Tужилац је у исто време и судија, иако постоји радно место судије.
Мисија
Суд има мото: Србима омогућите фер суђење а онда их најстроже осудите. Суд треба да осуди Србе а да се Срби и остали не досете да то и није прави суд. Суд је заправо стуб срама али се тропи милијарду долара да би личио на суд.
Члан 1
Нико није крив док се не докаже да је Србин.
Члан 2
Нико се не може поуздано сматрати Србином док се не докаже да је крив.
Члан 3
Ако неки војник призна да је својеручно мучио или убио двоје или више људи људи везаних жицом, па се утврди да се ради о несрбину, има се одмах ослободити или осудити на максимално онолику казну колико је до тада боравио у притворској јединици у Шевенингену.
Члан 4
Иста странка из чл. 3. има се јавно похвалити због искрености и као таквој Хашки Трибунал допушта да се бави јавним пословим
Члан 5
Ако за неког постоје индиције да је прогонио, мучио или убијао Србе – а при томе није Србин, то остају индиције јер Хашки трибунал нема капацитета да се бави оваквим случајевима.
Члан 6
Ако је осумљичени Србин био на руководећем положају у влади, војсци или полицији - крив је сами тим због учешћа у злочиначком подухвату. Oвај члан се не примењује за особе са платног списка. Није јасно да ли су и даље Срби и да ли се за њих примењује члан 5. Тумачење даје Хашка Тужитељка по својој процени.
Члан 7
Ако је неки Хрват починио злочин против мира одуговлачити са подизањем оптужнице. Oвај члан примењивати до природне смрти осумњиченог. После његове смрти се излази у јавност са саопштењем о томе да су намеравали да подигну оптужницу.
Члан 8
Одредбе из члана 7 примењивати и на несрбе.
Члан 9
Одредбе из члана 7 не важе за Хрвате који су починили злочин против светског мира у случају кад угрожавају интересе Уједињеног Краљевства Велике Британије и САД.
Чл. 10
Уколико би хрватски часник био осумњичен да је организовао продају оружја или на било који други начин помагао или симпатисао Ирску ослободилачку армију, на њега се има применити пропис из чл. 1. – то јест има се сматрати за Србина.
Члан 11
Заштићеном сведоку се истом лицу може догодити да шетајући улицама Хага на његову/њену главу, падне саксија или неки други тупи предмет. Ово као последицу може да има да исто лице трајно буде онеспособљено да обави своју улогу заштићеног сведока. Све ово не треба узимати сувише озбиљно јер несреће се дешавају а и живот је суров. Горе наведено има се односити искључиво и само на сведоке у процесима против Албанаца.
Члан 12
Уколико се случај из члана 11 догоди у процесу против неког Србина, матичној држави оптуженог и унапред осуђеног, дакле Србији, наложити да је до краја живота сваког од чланова породице трагично настрадалог сведока, иста дужна плаћати износ просечне холандске плате сваког 1. у месецу, без права на жалбу по евентуалном решењу.
Члан 13
Подразумева се да је оптужени крив. Оптужени је у дужан у доказном поступку при неравноправним условима доказати невиност. Овај члан не примењивати за особе несрбске националности, осим у случају да се нису борили на српској страни.
Члан 14
Предвиђене казне за странке српске националности које у доказном поступку докажу невиност: а) смрт у ћелији б) максимална казна робије
Члан 15.
Уколико нема никог ко би у процесу против оптужених Срба глумио сведока оптужбе, наложити Пери Ложачу да чита текст измишљеног сведочења. Скремблована слика и дисторзиран глас учиниће да Перу не препознају ни његова мајка, ни његова лопата.
Члан 16.
Уколико се током суђења појаве прави сведоци чије би сведочење ишло у прилог одбрани српских оптуженика, објаснити им да је сведочење Пере Ложача тако убедљиво да нема разлога да се било ко други појављује. Генерално, Србима треба колико је могуће онемогућити коришћење институције сведока одбране јер то само компликује и непотребно продужава процес. Оптужнице су, наиме, тако јаке и убедљиве да би било какав покушај одбране био увреда за жртве ратних злочина за које су оптуженици оптужени.
Члан 17
Свако лице обучено у црно са брадом на границама се обавезно мора зауставити.
Обавезан је претрес и у случају проналаска крста проверити дописе Карле дел Понте.
Члан 18
Задужују се организације Жене у црном и сличне невладине организације да предузму све кораке у циљу оптуживања Србије за све ратове деведесетих од оних на Балкану до оних у Ираку, а и шире.
Члан 19
У случају смрти у присуству органа хашког Трибунала спровести истрагу која ће показати да је смрт наступила због:
1. српске неуротичне жеље да самоубиством загорча рад Трибунала 2. као последица неузимања лекова и непридржавања правила здравог начина живота што је Србима својствено 3. Србима урођене неотпорности на цивилизоване затворске услове 4. конзумирања алкохола који на ко зна који начин шверцују поред седам најстрожих контрола
5. ако ни то не помаже протурити причу да је особа умрла у присуству органа Трибунала заправо жива и да је направила дил са Трибуналом да за одређене услуге тужилаштву добија инценирану смрт
Члан 20
Сваки Србин је крив док се супротно не докаже, а ако се докаже да је невин крив је ипак јер је као Србин рођењем постао део злочиначког подухвата. Суђење је стога фер и објективно јер су сви Срби оптужени били и осуђени или су изненадном смрћу постали недоступни органима Трибунала.
Члан 21
Ови судски поступци су у функцији подршке судских поступака за надокнаду штете које је нанела српска страна у рату, а са друге стране се спречава да се покреће поступак за надокнаду штете нанетој Србији током хуманитарне интервенције 1999. године. Стога се могу хитно и преко реда покренути поступке против оних који се противе идеји геноцидности Срба и искључиве кривице за ратове током деведесетих. Такво понашање и јавно деловање не може да се допусти на почетку двадесет првог века.
Члан 22
Ако постоји сумња да је дотично лице Србин, патриота, родољуб а превасходно православне вероисповести, постоји оправдан разлог за привођење на информативни разговор у Хаг. И ако се докаже горе наведено, има да се примени тамничење лица у Хагу, до даљњега. Над лицем ће се извршити класични поступак тамничног убеђивања о кривици, и то у временском периоду најкраће годину дана да би му се потом судило. Суђење не може да траје мање од годину дана а по потреби до изнемоглости утамниченога. Ако се сматра да се не би његовим суђењем добило много он може да се кроз притиске и уцене преименује у сведока сарадника. У том погледу тужилаштво има право да обећа куле и градове заштићеним сведоцима, али и да од тих обећања ништа не испуни.
Члан 23
Хашки оптуженици имају право на посете породице и пријатеља, право на то да оду на сахрану чланова породице. Ако је оптужени Србин - тај нема ни оца ни мајку. Ако му отац или мајка ипак умре - нису његови. Ова привилегија је дата посебно Србима због тога да би имали више времена да би се на миру боље припремили на одбрану. Треба ће им.
Хашки Законик
