Београдски дневник “Глас јавности” данас је објавио интервју са игуманом Давидом (Ниновим) из Охридске Архиепископије. С обзиром на то да је интервју аутентично сведочење једног од најближих сарадника утамниченог поглавара аутономне Охридске Архиепископије, Архиепископа охридског и Митрополита скопског Г. Јована, преносимо га у целости.

Шта је све претходило одласку у затвор Архиепископа Јована и који су разлози због којих је осуђен на две и по године затвора?

Свим овим догађајима претходио је раскол који, према православној науци, значи пребивати ван спасоносних граница Цркве. Опште позната чињеница је да су отац и мајка расколничких епископа самозване македонске православне цркве - комунистичке власти некадашње Југославије. Архиепископ Јован је исцелио тај раскол ступивши у канонско јединство са Пећком Патријаршијом и са осталим Православним Црквама. То је једини разлог због кога је и осуђен, јер тај његов поступак не улази у концепт македонске тоталитаристичко-неокомунистичке матрице као њихов стил живота.

Имате ли подршку српских власти и које су то институције које су Вам до сада пружиле подршку?

Ми нисмо политичари, није нам најнеопходнија и не тражимо политичку помоћ. Најважније је то што имамо подршку Његове Светости Патријарха српског Павла и Синода Српске Православне Цркве, као и подршку свих осталих Православних Цркава. Световне институције које видљиво пружају помоћ су институције које се баве питањима верске слободе и поштовањем основних људских права.

Какви су Вам даљи планови, имајући у виду да је Архиепископ Јован већ најавио жалбу Међународном суду?

На темељима страдања Архиепископа Јована за православну веру градиће се Црква у Македонији. У том контексту, значи, у будућности нас очекују грађевински послови, јер Црква гради, а не руши. Свакако, за разлику од македонског судства, користићемо и све легалне, правне норме да Архиепископ Јован што пре изађе из затвора. Сада треба да се изјасни Врховни суд, а уколико његово изјашњење буде негативно, следећа инстанца је суд у Стразбуру.

Какав третман Архиепископ Јован има у затвору?

Ово је најболније питање. Прво, скинули су му мантију, власти су наместиле да га тако фотографишу и да затим свакодневно објављују те фотографије. Његова мантија је његова кожа, значи одрали су му кожу. У почетку му нису допустили ни Свето писмо да понесе са собом. Кад је добио Свето Писмо, које је написано на грчком (Архиепископ Јован га чита у оригиналу), одузели су га са објашњењем да га прво треба проверити. Затим, нису му дозволили да прими пакет са храном... Оваквим догађајима као да нема краја.

Како коментаришете расположење народа у Македонији, с обзиром на то да су прилично огорчени позивима српских власти да се Архиепископ под хитно ослободи?

Такав утисак стварају неки од медија и расколнички епископи. Према речима једног објективнијег новинара, сви ти политичари, партијски лидери, новинари, па и расколнички епископи не раде ништа друго него што својим речима и делима истински распирују националну и верску мржњу. Оно што се заснива на лажима нема будућности, а ниједно добро дело не може бити без напора. Најискреније, македонски народ је дубоко добар и побожан, али недостаје верска едукација коју му нису пружили комунизам и расколници. Политичари користе Цркву да би у јавности прикрили њихове скандале. То ће се брзо променити, јер живимо у динамичном времену.

Шта ће се догодити ако Архиеписоп не буде ускоро ослобођен, будући да му је забрањена служба и приступ свим православним храмовима на подручју Македоније, а у македонским медијима може се чути и да ће бити протеран из државе?

Искрено верујем да ће Архиепископ Јован брзо изаћи из затвора. Наша земља има аспирације за улазак у Европску унију, а она не толерише овакву верску дискриминацију какву сада спроводи македонска власт над Охридском архиепископијом. Архиепископ Јован није сам. Он је поглавар живе Цркве коју ни врата пакла неће надвладати. Отуда је логично и да нема шансе за протеривање. Неки од македонских интелектуалаца јавно говоре о томе да Охридска Архиепископија мора бити регистрована и институционализована у Македонији.

Да ли је позадина овог проблема заправо верски или политички проблем?

Проблем раскола је чисто црквени, верски. Расколничка македонска црква је на пучистички начин самопрогласила аутокефалију која није призната ни од једне друге цркве. Кад ниједна друга Црква у свету не признаје расколнике, како онда да проблем буде политички! Сасвим друга ствар је што политика жели да преко Цркве оствари неке своје циљеве. Али као што пише Преосвећени Епископ др Атанасије Јевтић, није толико важно шта је Бог учинио за нас у прошлости, већ шта ће направити у будућности. Будућност је на нашој страни, јер је и историја Православне Цркве у њеној будућности.

Преузето: Глас јавности
Среда, 10. 8. 2005.