Друштво: Филип Ејдус: И Бог створи грађанска права Постављено 22.06.2007
Тема:
I Bog stvori građanska prava: Srpski otpor uvođenju biometrijske lične karte
Filip Ejdus
ZBOG medijske galame oko parlamentarnih izbora ostala je relativno neprimećena uredba Vlade Srbije o ličnoj karti, od 17. januara 2007. godine. Doneta pod pritiskom javnosti, koju su predvodile grupa NVO i Srpska pravoslavna crkva (SPC), ova uredba stavila je van snage deo Zakona o ličnoj karti iz jula 2006. godine, koji je predviđao obavezno ubacivanje biometrijskog čipa u nove lične karte građana. Ona predstavlja malu, privremenu, ali herojsku pobedu građanskih prava nad neobuzdanim prodiranjem politike bezbednosti u sve sfere života. Takođe, donošenje uredbe predstavlja značajan
poen i za demokratiju u Srbiji. Ono pokazuje da građansko društvo može, kada ima jake argumente zasnovane na humanističkim vrednostima, direktno uticati na politiku Vlade.
Međutim, postavlja se pitanje zbog čega su desničarske, klerikalne i konzervativne struje uzele u zaštitu ljudska prava dok je liberalna građanska javnost ne samo ćutala, već i zdušno stala iza projekta “čipovanja” građana Srbije i inaugurisanja tzv. nadziranog društva.
Biometrijska tehnologija
Reč biometrija potiče od grčkih reči “bios” - život i “metron” - merenje. Biometrija predstavlja “automatsko prepoznavanje osoba na osnovu njihovih istaknutih obeležja”1. To obeležje može biti “fizičko”, kao što su na primer otisak šake, prsta ili oka, ili pak “bihevioralno”, poput potpisa, boje glasa, načina hoda ili dinamike kucanja na tastaturi. Korišćenje biometrije nije nova pojava. Prvi slučaj potiče još iz Kine četrnaestog
veka.2 Najrasprostranjeniji biometrijski zapis danas, otisak prsta, uvela je francuska policija još davne 1890. godine.
Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, biometrijska tehnologija počela se koristiti i u komercijalne svrhe, pre svega radi obezbeđivanja poslovnih objekata na Vol Stritu.3 Međutim, nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine, biometrijski menadžment postaje jedan od nosećih stubova globalne antiterorističke bezbednosne politike. Od tada, korišćenje biometrijske tehnologije doživljava nezapamćenu ekspanziju kako u javnom, tako i u privatnom sektoru.4 Bez sumnje, najveći pokretač širenja biometrijske tehnologije je Vlada SAD. Tako američki “Zakon o povećanoj bezbednosti granice i reformi viznog sistema” iz 2002. godine5 propisuje da države čijim građanima nisu potrebne vize za ulazak u SAD6 moraju u roku od dve godine uvesti biometrijske pasoše kako bi to pravo zadržale.7 Kako bi izašao u susret američkim bezbednosnim zahtevima, a nakon postizanja političkog konsenzusa na samitu u Solunu 2003. godine, Savet EU je u decembru 2004. godine usvojio “uredbu o uvođenju zajedničkih bezbednosnih standarda i biometrije u pasoše i ostala putna dokumenta izdata od strane država članica”8. Do kraja 2006. godine, većina država članica EU počela je da izdaje biometrijske pasoše sa ugrađenim daljinski čitljivim beskontaktnim čipom na kome se, između ostalog, nalaze digitalna fotografija i potpis vlasnika isprave. Zbog toga što je i sama odlučila da uvede biometrijske pasoše, EU je zahtevala od kandidata, ali i od potencijalnih kandidata za članstvo u EU, uključujući u to i Srbiju, da u cilju liberalizacije viznog režima i oni pređu na biometrijske putne isprave. U Srbiji su i javnost i političke elite prihvatile ovaj zahtev EU. Međutim, skandalozni pokušaj lokalnih političkih preduzetnika da u paketu sa biometrijskim pasošima “proguraju” i obavezne biometrijske lične karte izazvao je izuzetan otpor, pre svega, desnih i crkvenih krugova u Srbiji.
Biometrijske lične karte: šta je sporno?
Lične karte su u Srbiji uvedene 1942. godine kako bi okupaciona vlast poboljšala kontrolu nad okupiranom teritorijom. 9 Sve do danas, Srbija je bila jedna od sto država u svetu koje propisuju zakonsku obavezu nošenja lične karte.10 Što se tiče ličnih karata sa biometrijskim čipom, u EU ih za sada ima samo Španija. Neke države o tome razmišljaju, a Velika Britanija donela je, žestoko osporavanu, odluku da ih uvede do 2009. godine.11
Priča o uvođenju ličnih karata sa biometrijskim čipom počinje u Srbiji 2001. i 2003. godine, odnosno onda kada je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, pod veoma neuobičajenim okolnostima, naručio od kompanije Motorola opremu za biometrijske putne i lične isprave u vrednosti od 100 miliona evra.12 Oprema je kupljena bez prethodne javne rasprave i pre donošenja Zakona o ličnoj karti, kao i pre donošenja novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Zakon o ličnoj karti donet je tri godine kasnije13 i u njemu je, između ostalog, predviđeno uvođenje nove generacije iometrijskih ličnih karata (projekat SMART). One bi u sebi sadržale tri biometrijska podatka – fotografiju, otisak prsta i potpis. Ovi biometrijski podaci, osim štampanja na samoj ličnoj karti, bili bi pohranjivani na kontaktni mikrokontroler (čip). Zajedno sa drugim podacima, kao što je JMBG, čip bi se našao u delu lične karte koji je predviđen za mašinsko iščitavanje. Sadržaj čipa bi mogao biti iščitan i sa daljine. Radi vođenja
evidencije, MUP Srbije predvideo je da podaci iz ličnih karata građana Srbije budu čuvani u centralizovanoj bazi podataka pod živopisnim nazivom „Memorija Srbije”. Ona bi se nalazila u sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova, u ulici Kneza Miloša 101. Sve ovo, čelnici MUP pravdali su, pre svega, efikasnijom borbom protiv organizovanog kriminala i terorizma, kao i potrebom za uvođenje elektronske uprave (e-government).
Međutim, inicijativu za uvođenje biometrijskih ličnih karata žestoko su kritikovali određeni, pre svega, konzervativni i klerikalni društveni krugovi. Među najglasnijim protivnicima biometrijske lične karte našla se i Srpska pravoslavna crkva.
Osim SPC, u koaliciji protiv Zakona bilo je i nekoliko NVO poput Sabora srpskih dveri, Udruženja građana Istina i Duhovnog centra sv. Vladika Nikolaj. Međutim, od NVO koje se kritikovale Zakon najviše se istakla organizacija “Za život bez žiga”.14 Osnovana u maju 2006. sa ciljem da se suprotstavi uvođenju biometrijskih ličnih karata, ova NVO je, nakon donošenja Vladine uredbe, u uglednom časopisu „Nova srpska politička misao“ zauzela zavidno peto mesto na rang listi najefikasnijih medijsko-političkih propagandi u 2006. godini.15
Pored pomenutih organizacija, ovoj neformalnoj koaliciji pridružio se i jedan deo konzervativno orijentisanih intektualaca. Među njima su profesor sociologije Slobodan Antonić, profesor Filološkog fakulteta Ljiljana Čolić, koja je tokom svog kratkog mandata na čelu Ministarstva prosvete odlučila da učenje o evoluciji Čarlsa Darvina ne zaslužuje mesto u školskim udžbenicima, kao i pukovnik u penziji i stručnjak za
„neokortikalni rat“ Svetozar Radišić.16
Kritike gore pomenutih organizacija i istaknutih pojedinaca kretale su se od verskih, preko ekonomskih i stručno-tehničkih, pa sve do pravnih i sociopolitičkih. Uplašeni apokaliptičnim upozorenjima iz otkrovenja Jovanovog17, predstavnici SPC smatraju da su čipovi u ličnim kartama «antihrišćanski i antipravoslavni» uvod srpskog društva u «nevidljivi koncentracioni logor», koji omogućava «totalitarni nadzor države
nad svakim svojim stanovnikom i svim aspektima života».18
Iako je, po mišljenju mnogih analitičara, uticaj SPC bio presudan za donošenje uredbe, verski argumenti ne bi smeli da utiču na donošenje političkih odluka u sekularnoj državi kakva je Srbija.
Ekonomske kritike su se, pre svega, odnosile na preveliku cenu koja je plaćena za ovu opremu, kao i na činjenicu da se time dupliraju već postojeći kapaciteti za štampanje ličnih isprava Zavoda za izradu novčanica.19 Ipak, imajući u vidu činjenicu
da će ista oprema biti korišćena i za izradu, nažalost neizbežnih, biometrijskih pasoša, ovaj argument delimično gubi težinu. Stručno-tehničke primedbe stavljene na biometrijsku tehnologiju mnogo su ozbiljnije. Naime, veliki broj stručnih studija20 ukazuje na to da biometrijska tehnologija, zbog svoje nesavršenosti i ranjivosti na hakerske napade, predstavlja »poklon za teroriste, organizovani kriminal i strane obaveštajne službe»21. Na primer, kompjuterski ekspert Lukas Grinvald je, za samo dve nedelje i uz pomoć opreme koja košta svega 100 funti, uspeo da ishakuje nove britanske «haj-tek» biometrijske pasoše.22 Ovoj kritici se priključio i deo domaće stručne javnosti. Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije, složio se sa tim da uvođenje elektronskih ličnih karata, zbog nedostatka adekvatnih elektronskih i pravnihmera zaštite građana, stvara velike mogućnosti za zloupotrebu.23 Osim toga, informatičari tvrde da se projekat elektronske vlade može u potpunosti implementirati bez biometrijskih ličnih karata.24
Takođe, veoma su ozbiljni i pravni argumenti koji govore protiv Zakona o ličnoj karti. Pre svega, član 28 ovog Zakona predviđa da «nadležni organ može podatke iz evidencije davati državnim i drugim organima i organizacijama, kao i pravnim i fizičkim licima koje na to imaju pravo po zakonu ili drugim propisima“. Ovaj član je u direktnom sukobu sa članom 42 Ustava Srbije koji jemči zaštitu podataka o ličnosti i pri tom izričito zabranjuje upotrebu ovih podataka za svrhe za koje oni nisu prikupljeni. Osim toga, ovaj član je u sukobu i sa važećim, ali često zbog zastarelosti kritikovanim, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti iz 1998. godine. Njime je predviđeno da lični podaci mogu biti prikupljani, korišćeni i obrađivani samo na osnovu zakona ili uz ličnu saglasnost građana, ali ne i
na osnovu drugih propisa, kao što to predviđa sporni Zakon o ličnoj karti.
Konačno, sociopolitički argumenti protiv projekta «čipizacije» građana i centralizacije podataka upozoravaju na njen totalitarni potencijal. Studije nadzora i kontrole odavno su utvrdile efekte posmatranja na ponašanje ljudi . U pionirskom radu iz ove oblasti, Džeremi Bentam je još davne 1791. godine sastavio nacrt posebnog sistema zatvorskog osmatranja, koji je nazvao Panoptikon. To je kula koja se nalazi u centru kružnog zatvora, i u njoj se, iza zatamnjenog stakla, nalazi čuvar koji posmatra zatvorenike.
Neznajući da li ih i kada neko posmatra, zatvorenici „normalizuju“ svoje ponašanje. Sam Bentam je smatrao Panoptikon jedinstvenim instrumentom sticanja moći nad svešću zatvorenika.
Dosta kasnije, Mišel Fuko će Panoptikon uzeti kao metaforu za disciplinujuću biopolitičku represiju modernog društva nad pojedincima. Savremene studije nadzora i kontrole takođe kritikuju moderne sisteme nadzora, kao što je biometrija, zbog toga
što takoreći celokupno društvo pretvaraju u nevidljivi zatvor u kome su svi građani zapravo osumunjičeni kao potencijalni kriminalci i teroristi. Znajući da ih u bilo kom trenutku neko možda posmatra, građani su prinuđeni da inhibiraju, normalizuju i uniformišu svoje ponašanje što, metaforički rečeno, zakiva poslednji ekser u kovčeg u kome se nalazi ideal slobodnog društva.25
Ukratko, pokrenuta inicijativa za uvođenje biometrijskih ličnih karata problematična je sa pravnih, tehnoloških i sociopolitičkih aspekata. Zbog svega toga, ona otvara prostor za
zloupotrebu, koji je veliki koliko i mračna mašta poznatih antiutopista Hakslija, Orvela i Kafke zajedno.
Nasleđe vanrednog stanja?
Zahtev EU da Srbija uvede biometrijske pasoše, posledica je američkog globalnog rata protiv terorizma i gotovo trajnog “vanrednog stanja” u koji je svet gurnut nakon 11. septembra 2001. godine. Međutim, pitanje je odakle Vladi Srbije ideja da uvede čipovane biometrijske lične karte. One nisu ni u evropskim zemljama uvedene, pa ni od Srbije niko nije zahtevao nešto slično. Zašto je onda Srbija dobrovoljno rešila da postane avangrada mračne bezbednosne politike osmatranja i kontrole?
Još više zbunjuje činjenica da su tzv. demokratski blok i grupe građana koje ga podržavaju gotovo jednoglasno podržali zakon o ličnoj karti dok su klerikalno i nacionalno orijentisane snage žestoko ustale u ime zaštite privatnosti i građanskih
prava. U sukobu principa slobode i bezbednosti, ostaje nejasno kako je moguće to da su se na strani slobode našli SPS, SRS i NVO Sabor srpskih dveri, kao i ljubitelji lika i dela
vladike Nikolaja, a da su se na strani bezbednosti izričito ili prećutno našli DS, DSS, G17 plus i organizacije kao što su Beogradski centar za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i drugi liberalno-demokratski orijentisani delovi srpskog društva.26
Odgovor na ovo pitanje bi možda trebalo potražiti u nasleđu koje su političkoj kulturi “demokratskog bloka” u amanet ostavili ubistvo premijera Zorana Đinđića, kao i vanredno stanje i akcija Sablja koji su usledili u martu 2003. godine.
Izgleda da je, zaplašena pretnjom koja se u vidu organizovanog kriminala nadvila nad petooktobarskim tekovinama, demokratski i liberalno orijentisana javnost podigla prag tolerancije za mere kojima se u ime bezbednosti guše ljudska prava i građanske slobode. Drugo moguće objašnjenje je da su nedovoljno upućeni građani “progutali” priču, da su biometrijske lične karte deo “modernizacije” i “evropeizacije” društva.
Šta god da je po sredi, dobro je da je Uredbom suspendovan deo Zakona o ličnoj karti. Međutim, kao što znaju svi brucoši prava, vladinom uredbom se ne može menjati sadržina zakona. Tako, prava borba za ukidanje i dalje važećeg Zakona o ličnoj karti, kao i za donošenje novog tek predstoji. Dugoročno gledano, 21. vek će, po svemu sudeći, biti vek tenzija između principa bezbednosti i slobode. Da li će na strani slobode u Srbiji i dalje biti konzervativne i klerikalne snage, a na strani bezbednosti liberalno-demokratske, ostaje da se vidi.
Autor je istraživač u Beogradskoj školi za studije bezbednosti i izvršni direktor Centra za civilno-vojne odnose. Skraćena verzija ovog teksta objavljena je u listu “Danas”
1 J. D. Woodward, Biometrics: a look at facial recognition (RAND, 2003)
2 Istraživač Hiao de Baros zapisao je da su kineski trgovci uzimali otiske prstiju i stopala svoje dece kako bi ih razlikovali. Izvor:
7 Iz tehničkih razloga ovaj rok je produžen do oktobra 2006.
godine. Vidi: http://www.euractiv.com/en/justice/us-concedes-biometric-passport-deadline/article-141028
8 Važno je napomenuti da je u Uredbi izričito navedeno da se ona ne odnosi na izdavanje ličnih karata
koje izdaju države članice EU. Izvor: (EC) 2252/2004 Council Regulation on the introduction of
common security standards and biometrics into passports and other travel documents issued by Member States
9 Iz sličnog razloga uvela ih je i višijevska Francuska 1942-. godine, što je režimu pomoglo u sprovođenju Holokausta. U Velikoj
Britaniji lične karte su uvođene za vreme ratnog i vanrednog stanja za vreme Prvog i Drugog svetskog rata.
10 Detaljnije o ličnim kartama u svetu vidi na: http://www.privacy.org/pi/activities/idcard/idcard_faq.html#1
11 Zakon je dostupan na: -http://www.opsi.gov.uk/ACTS/acts2006/20060015.htm
12 Na prvom tenderu kupljena je uglavnom računarska oprema, a na drugom mašine za štampanje ličnih karata. Budžetska
inspekcija Ministarstva finansija Srbije pokrenula je krivičnu prijavu protiv Dušana Mihajlovića i drugih odgovonih ljudi iz MUP. Tužilaštvo je, uprkos jakim dokazima o zloupotrebama i propustima koje je prikupio Generalni inspektorat MUP Srbije, ipak odbacilo krivičnu prijavu, kao i izveštaj Generalnog inspektora. Izvor: intervju bivšeg Generalnog inspektora Vladimira Božovića, NIN, broj 2900, 27. 7. 2006.
13 Zakon je donet u julu 2006. godine, a trebalo je da počne da se primenjuje krajem januara 2007.
17 Otkrovenje Jovanovo 13.16. “I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili
na čelima njihovima”; 13.17. “Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zvijeri ili broj imena njezina.”
18 P. E. Ž., ‘Svetom arhejerejskom saboru Srpske pravoslavne crkve’, Blagovesnik Žički (2006)
19 K. Preradović, Policija rasipa novac, pravi štampariju, Blic, 1. 3. 2005.
20 Neke od studija koje su veoma skeptične prema biometrijskoj tehnologiji su: A. Bromme, ‘A Classification of Biometric Applications wanted by Politics: Passports, Person Tracking, and Fight Against Terror’, (Kluwer, BV Deventer, The Netherlands, The Netherlands,
2002), P. H. O’Neil, ‘Complexity and Counterterrorism: Thinking about Biometrics’, (Taylor & Francis, 2005)
21 Tim rečima je bivši britanski obaveštajac Dafne Park upozorila britansku javnost na uvođenje biometrijskih ličnih karata. Izvor : http://thescotsman.scotsman.com/uk.cfm?id=441172006. Osim nje, u akademskoj i stručnoj javnosti javio se veliki broj ljudi koji sve
više kritikuju britanski Zakon o ličnim kartama iz 2006. (Identity Cards Act2006).Veoma uticajnu studiju napravili su stručnjaci sa Londonske škole za ekonomiju, koju možete pogledati na: http://www.lse.ac.uk/collections/press AndInformationOffice/PDF/IDreport.pdf. Takođe, veoma kritičku studiju napravila je Bow Grupa u okviru Konzervativne stranke, koja je dostupna na: http://www.bowgroup.org/harriercollectionitems/IDCards.pdf
23 J. Tasić, ‘Protiv Velikog brata’, DANAS 16–17. 12. 2006.
24 Vidi izveštaj sa manifestacije Smart E -government 2006, koja je održana u hotelu Interkontinental 25–26. 10. 2006. godine, a
posebno sa okruglog stola pod nazivom “The European Electronic ID Standardization and Privacy Protection. Izvor: http://www.zazivot.org/archives/128.
25 Jedna od poslednjih studija napisanih na ovu temu je D. Lyon and Dedt Lyon, Theorizing Surveillance: the panopticon and
beyond(Willan Publishing, 2006).
26 Autor je uspeo da pronađe dva izuzetka koja odstupaju od ovog čudnog fenomena. Prvi je stav funkcionerke LDP-GSSSDU-
LSV gdje Vesne Pešić.Ona je kritikovala Zakon, jer „vlast ne treba da ima enorman broj podataka o građanima, tim pre što dosijea još nisu otvorena. Ljudi i ne znaju koje sve podatke policija ima o njima, a sad traže da se snabdevaju novim“ (Kurir, 15. 1. 2007). Drugi izuzetak je
stav poverenika za informacije Rodoljuba Šabića koji je otvoreno podržao Uredbu Vlade kojom se biometrijski čip čini fakultativnim,
a ne obaveznim. Njegov argument je da pravo svakog građanina da odluči hoće li u svoju ličnu kartu ubaciti čip, predstavlja svojevrsni izraz prava građana na prigovor savesti. (Politika 13. 1. 2007)
LITERATURA:
1. E. Bowman, ‘Everything You Need to Know About Biometrics’. Identix,2000.
2. A. Bromme, ‘A Classification of Biometric Applications Wanted by Politics: Passports, Person Tracking, and Fight against Terror’, Kluwer, BV Deventer, The Netherlands, 2002, p. 207-19.
3. M. Foucault, Discipline and Punish: The Birth of the Prison, Penguin,
1979.
4. K. A. Gates, ‘Wanted Dead or Digitized: Facial Recognition Technology and Privacy, Television and New Media, Vol. 3, No 2 May 2002, p. 235-38.
5. D. Lyon, and Dedt Lyon, Theorizing Surveillance: The Panopticon and Beyond, Willan Publishing, 2006.
6. P. H. O’Neil, Complexity and Counterterrorism: Thinking AboutBiometrics, Taylor & Francis, 2005, p. 547-66.
7. Pravoslavni Episkop Žički, ‘Svetom Arhejerejskom Saboru Srpske Pravoslavne Crkve’, Blagovesnik Žički, 2006.
8. J. Tasić, ‘Protiv Velikog Brata’. DANAS16.-17. decembar 2006.
9. J. D.Woodward, Biometrics: A Look at Facial Recognition,RAND, 2003.
Preuzeto iz časopisa Bezbednost zapadnog Balkana, broj 4 (januar-mart 2007)
