Crkvena sirotišta umesto abortusa

Zalažemo se za osnivanje stacionara za trudnice i majke sa decom, kao i sirotišta pri pravoslavnim manastirima u Srbiji. U njima bi žene koje nemaju podršku porodice našle utočište, rađale i boravile do sticanja uslova za samostalan život sa svojim detetom. Kada je reč o ženama koje ne žele da se staraju o svom detetu - neka ga rode i neka ga daju onome ko želi i može da se o njemu brine - kaže Zorana Miljević, predsednik Tima za borbu protiv bele kuge sabora "Srbska sloga"

Danak tranziciji Srbi su skupo platili. Ako je suditi po neumoljivim statističkim podacima, ono na šta su stručnjaci upozoravali godinama preti da postane dramatična stvarnost.

Kao narod i društvo suočavamo se ne samo sa akutnom pretnjom desrbizacije, odnosno nasilnog gašenja kulture, tradicije, imena i samosvesti, nego i sa gašenjem biološkog potencijala nacije za samoobnovu. Upravo je ključni "argument" u Ahtisarijevom planu za rešavanje situacije na Kosmetu da su Srbi tamo manjina. Sumorni statistički podaci govore da, ukoliko se nastavi ovaj demografski trend, preti nam da postanemo manjina i u drugim delovima naše države.
Da postoje valjani razlozi da se pozabavimo ovom temom, neka posluži podatak da na svaki bračni par u Srbiji dolazi 0,88 dece. Drugim rečima, Srbi umiru i ako se ovaj trend nastavi, krajem ovoga veka naši potomci će se zamisliti nad stihovima J. J. Zmaja "Gde ja stadoh, ti produži".

Srpskih beba je sve manje
U najkraćem, sadašnja demografska slika Srbije izgleda ovako - u Vojvodini je broj stanovnika manji nego pre četvrt veka (uprkos prilivu srpskih izbeglica iz Krajine i Bosne), a napuštenih kuća ima toliko da u njima može da živi barem sto hiljada ljudi. Preko 140 opština Srbije južno od Save i Dunava ima negativan prirodni priraštaj. Demografsko pražnjenje Šumadije u punom je jeku - u 800 sela za 30 godina nije rođena nijedna beba, a preko 700 naselja ima manje od sto stanovnika. Samo je na Kosmetu situacija drugačija - poslednjih 80 godina beleži se pravi bebi-bum među šiptarskim stanovništvom. Međutim, srpskih beba je sve manje. Dodajmo da su na meti Šiptara najčešće upravo deca. Ne prođe ni dan a da u medijima ne čujemo o napadu na srpsku decu.

Statistike su uostalom dobro poznate, a krivulja sunovrata neumoljiva. Stoga zaprepašćuje nedostatak javne debate o ovom problemu, sudbinski daleko značajnijem od svih ostalih. Nacija koja izgubi sposobnost biološke samoobnove ne mora više da brine ni o jednom drugom problemu svog postojanja jer to postojanje neće biti dugog veka.

Nažalost, čini se da je ovo pitanje postalo tabu tema o kojoj zvanične vlasti ne žele da govore. Država je nizom kontraproduktivnih zakonskih mera, kao što su smanjenje nadoknade za trudničko i porodiljsko bolovanje sa 100 odsto na 65 odsto od plate, podela isplate otpremnina za bebe na 24 mesečne rate, ukidanje dečjeg dodatka od četvrtog deteta, uvođenje plaćanja participacije na lekove deci, nesprovođenje zakona koji poslodavcima izričito zabranjuju otpuštanje trudnica, dala svoj doprinos drastičnom padu nataliteta.
I kao što obično biva u ovakvim situacijama, postoje organizacije i ljudi koji ozbiljno žele da pristupe rešavanju problema. Zorana Miljević, diplomirani teolog i predsednik Tima za borbu protiv bele kuge sabora "Srbska sloga", započela je borbu. Naime, putem Interneta, ona svakodnevno odgovara na mnogobrojna pitanja mladih ljudi koji žele da saznaju više o ovom problemu. Autor je i projekta za borbu SPC protiv umiranja srpskog naroda.

- Jedino što još naša država nije uvela kao stimulaciju nerađanja jeste progresivni porez na decu. Jer stvarno bi trebalo kazniti bezobraznike koji se usuđuju da rađaju na ovu skupoću!

Omogućiti ženama da rađaju
Državne mere za povećanje nataliteta u vidu stambenih i novčanih beneficija teško da će dovesti do nekog znatnog poboljšanja ako su velikom broju stanovništva ili neke druge vrednosti preče od potomstva, ili zadovoljava nagon za roditeljstvom rađanjem svega jednog deteta. Jedan od primera je Mađarska, gde ni raznovrsne mere za podsticanje nataliteta nisu u mnogome povećale želju Mađara i Mađarica za brojnijim porodom. Da bi došlo do povećanja nataliteta treba prvo da dođe do promene sistema društvenih vrednosti u kome će porodica i potomstvo biti među najpoželjnijim stremljenjima većine pojedinaca u dotičnoj zemlji. Dokle god se prolazna, potrošna dobra vide kao ideal za koji je vredno odložiti rađanje, ili svesti porod na minimum, dotle nam domove neće krasiti dečica - kaže gospođa Miljević.

Ona naglašava da ženama treba omogućiti da rađaju. Podatak da se u Srbiji godišnje zvanično obavi 200.000 abortusa (a nezvanično dvostruko više), od toga 80 odsto u braku, treba da zabrine.
- Ne kažem da veliko potomstvo treba da bude ideal svakog čoveka, treba poštovati nečiju slobodu izbora, ali se treba zabrinuti tamo gde se veliki broj ljudi nećka da sebe kompletno ostvari kao ljudsko biće i bude roditelj, sa svim brigama i žrtvovanjima koje roditeljstvo nosi, ali i neizmernim radostima - ističe naša sagovornica.

- Možemo se osloniti na Crkvu, dijasporu i oživljavanje tradicije ktitorstva, koju smo gotovo zanemarili od Drugog svetskog rata. Projekat za borbu SPC protiv umiranja srpskog naroda postoji već dve godine i treba svim Srpkinjama da pruži alternativu za abortus. Srpska pravoslavna crkva ima sve uslove za njegovu realizaciju. Zalažemo se za osnivanje stacionara za trudnice i majke sa decom, kao i sirotišta pri pravoslavnim manastirima u Srbiji. U njima bi žene koje nemaju podršku porodice našle utočište, rađale i boravile do sticanja uslova za samostalan život sa svojim detetom. Kada je reč o ženama (ili bračnim parovima) koji odluče da ne žele da se staraju o svom detetu - neka ga rode i neka ga daju onome ko želi i može da se o njemu stara - kategorična je Zorana Miljević.

Ona podseća da imamo uzore i iskustva drugih hrišćanskih konfesija koje vekovima deluju na socijalnom planu, pre svega Rimokatoličke crkve. Među pravoslavnim uzor imamo u Grčkoj pravoslavnoj crkvi, ali i u srednjovekovnoj Srbiji i SPC između dva rata.

Međutim, osim uzaludnih apela na savest političara, nismo do sada postigli ništa konkretno. Vreme je da pređemo sa reči na dela jer su Srbi umoran narod i ne treba gubiti vreme na prazne priče koje demorališu ljude i ubijaju ono malo pozitivne energije koja nam je preostala.

Glas Javnosti