PARDUS

Pre neku noć, tačnije u noći između 9. i 10. avgusta, na brdu Pardus u LJešanskoj nahiji, nadomak Podgorice, sa desne strane magistralnog puta koji od Podgorice vodi ka Cetinju, u gluvo doba eksplozivom je minirana crkva Svetih novomučenika u izgradnji. Dakle, počelo je sa raspopskim, a izgleda da finišira sa terorističkim napadima na svetinje Mitropolije crnogorsko-primorske.

Mitropolija crnogorsko-primorska je ovaj zločin nazvala njegovim pravim imenom, a oglasila se i policija koja je nekoliko časova vršila uviđaj. Pronašli su, kako su rekli, dva trotilska metka međusobno povezana detonatorskim štapinom, a malo dalje od crkve pronađen je i plastični kalem koji služi za namotavanje detonatorskog štapina. Šteta je velika, ali je greh još veći. Narod se uzbunio i sa pravom se pita: šta je ili ko je sledeći na redu?

Mnogi su se našli u čudu kada se dogodio ovaj teroristički napad? Mnogi ne mogu da poveruju da se to zaista dogodilo, ali ih objavljene fotografije minirane crkve u izgradnji i prizori sa televizije vraćaju u surovu realnost. Kako je to moglo da se dogodi i ko je to i po čijem nalogu mogao da uradi?

Veliki je broj onih koji veruju da je prošlo vreme ugonjenja stoke, skrnavljenja crkava i manastira, jahanja sveštenika, poganjenja ikona ljudskim izmetom, spaljivanja crkvenih knjiga i sasuda, otimanja crkvene imovine i ko zna kakvih pasjaluka i nesojluka. To se nekada radilo u ime Broza i partije. Danas to neko radi za druge i drugačije, a u suštini iste ateiste kao što su i oni pređašnji.
Već godinama upozoravamo da svetinje Božje u duhovnom smislu pripadaju svima i da su svi u njih dobro došli bez obzira na rasu, naciju, pol, partiju, ideologiju, imovno stanje. Međutim, svetinje Božje nisu alaj-begova slama da ih može paliti i na njih nasrtati kako god i kad god kome padne na pamet. Svetinje su nepokretnosti i imaju svoje titulare koje država mora štititi kao i svaku drugu imovinu i njenog vlasnika.

Poduži bi bio spisak imena onih koji su svojim neodgovornim izjavama podsticali druge na nacionalnu, a posebno na versku mržnju u Crnoj Gori. Nećemo ih nabrajati. Takvi su stvarali i svojim izjavama podsticali atmosferu nekažnjenog atakovanja na Mitropoliju crnogorsko-primorsku, njeno sveštenstvo i njene svetinje. A danas, nakon terorističkog napada na Pardusu, takvi ćute. Nema više gromopucateljnih izjava i podstrekavanja drugih ne samo da se atakovanjem na Mitropoliju suštinski sukobljavaju sa zakonom nego i da do Boga i do neba greše dušu i navlače prokletstvo Božje i na sebe i na svoje potomstvo do devetog kolena.
Teroristi su imali prostu računicu: ako anatemisani i prokletstvu predati raspop Miraš Dedeić trnokopima i ćuskijama obija crkve koje su vekovima u vlasništvu Mitropolije crnogorsko-primorske i niko ga zbog toga ne hapsi i ne sudi - zašto onda i oni ne bi dizali u vazduh nezavršene crkve kada zbog toga, kao i raspop, neće odgovarati pred sudom. Kad nekakav raspopski odbor za otimanje crkava preko javnog servisa najavi planirani pokušaj otimačine imovine Mitropolije, a državni tužilac na sve to ćuti - onda neko može i dinamitom nenajavljeno da atakuje na tu istu imovinu tvrdo uveren da neće snositi nikakve zemaljske posledice.

Nije samo minirana crkva. Minirane su prvo duše onih koji su doneli eksplozive, trotile i razne štapine. Minirane su i duše onih koji su teroriste uputili da raspinju crkvu misleći da će je oslabiti, a ne znajući da je Crkva Hristova najjača kada je na raspeću sa svojim Gospodom.
Sećam se reči Božjeg čoveka: ko razori hram - razoriće njega Bog!

Izgradiće se i duhovno će zasijati ranjena crkva Svetih novomučenika na Pardusu, a valjda će Bog dati da ova eksplozija probudi one koji i danju spavaju kao i noću, a koji su dužni da čuvaju i štite prava i slobode svojih građana.