1. NATO je stvoren za vreme „Hladnog rata“ i treba ga ukinuti, a ne proširivati.

2. Oficijelna vojna doktrina NATO-a omogućila je sebi pravo da koristi nuklearno oružje uprkos činjenici da je 1996. godine Svetski sud odlučio da je pretnja nuklearnim oružjem ili njegovo korišćenje ilegalno. Upotreba nuklearnog oružja krši Internacionalni humanitarni zakon zbog masovnih ubistava civila. Nuklearno oružje koje poseduje NATO takođe može izazvati prirodnu katastrofu, uključujući i globalni holokaust „nuklearne zime“. Nuklearno oružje koje poseduje NATO protivno je sporazumu „Nonproliferation Treaty“, koji su potpisale sve članice NATO, kojim sve zemlje moraju raditi na smanjenju nuklearnog oružja. Članice NATO-a (SAD, Velika Britanija i Francuska) imaju preko 9 hiljada nuklearnih glava u aktivnoj službi što je 60% od ukupnog svetskog nuklearnog arsenala. Ove tri članice ustupile su deo svog nuklearnog arsenala NATO-u za korišćenje u ratnim intervencijama. NATO poseduje od 60 do 200 nuklearnih glava koje su stacionirane u Zapadnoj Evropi.

3. Moćne članice NATO-a kao što su SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Belgija i Španija, imaju dugu istoriju kontrole, okupacije i kolonizacije drugih zemalja. Nekadašnje kolonije ovih članica NATO-a, današnje zemlje trećeg sveta, još uvek pate od ekonomske neravnopravnosti koja je rezultat viševekovnog imperijalizma. Kontrola i kolonizacija se nastavlja i danas ali preko transnacionalnih korporacija koje kontrolišu ove članice NATO-a i putem ekonomske globalizacije.

4. Prema Internacionalnom institutu za mirovne studije u Stokholmu, u 1996. godini oko 80% svetskog naoružanja proizvedeno je od strane NATO članica. SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Kanada su najveći proizvođači naoružanja na svetu i sve su članice NATO-a. SAD, Velika Britanija i Francuska same proizvode 70% od totalne svetske produkcije naoružanja.

5. Posle propasti Sovjetskog saveza i Varšavskog pakta, NATO je postao irelevantan i bio je potreban razlog za produženje njegovog postojanja. NATO se potrudio da dođe do rata na Balkanu da bi stvorio opravdanje za svoju vojnu intervenciju u regionu. NATO intervencija, tzv. „humanitarni rat“, predstavljen je javnosti kao neophodan za smirivanje konflikta između zaraćenih strana. Pravi razlog postojanja NATO-a je proširenje njegove kolonijalne sfere i njegovog uticaja.

6. NATO je sproveo agresiju protiv SR Jugoslavije koja je bila ilegalna i po pravilima NATO-a i po mnogo brojnim internacionalnim zakonima.

7. NATO snage koristile su 1200 aviona i helikoptera da bi sproveli 35 hiljada vojnih misija protiv SR Jugoslavije. Bačeno je 20 hiljada bombi i raketa koje sadrže 80 hiljada tona eksploziva. Protivno internacionalnim zakonima, NATO je bombardovao civilnu infrastrukturu, uključujući preko hiljadu ciljeva koji nisu bili od vojnog značaja kao što su: škole, bolnice, farme, mostovi, putevi, pruge, vodovod, medijske stanice, istorijski i kulturni spomenici, muzeji, fabrike, rafinerije ulja i petrohemijska postrojenja.

8. NATO intervencija izazvala je teško pogoršanja zdravlja jugoslovenskih civila. Hiljade civila je ubijeno, preko 6 hiljada je ranjeno i nebrojano je drugih koji su preživeli psihičke traume ili pogoršanje zdravstvenog stanja.

9. Prema UN-ovom programu za prirodnu sredinu, NATO intervencija dovela je do ekološke katastrofe u Jugoslaviji i regionu.

10. U NATO intervenciji korišćena su oružja koja su zabranjena Haškom i Ženevskom konvencijom i Nirnmberškim sporazumom, kao što su rakete sa osiromašenim uranijumom koje su radioaktivne i dugoročno opasne za okolinu.

11. Nakon bombardovanja Jugoslavije, NATO je odbio da razoruža Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK) što je dogovoreno UN-ovom rezolucijom 1244. Umesto toga OVK je promenila ime i trenutno održava red i mir na Kosovu koje kontroliše NATO. Pod budnim okom 40 hiljada NATO vojnika, re­formisana OVK sprovela je etničko čišćenje nad 250 hiljada nealbanaca. Tokom NATO okupacije 1300 civila je ubijeno i 1300 civila je prijavljeno kao nestalo. Manjine koje su ostale na Kosovu nemaju slobodu kretanja, žive u getu i strahu od terorističkih napada.

12. Agim Čeku je postavljen za komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa od strane NATO-a. Čeku, Albanac sa Kosova, vodio je Hrvatsku vojsku za vreme „Operacije Munja“ koja je izvršila etničko čišćenje nad srpskom populacijom u Hrvatskoj.

13. Kao okupaciona kolonijalna snaga, NATO snage su pomogle u opovrgavanju izbornih rezultata u Bosni, zatvorile kancelarije i opremu za emitovanje medijskih stanica koje su bile kritične prema NATO snagama i zatvaranju političkih partija koje su odbijale saradnju sa njima.

14. Prisustvo NATO trupa na Balkanu povećalo je potražnju za prostitucijom u Bosni i na Kosovu. Žene koje su pružale usluge vojnicima NATO-a živele su u strašnim uslovima i držane su bez svoje volje od strane lokalnih makroa. Kada su objavljeni dokazi o umešanosti UN-a i NATO-a u seks trafikingu, umešani oficiri su vraćeni kući ali sudska procedura protiv njih nikada nije započeta.

15. NATO je učestovao u destabilizaciji Makedonije tako što je davao vojnu podršku Albanskim teroristima. The London Times (10. 6. 2001.) piše da je Agim Čeku poslao 800 pripadnika OVK u Makedoniju da bi pomogli Albancima u Makedoniji, Čeku je tada bio postavljen od strane NATO-a na čelo Kosov­skog zaštitnog korpusa. Tog juna, NATO trupe su pomogle u evakuaciji OVK ratnika kada su ih makedonske snage opkolile u okolini Araćinova. Nemački mediji su preneli da je NATO evakuacija naređena jer je 17 bivših američkih vojnika bila zajedno sa OVK snagama. NATO je takođe iskoristio diplomatska sredstva da primora Makedonsku Vladu da ispoštuje zahteve Albanaca.

16. Agresivna politika NATO-a za širenje na Istočnu Evropu ugrožava internacionalnu stabilnost. NATO je u svoje članstvo primio ili želi da primi Češku, Mađarsku, Poljsku, Albaniju, Bugarsku, Estoniju, Latviju, Litvaniju, Rumuniju, Slovačku i Sloveniju. NATO planira da se maksimalno približi bivšem Sovjetskom Savezu tako što svoj uticaj proširuje na Azerbejdžan, Belorusiju, Kirgistan i Ukrajinu.

17. NATO proširenje na Centralnu i Istočnu Evropu ima za cilj integraciju u vojne snage ovih država koje će biti pod NATO (uglavnom SAD) kontrolom. Oružane snage novih NATO članica moraju da ispune zahteve i standardizaciju vojne obuke, naoružanja i vojne opreme. Zahtevi koje nove članice moraju da ispune da bi standardizovale vojnu opremu po NATO specifikacijama je ogroman bonus za vojnu industriju u SAD i Zapadnoj Evropi koja će pokupiti profit od ovog proširenja.

18. Nove članice NATO-a mogu, takođe, izgubiti svoj suverenitet nad drugim aspektima svojih vojnih snaga, kao što su komanda, kontrola, komunikacijske i obaveštajne funkcije, koje takođe potpadaju pod NATO standardizaciju.

19. Razlozi za proširenje NATO-a na istok su mahom ekonomski. Na primer, vojno prisustvo NATO-a i kontrola nad Istočnom Evropom pomaže zapadno-evropskim korporacijama osiguranje strateških energetskih izvora nafte u Kaspijskom moru i Centralnoj Aziji. Američke i zapadno-evropske korporacije imaće veliku zaradu zbog NATO kontrole naftnog koridora kroz planine Kavkaza. NATO želi da njegove trupe kontrolišu naftovode i da dominiraju Rusko-Jermenskom rutom do Kaspijkog mora. Kavkaz takođe povezuje Jadranski-Čejhan-Baku naftovod sa zemljama bogatim naftom na Dalekom istoku - kao što su Kazahstan i Uzbekistan. Milijarde dolara u nafti može da teče kroz ove koridore do Zapadne Evrope i do kasa zapadnih naftnih kompanija.

20. NATO takođe ugrožava sigurnost Kine i drugih Azijskih država koje, da bi parirale, povećavaju svoje vojne izdatke što se ogleda u smanjenu izdataka za osnovne potrebe građanstva. NATO proširenje može da dovode do stvaranja antinato alijansi u Aziji i time dovesti do novih ratova u budućnosti i ugrožavanja mira.

21. Članice NATO-a obavezale su se da povećaju svoju vojnu sposobnost, što dovodi do direktnog povećanja vojnog budžeta. Evropske članice NATO su već povećale svoje vojne budžete za 11% od 1995. godine. Vojni budžet SAD i Kanade je takođe povećan u protekle dve godine. Vojni budžet NATO zemalja čini 60% ukupne potrošnje u vojne svrhe od 798 milijardi dolara za 2000. godinu. Umesto ulaganja u zdravstveno osiguranje, obrazovanje, zaštitu životne sredine i socijalna pitanja, NATO planira da još više poveća svoj vojni budžet za buduće intervencije.

22. Testiranja i treniranje koje vodi NATO, kao pripreme za rat, imaju bezbroj negativnih uticaja na ljude i životnu okolinu. Pripreme za rat uključuju vojne vežbe, treniranje pilota i testiranje naoružanja i vojnih aviona. Tereni za vojne vežbe ugrožavaju okolno stanovništvo i prirodnu okolinu, kao što su teritorije u Kvebeku i Labradoru ili Puerto Riku.

23. Kasnih 40-ih i ranih 50-ih, NATO je pomagao tajne paravojne, anti-komunističke grupe u najmanje 16 evropskih zemalja. Ove grupe su osnovane da bi se borile protiv moguće Sovjetske invazije. Ove grupe, koje su bile operativne do 1990. godine, bile su optužene za ilegalno mešanje u političke afere, izvođenje terorističkih akcija, ugrožavanje demokratskih struktura i druge kriminalne akcije. Evropska unija je 22. decembra 1990. godine osudila ove grupe i okrivila NATO i CIA zbog 40-to godišnjeg namernog tolerisanja ovakvih akcija.

24. Predstavnici NATO-a su se mešali i u interna izborna i politička pitanja u Evropi. Izbori u Albaniji koji su bili neregularni zbog raznih prevara, proglašeni su za legitimne i fer od strane generalnog sekretara NATO-a Džordža Robertsona. NATO je takođe otvoreno pretio da ako Pokret za demokratsku Slovačku uđe u koalicionu vladu, Slovačka neće biti dobrodošla ni u NATO, niti u članstvo EU.

Izvor: http://www.stopthenato.org/
Prevod sa engleskog: Predrag M. Azdejković

sa

www.neunato.org