Владан Глишић

Нацисти нису српске патриоте. Фирер није православни Србин

Наизглед ноторна чињеница садржана је у наслову овог текста. Ноторна чињеница, сасвим природна за сваког православног Србина, онога који познаје историју свог народа и традицију светосавља. Међутим то што ову ноторну чињеницу данас уопште није бесмислено писати и извикивати у нашој јавности, и што је то чак неопходно, то је већ доказ колико је тешко болесна преовлађујућа медијска слика Србије.
Некако прећутно и некако подмукло постоји цела булумента медија који ових дана, у обради теме заказаног па забрањеног Новосадског марша 7.октобра ове године, провлаче могућност да неко ко заступа нацистичку идеологију може бити и српски патриота, те да неко ко је православни Србин може себе називати Фирером.
Припадам организацији која је себи у задатак дала да потсети Србе на оне истине које су њихови преци знали и захваљујући којима нису могли да буду збуњени у своме било личном, било свенародном животу. Припадам Дверима Српским. Као организација српских патриота, овога пута тему нацизма нећемо обрађивати са општељудског становишта и чињенице да је то паганско-сатанистичко зло побило десетине милиона људи по свету и извршило геноцид над неколико народа. Не, овога пута ћемо нацизам посматрати са чисто себичног српског становишта. И онда ћемо јасно видети колико је могуће да неко буде истовремено и нациста и српски патриота.
Ево шта ми знамо о нацизму и «фирерима». Са чисто српског становишта.
Нацизам је идеологија која је Србе сматрала „биолошким отпадом“ који би могао да зарази њихову Унију која се тада звала Трећи Рајх. Нацизам је идеологија која је сматрала да је нормално убити сто Срба за једног Немца, пошто један Немац вреди колико сто Срба. Нацизам је идеологија која је Србима у Босни онемогућила право да живе у истој држави са Србима у Србији. Нацизам је идеологија која је Србима у Црној Гори онемогућила да живе у истој држави са Србима из Србије. Нацизам је идеологија која је Војводину одузела Србији и Косово и Метохију припојила Великој Албанији. Нацисти су хапсили српске свештенике и владике. Нацисти су Св.Николаја (Велимировића) одвели у конц.логор Дахау и стрељали монахе манастира Жиче.
Српске патриоте су тада пуцале на нацисте и по цену да им ови за одмазду побију породице, што су неретко и чинили...Српске патриоте су се тада бориле против нациста у редовима Равногорског покрете где су били прави Срби и праве патриоте, и у редовима НОП-а (где су били Срби заведени и изманипулисани од међународних терориста и вишеструких шпијуна). Неке српске патриоте су тада биле и у окупационом апарату покушавајући да спасу српске избеглице и омогуће биолошки опстанак српског народа.
Најважније: нацизам је омогућио стварање НДХ и помогао усташама да побију преко милион Срба. Нацизам је створио Ханџар дивизију и омогућио муслиманима да касапе Србе. Нацизам је створио Бели Комбетар (балисте) и омогућио им да масакрирају Србе. Дакле, да није било Аушвица не би било ни Јасеновца. Да није било нацизма и његовог Фирера, не би било ни усташа и њиховог поглавника. А усташе и поглавник су архинепријатељи православних Срба. Дакле, нацизам је архинепријатељ сваког православног Србина.
Нацисти можда могу бити немачке патриоте или хрватске патриоте, или муслиманске патриоте, или шиптарске патриоте, али српске патриоте нацисти не могу бити. Само умоболни Срби могу бити нацисти.

Зашто причамо о нацизму у Србији?

О нацизму у Србији причамо из истих разлога због којих се прича и о нацизму у Израелу. Због неонациста. Има их у Србији, али их има и у Израелу. Када полиција наиђе на неког младића који себе сматра неонацистом, а Србин је по пореклу, то је једнако болесно као и када таквог истог младића ухапсе у Израелу, а он је пореклом Јеврејин. Дакле, откуд у два народа (чији су нацисти архетипски непријатељи) могућност да се појаве припадници тих народа спремни да нацизам подржавају?
Одговор је да је неонацизам у Србији, као и неонацизам у Израелу, последица болести која се зове англосаксонски поткултурни утицај. Неонацисти се називају „скинхедсима“, а скиннхедси су енглески израз који значи „кожне (или обријане) главе“. Скинхедси су настали у Великој Британији и одатле су се, утицајем англосаксонског културног модела (за који неки кажу да је поткултурни) раширили свуда по свету. Дакле, неонацизам оличен у скинхедсима је извозни производ англосаксонске културе. Он је заједно са америчким начином живота и музиком која уз тај модел иде (а жестоко утиче на млад свет) увезен и у Србију, као и у Израел.
Ако би неко истински и поштено пратио извештаје о неонацистима у Србији морао би да примети да нема ни једног случају неонацистичких група, а да то истовремно нису скинхедси. А да видимо како ти „српски“ неонацисти изгледају (пошто су по старом добром тоталитарном обичају униформисани). Неонациста тј.скинхедс који "држи до себе" мора имати униформу: на ногама војничке чизме америчких маринаца, војничке панталоне НАТО-пакта, црну или зелену јакну енглеског порекла. Глава му је обријана по угледу на маринце америчких снага. Да ли ту има ишта српско? Да случајно не носе шајкаче и кокарде или униформе српске војске? Да можда нису у мантијама српских свештеника?
Само злонамерни пропагандисти (којих су наши медији пуни) или будале (којих су наше националне елите пуне) не виде овако очигледну чињеницу, а то је да рачун за неонацизам у Србији треба испоставити британском и америчком културном утицају. Истим начином којим су у Србију стизали утицаји Ролингстонса и сличних, касније су стизали и скинхедси – једини неонацисти који вршљају по Србији.

Да ли ће 7.октобра 2007. године Новим Садом марширати неонацисти?

Искрено речено, не знам. Али и не морам да знам. У демократским земљама тј. земљама где су загарантована права људи да зборују и слободно исказују своје политичко мишљење, без изазивања расне, верске и друге мржње и насиља, тим људима се допусти скуп па ако га они искористе за распиривање мржње или изазивање насиља онда реагује држава и легитимно санкционише организаторе.
То треба да се деси и тог 7.октобра 2007. године у Новом Саду.
За организатора овог марша, Горана Давидовића, неки медији кажу да је неонациста и фирер. Он каже да они лажу и да стварно није ни нациста ни фирер.
О њему знам само оно што сам чуо из медија за које он тврди да лажу. И када Горан Давидовић каже да није ни фирер ни неонациста ја му верујем. Зашто му верујем када га не познајем? Па зато што он тврди да медији који га називају фирером лажу. А ја знам да ти медији лажу. Како? Па по томе што су безочно лагали и о нашој организацији тј. о Дверима Српским. Немогуће је бавити се свим тим медијима, али је јасан начин рада једног од најмоћнијих - РТВ Б92. Ова медијска кућа је лагала да су Двери Српске стављене на списак клерофашистичких организација после анализа МУП-а Србије (додуше само у једној својој информативној емисији и само на једном кајрону, а затим су то брзо склонили када им је неко из МУП-а дојавио да то није тачно и да могу сносити последице). Ова медијска кућа је цео један дан лагала да смо ми, Двери Српске, позивали на физички обрачун и разбијање ганџа-марша, који је требало да се деси ове године у Београду. Тек после наше претње да ћемо их тужити пустили су деманти. Ова медијска кућа, РТВ Б92 је безочно прећутала да је Дверима Српским безразложно и незаконито забрањен концерт у Народном позоришту у Београду. Онај ко прати програм ове медијске куће зна да они реагују на најмање кршење права било где у Србији те да би ову забрану објавили на сва звона да случано жртва забране нису биле Двери Српске, организација против које Б92 води прљаву кампању већ неколико година. Дакле, оваквим поступком Б92 је показао да је склон да дискриминаторски поступа према православним Србима тако што ће прећуткивати кршење њихових људских права.
Зашто још верујемо да је Горан Давидовић у овом случају жртва а не злочинац? Па зато што Ненад Чанак и Бојан Костреш отворено позивају своје батинаше и страначке фаланге да се физички обрачунају са Гораном Давидовићем. Дакле, можда Чанак и Костреш и нису неонацисти али им је модел друштвеног ангажмана врло сличан нацистичким јуришним одредима. Кад већ позивају своје батинаше да узму мотке у шаке и обрачунају се са Гораном Давидовићем, онда би могли и да их позову и да обуку црне кошуље како би утисак био потпун.
А да се вратимо и на Б92, најмоћнију медијску кућу која води харангу против Горана Давидовића. То је медијска кућа која не само да лаже о патриотским организацијама, што смо проверили на својој кожи, већ је то и медијска кућа која отворено шири расизам и говор мржње. Школски примери говора мржње могу се наћи у њиховој „култној“ емисији „Пешчаник“.
Примери:
- расистичка изјава Николе Самарџића да су Срби биолошки отпад који не треба пустити у ЕУ да је не би загадили. Водитељка га ни једном није опоменула.
- говор мржње: Водитељка Светлана Лукић изјављује како она мрзи Коштуницу а када је упозоре да то није нормално она додаје да га здраво мрзи
- говор мржње и позивање на насиље: један од гостију изјављује како би лидерима СРС требало откинути главе. Водитељка није реаговала већ га кроз контекст подржава.
И пуно је других примера изругивања религијским светињама православних Срба, као и уобичајене псовке, вулгарности и увреде на рачун политичких противника. То је „Пешчаник“, једна од емисија на који су у Б92 врло поносни. Можда РТВ Б92 и није расистичка и антисрпска медијска кућа али им се пропагандне поруке на рачун правосланих Срба врло чудно поклапају са изјавама које су својевремено на рачун српских патриота износили нацисти.
Дакле, можда ће неонацисти марширати Новим Садом 7.октобра 2007. године, али мислим да ћемо их моћи препознати по моткама у рукама и по томе што су врло радо и често, и уз одобравање, слушали „Пешчаник“ на РТВ Б92.
И онда би демократска држава требала да реагује те да заштити православне Србе од насилника било да су они обучени као скинхедси са нацистичким обележјима, било да су то лигашке фаланге или говор мржње са Б92.

http://stari.dverisrpske.com/internet_nedeljnik/Nacisti_nisu_srpske_patriote.htm