolaze lazovi. Dejvid Kalahan je u knjizi „Kultura obmane: zasto sve vise Amerikanaca pravi prekrsaje da bi napredovali" naveo zanimljive podatke: „U SAD je, od 12.000 anketiranih, 74 odsto pocinilo bar jednu prevaru na ispitima, 52 odsto upisalo je lazne podatke u molbama, 28 odsto visokih funkcionera falsifikovalo je stepen obrazovanja u dokumentima..."
U vezi sa istom temom, Dajen Svenson, profesor profesionalne etike u Kanzasu je izjavio: „U Sjedinjenim Drzavama se isplati laz, zbog ostre konkurencije i neizvesnosti". Savremena i sve popularnija gnoma SAD je: „Istinu iznose oni koji nemaju sta da izgube – dakle, oni koje ne treba slediti!"
Odnos prema istini u SAD je osnovni razlog sto je njihovo Ministarstvo pravde pokrenulo postupak protiv Bele kuce, kada je ustanovljeno da su njeni stanari „provalili" tajnu agentkinju Centralne obavestajne sluzbe. Ispostavilo se da su je potkazali cisto iz osvete, buduci da je njen suprug, Dzozef Vilson, razotkrio Busove lazi o Sadamu Huseinu.
Kako se zna na sta su spremne vladajuce garniture u „Beloj kuci" moguce je da je francuski novinar Tijeri Mejsan u knjizi „Strasna laz" rekao istinu. On tvrdi da nijedan avion nije pao na Pentagon 11. septembra 2001, buduci da nema aviona na snimcima napravljenim neposredno posle havarije. Prema njegovim saznanjima u zgradama Svetskog trgovinskog centra u Njujorku aktiviran je eksploziv. Kada je upitao odgovorne zasto nije dozvoljena kongresna istraga, nije dobio odgovor. On smatra da je rec o lukavstvu SAD da resi problem unutrasnje bezbednosti, o zaveri „vojnoindustrijskog kompleksa" i nacinu preventivnog resavanja problema recesije. Ubedjen je da je insceniranje nesrece, zasnovano na doktrini, iskorisceno da se prosire vojne snage NATO-a i SAD na istok. Stavove zasniva na cinjenici da je borba protiv terorizma najunosniji posao, buduci da SAD jacaju izazivajuci ratove i zanavljanjem i prodajom naoruzanja. Probijena je i javna tajna da agresija na Iran sledi do kraja 2007. godine, i da ce americke sluzbe aranzirati u roku od dve godine dva teska teroristicka napada (jedan u SAD a drugi u zapadnoj Evropi). Cilj tih samonapada je aktiviranje pripremljenih scenarija za potpunu kontrolu stanovnistva mikrocipovanjem i kamerama.
Kada je rec o americkim lazima zanimljivo je, prema pisanju „Ekonomika", da je Dzordz Bus protiv Alana Gora primenio, u predizbornoj kampanji, „nevidljive poruke". Naime, iza ispisanih stavova koji su govorili o prednostima i programu Al Gora, na ekranu je bila „ugradjena", u tzv. 25. slici, i poruka za podsvest – „on je lazov".
Verovatno su navedeni i slicni podaci, naveli uglednog izraelskog analiticara Johanana Ramatija, iz jerusalimskog Instituta za odbranu Zapada, da kaze da je ponasanje Sjedinjenih Drzava u procesu globalizacije uslovilo, da najveca svetska sila sada ima malo neprijatelja, mnogo neprijatnih „partnera" (koji traze prilike ne bi li poravnali racune), da nema pravih prijatelja i da ima opasne iluzije. Problem je sto te drzave nisu samostalne, u rukama su „vladara iz senke", medju kojima vazne uloge odigravaju i citirani lazovi, i ne odlucuju ni o svojim robnim ni finansijskim rezervama, a kamoli o (ne)prijateljima.
ZALUDNE ISTINE
Ne moze niko tvrditi da istina nije pominjana, ali je sasvim izvesno da je bila zaludna. Na primer, u londonskom listu „Indipedent" zabelezeno je da je Alija Izetbegovic masakrirao sopstveni narod kao lukavstvo sracunato na zadobijanje svetskih simpatija i prizivanje vojne intervencije. Poljski list „Vprost" objavio je da je Izetbegovic inspirisao zlocine na Markalama. Postovaoci istine se secaju da je francuska TV (TF 1) potvrdila da su muslimani ispalili minu na Markale i da su, pri tom, prikazali fotokopiju Ovenovog pisma Butros Butros Galiju, u kojem se to naglasava. Hajs Ver, britanski brigadni general, komandant staba snaga UN u Bosni, otvoreno je rekao: „Muslimani, a ne Srbi, 'dave' Sarajevo". Filip Morijon je upozorio svet da „muslimani ne zele ukidanje blokade Sarajeva, buduci da se Vlada BiH plasi da ce ljudi napustiti Sarajevo i da ce svet prestati da se interesuje za rat u BiH".
Vec u decembru 1993. „Njujork tajms" je optuzio Hrvatsku da je proterala 280 hiljada Srba. Za istinu izgleda nisu dovoljni podaci Komisije eksperata UN za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji. U izvestaju ICSS pise: „Izvrseno je 55.000 ratnih zlocina: tih 55.000 zlocina najvecim delom se odnosi na zverstva pocinjena nad srpskim civilima u Hrvatskoj". Posle progona Srba, u avgustu 1995, Karl Bilt je izjavio da bi Tudjman mogao da odgovara za ratne zlocine. Na njegovu izjavu niko nije reagovao do Tudjmanove smrti. Americka stampa je na udarnim stranama objavila vest da su posmatraci zgranuti hrvatskim zlocinima u Krajini.
Zanimljivo je da je Bela kuca priznala tvrdnje „Vasington posta", da oruzje muslimanima u Bosni nije stizalo samo iz Irana, nego iz jos sedam drugih zemalja (Avganistan, Brunej, Pakistan, Saudijska Arabija, Malezija, Argentina i Madjarska) i da je to radjeno sa znanjem i saglasnoscu zvanicnog Vasingtona i to od pocetka rata. Cinili su to u jesen 1992. godine, u vreme administracije Dzordza Busa Seniora. Ipak, Bil Klinton je na pitanje da li SAD salju oruzje u Bosnu odgovorio: „Ne!"
Na pitanje bugarskog lista „24 sata": „Zasto smo, dodjavola, protiv Srba?", dala je jednostavan odgovor japanska TV: „NATO i UN su neprijatelji Srba. Na muslimanskoj i hrvatskoj strani vrvi od vojnika UN, a na srpskoj strani nema ni jednog jedinog" „Zenmin zibao" je posle dugogodisnjeg uvida zakljucio: „Nelogicno je optuzivati Srbe. Cinjenice su bile protiv sankcija prema Jugoslaviji". Da u svetu postoji smo jedna kvalitetna pravna institucija koja sudi o najznacajnijim svetskim zlocinima, samo jedan tribunal koji nije ogrezao u laz, sve navedeno bi se moglo proveriti i osuditi oni koji neprestano cine zlocine protiv svetskog mira.
LAZI – JAVNA TAJNA
Izlozi njujorskih knjizara potvrdjuju da se u Sjedinjenim Drzavama mnogo laze. Predsednik Dzordz Bus, njegov otac i njihovi savetnici prikazani su kao glavni krivci. Najpopularniji naslovi u izlozima su: Dejvid Korn „Lazi Dzordza Busa mladjeg: usavrsavanje politike obmane"; Dzo Konason „Velike lazi: Propagandna masinerija desnice i kako ona izvrce istinu"; Al Franken „Lazi i lazljivi lazljivci koji ih pricaju: korektan i izbalansiran pogled udesno".
Osim sto je napisao knjigu o lazi u politici, Dejvid Korn je i javno optuzio predsednika SAD recima: „Dzordz B. Bus je lazov. Lagao je na veliko i na malo, direktno i slucajno. Zamagljivao je istinu – ne samo pukom greskom, vec namerno, uporno i neprekidno". Kakvi su lazovi (ili ljudi, svejedno je) predsednici SAD pokazali su u TV duelu 9. oktobra 2004. Kandidat Dzon Keri je rekao: „Da nismo napali Irak ustedeli bismo 200 milijardi dolara i ubili Osama bin Ladena". Na to je Dzordz Bus Junior odgovorio: „Posle svrgavanja Sadama Huseina SAD i svet su sigurnije i bolje mesto za zivot".
Kad predsednici SAD lazu nije cudno sto to cine i americki novinari. Otkriveno je da je Heraldo Rivera lazno izvestavao iz Avganistana – tvrdio je da izvestava iz Kandahara, kada je bio u oblasti Tora Bora. Da SAD kriju istinu od svojih gradjana potvrdio je i otmicar aviona koji je pocetkom januara 2003. kruzio iznad Frankfurta, samo da bi skrenuo paznju na pogibiju astronauta u nesreci americkog spejssatla 28. januara 1986. Ne cudi ni tvrdnja londonskog „Dejli mejla" da je Pentagon pisao lazna pisma vojnika iz Iraka, prikrivajuci veliki broj ubijenih, samoubistava i dezertiranja. Prema svemu sudeci, Misel Kolon, je bio u pravu kada je u knjizi „Paznja mediji" naveo da rat u Jugoslaviji nije poceo bombama vec lazima: „Uverili su nas da su Srbi u Bosnu dosli spolja i napali muslimane".
Uostalom, postoje brojni dokazi da zvanicnici SAD ne beze od lazi u svom informisanju. Britanski BBC je bio jasan: „Vasington je priznao da nije bilo udara 'skad 2' na Kuvajt, da nije pronadjeno oruzje za masovno unistenje, da nije zarobljeno 8.000 nego 2.000 Iracana, a zatim da zarobljenici nisu vojnici vec pokupljeni seljani iz kuca, da su americki vojnici zaista zarobljeni".
Uz tekst „Sve je pocelo jednom lazi", objavljenom kao komentar nemacke drzavne televizije ARD o lazima NATO planera, u politickom magazinu „Panorama", prikazana su dokumenata i zakljuceno je da se kljucna obmana odnosila na „humanitarnu katastrofu albanskog zivlja".
Cene lazi ispostavljaju se u Hagu. Nista ne znaci sto je Kurt Veldon, clan Predstavnickog doma americkog Kongresa, zakljucio da je bivsi predsednik SAD Bil Klinton izvrtao cinjenice o masovnim ubistvima na Balkanu, opravdavajuci NATO invaziju na SRJ, u prolece 1999. Nema koristi ni od istine objavljene u pariskom „Marijanu": „Na puno svetlo izbile su lazi u cijoj senci se vodila zalosna operacija NATO-a". O tome je pisao i Jirgen Elzeser, autor knjige „Ratni zlocini – bestidne lazi i zrtve NATO-a u kosovskom sukobu".
Uostalom, najvise se o obmanama moze nauciti od Vinstona Cercila i njegovih sunarodnika. Cercilova omiljena izreka govori sve: „U ratnim vremenima istina je tako dragocena da bi uvek trebalo da je prati telesna straza lazi".
Radi istine, treba izdvojiti i korektnu izjavu Kolina Pauela: „...Glavni doprinos zapadnih lidera Bosni i njenom narodu bile su bombe i lazi; a istina je jako vazna, jer ako se ne shvati kako je rat poceo, izbice drugi". A sve se cini da izbije drugi.
NAPOMENE:
* Profesor doktor Svetozar Radisic, pukovnik u penziji, diplomirani elektro-inzenjer i strucnjak za specijalni rat.
