Сенатор Мекејн је пронашао лек за све недаће Републиканске партије: нуклеарни рат са Ираном
Тери Џоунс (Terry Jones)
Пре неки дан у Оклахоми, усред своје председничке кампање, неко је упитао сенатора Џона Мекејна шта треба урадити у вези Ирана. Он је одговорио тако што је отпевао рефрен из песме Бич бојза "Барбара Ан": "Бомб, бомб, бомб, бомб, бомб Иран". И како би мислећи човек могао а да се не сложи? Јер, било која земља која има председника који се не брије како ваља и никад не носи кравату заслужује све што буде добила - прегршт америчких бомби, уз неколико британских како нас случајно не би мимоишао резултирајући пораст у тероризму.
Проблем је, међутим, у томе како бацити довољно бомби на Иран пре америчких избора следеће година, како произвести махање заставама у мери која би омогућила поновну победу Републиканаца. А ово је од кључне важности ако ћемо и даље да штитимо добит компанија као што је Халибуртон - поготову сада када Генерални испнектор за послове обнове у Ираку открива са каквом је траљавошћу Халибуртон извео своје пројекте у Наририји, Мосулу и Хили - а које је америчка влада оценила успешним. Инспектори су пронашли урушене подове, испуцали бетон, покварене генераторе и запушене канализације - чији узрок није саботажа већ лоше извођење и недостатак одржавања.
Проблем је у томе што је избор Републиканаца угрожен растућим незадовољством са Бушовом малом инвазијом на Ирак. Чак је и саудијски краљ Абдулах недавно осудио америчку акцију ка "незакониту страну окупацију", док његов нећак, принц Бандар, већ недељама не враћа телефонске позиве.
Још више забрињавајући је стрмоглави пад популарности саме партије у условима када је све теже сакрити корупцију у Белој кући. Лос Анђелес тајмс цитира конгресмена Томаса Дејвиса Трећег, који говори о "отровној" атмосфери која је почела да утиче на скупљање новца за кампању - што је проблем без преседана када су Републиканци у питању.
Тако да је једини избор бомбардовање Ирана, како сенатор Мекејн тако мудро и забавно предлаже. Право питање је да ли употребити обично оружје или урадити посао како треба и употребити нуклеарно.
Предност нуклеарних бомби је у томе што су много веће, а и то што ће загадити огромне делове иранске територије и учинити већину те земље немогућом за живот за више година. А, с мало среће, нешто од радијације ће прећи и у Ирак и тако завршити посао који су САД и Британија започели без додатних трошкова.
Али највећа предност нуклеарног оружја лежи у томе што би последице биле огромне, а пораст у тероризму широм света толики да би се свет из темеља променио. Годину дана пре 11. септембра, Пол Вулфовиц и Луис "Скутер" Либи били су потписници декларације Пројекта за нови амерички век, једног неоконзервативног института. Они су се надали да ће "неки катастрофичан и катализаторски догађај попут неког новог Перл Харбора" омогућити њихов сан о свету којим влада америчка војна моћ. А нуклеарни рат би био савршено средство. Републиканска партија би тада могла да се нада останку на власти током наредних 50 или чак 100 година.
Наравно, већина људске расе била би избрисана, али то не би требало да представља проблем док год има довољно против-радијационих одела за Белу кућу и особље Пентагона. А такав потрес представљао би златну прилику за САД да успостави контролу над преосталим светским резервама нафте.
Алберт Ајнштајн и Бертранд Расел су изјавили 1955. године да је свет суочен са "озбиљним, ужасним и неизбежним" избором: "Да ли ћемо учинити крај људској раси или ће се човечанство одрекнути рата?" Сенатора Мекејна таква питања не узбуђују; човечанство можда стоји на ивици провалије, али се зато Републиканцима смеши прилика да побеђују на изборима у недоглед.
