Актуелно: INTERVJU : Dr Srđa Trifković: Pravi pregovori tek predstoje Постављено 16.03.2007
Тема:
INTERVJU :
Dr Srđa Trifković, direktor Centra za međunarodne odnose Instituta Rokford u Ilinoisu
Stvarni pregovori o Kosmetu tek predstoje
Saglasnost ili nesaglasnost Rusije i SAD o srpskom pitanju nesumnjivo ima uticaja na konačan status Kosova i Metohije. Ti odnosi su u fazi zahlađenja, a to Srbiji ide u korist
Bečki pregovori o budućem statusu Kosmeta ocenjeni su kao fijasko za Beograd. Na pitanje da li je Beograd učinio sve što je mogao da zadrži Kosmet i da li bi novi pregovori, kako Beograd tvrdi, mogli da daju neke rezultate suprotne ovim dosadašnjim, dr Srđa Trifković, direktor Centra za međunarodne odnose Instituta Rokford u Ilinoisu, SAD kaže:
- U suštini, pregovora do sada nije ni bilo. Imali smo koreografisanu predstavu, puki privid pregovora sa unapred planiranim ishodom. Stvarni pregovori tek predstoje, a njihovi rezultati - kakvi god bili - ne mogu biti porazniji od paketa koji nudi Ahtisari.
Albanci su najavili da će, ukoliko SB odbaci Ahtisarijev predlog, sami proglasiti nezavisnost ove južne srpske pokrajine, posle čega bi čekali da ih države priznaju pojedinačno. Da li je ovakav scenario realan, da li može imati podršku u svetu? Ako se tako nešto desi, da li je to onda svršena stvar na koju Srbija ne bi mogla da utiče?
- Scenario jeste realan, ali ne i atraktivan sa stanovišta pobornika nezavisnosti. Zaobilažnjem Saveta bezbednosti Evropska Unija bila bi dovedena u vrlo neprijatnu situaciju, a Solana je već stavio do znanja da EU neće preuzeti obaveze predviđene Ahtisarijevim planom ukoliko odluka ne padne na Ist Riveru. Pojedinačna priznanja dovela bi u pitanje zajedničku spoljnu politiku Unije. Izbile bi na videlo razlike između tvrdih zagovornika nezavisnosti, Londona pre svega, i zemalja poput Slovačke i Rumunije koje imaju razloga da strahuju od posledica kosovskog presedana. I na kraju, direktnim priznanjima dodatno bi se dezavuisala svetska organizacija - a upravo Evropljani zameraju Džordžu Bušu sklonost unilateralizmu i zaobilaženje instrumenata svetske organizacije. U slučaju samoproglašenja nezavisnosti, Srbija bi u najmanju ruku mogla da zavede de fakto blokadu, nepriznavanjem putnih isprava i drugih dokumenata koje izdaju vlasti u Prištini. Veza Kosova sa Evropom ide niškim putem i ibarskom prugom, ma koliko ta činjenica Albancima smetala.
Da li bi veto u SB uopšte sprečio nezavisnost Kosmeta?
- O novoj rezoluciji ionako se neće glasati ukoliko ne bude prethodne saglasnosti Rusije i Kine.
Iz više izvora se najavljuje da će generalni sekretar UN Ahtisariju vratiti predlog na doradu. Da li to zaista može da se desi i šta bi se dalje događalo?
- Eventualna "dorada" neće uticati na bitni aspekt Ahtisarijevog predloga, a to je da Kosovo prestaje da bude deo Srbije. On i njegovi nalogodavci mnogo su uložili u takav ishod i teško je zamisliti okolnosti pod kojima bi prihvatili suštinsku reviziju plana. Taj plan, ako bi bio nametnut, neizbežno bi vodio novoj destabilizaciji Balkana i otvorio bi Pandorinu kutiju separatizama širom sveta - od Baskije, Katalonije, Škotske i Južnog Tirola do Transilvanije, Krima, Kavkaza, Tibeta i Tajvana. Koncept zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije beznadno bi propao, produbilo bi se nepoverenje među velikim silama - SAD s jedne strane, Rusije i Kine s druge - i povećala bi se opasnost od džihad-terorizma u srcu Evrope, koji je protekle decenije već dobio veliki podstrek ugađanjem islamskim interesima i apetitima u Bosni. Te opasnosti ne mogu se otkloniti nikakvim kozmetičkim promenama nacrta o tzv. nestatusnim pitanjima. Srbija zato treba da se zalaže za nov pregovarački proces, pod novim posrednikom.
Koliko Kina a koliko Rusija imaju uopšte razloga da upotrebe veto u SB? Koliko se uopšte njima isplati sukob oko Kosmeta sa SAD i EU?
- Kosovsko pitanje predstavlja relativno periferni problem za odnose između SAD i Rusije. Saglasnost ili nesaglasnost Rusije i SAD o srpskom pitanju nesumnjivo ima uticaja na konačni status Kosova i Metohije, ali samo kao odraz dubljih promena u odnosima između Moskve i Vašingtona. Ti odnosi su trenutno u fazi primetnog zahlađenja, a to Srbiji ide u korist. Ako Putin u razgovoru sa Zapadom sada koristi grublji ton, to je odraz politike onih zapadnih krugova koji su mislili da Rusiju mogu u nedogled suzbijati i opkoljavati, menjati vlade po svom ukusu u njenom neposrednom susedstvu (Gruzija, Ukrajina), dovoditi NATO do predgrađa Sankt Petersburga (Estonija, Letonija, Litvanija), kupovati njene prirodne resurse u bescenje, da o posrednom pomaganju islamskih separatista na Kavkazu ne govorimo. S obzirom na to da SAD nemaju nameru da ikada prihvate primenjivost kosovskog presedana na proruske enklave u bivšem SSSR-u (Abhazija, Osetija, Nagorno-Karabah i Pridnjestrovlje), Moskva naprosto nema motiva da menja stav. U celini, od Kosova i Metohije za SAD i Rusiju mnogo je važnija saglasnost o pitanju iranskog nuklearnog programa, oko nuklearne krize sa Severnom Korejom, oko maršrute kaspijskog nafotovoda i gasovoda ili statusa Gruzije kao kandidata za NATO. Nesaglasnost oko Kosova nema potencijal da preraste u međunarodnu krizu prvog reda.
Brankica Ristić
AMERIČKI CINIZAM
Da li činjenica da se na čelu privremenih institucija Kosmeta nalaze bivše vođe OVK, organizacije koja se u jednom momentu našla na listi terorističkih organizacija SAD, utiče na odluke SAD?
- Ne, ni najmanje. Stav SAD odiše cinizmom.
ŠTA SRBI ŽELE
Da li bi otcepljenje Kosmeta direktno moglo da povuče i pitanje mogućnosti pripajanja Republike srpske Srbiji?
- Moglo bi, ali neće. Kao što znate, zvanični Vašington i dalje uporno tvrdi da "rešenje" za Kosovo ne bi predstavljalo međunarodno-pravni presedan, već jedinstven slučaj sam za sebe. Ta je tvrdnja apsurdna. Naravno da bi davanje nezavisnosti jednoj etničkoj manjini na osnovu njene brojnosti u delu suverene teritorije matične države predstavljalo i te kakav presedan, nezavisno od izjava Nikolasa Bernsa, Danijela Frida ili Franka Viznera. Uostalom, i oni sami bi se još kako pozivali na "slučaj Kosovo" kada im to odgovara (npr. u Čečeniji, Sandžaku, ili Severnom Kipru) - i odbijali njegovu primenu kada to nije i njihovom interesu, npr. po pitanju Republike Srpske. Jedini princip američke politike na Balkanu, kako reče Džon Halsman, do nedavno analitičar Heritidž fondacije, jeste da se ustanovi šta Srbi žele - i da im se onda saopšti da to nikada i ni po koju cenu neće dobiti.
