Новомученице девичка, суза Твојих недостојан опроштај и утеху тражим за све нас, од Тебе и погледа Твог далеког.
Јоаникија моли и кажи, да је молитва Твоја у сузи, за све и сваког, да у њој ипак има места и за нас плашљиве и грешне са Севера, нас, који који никад не сазнасмо шта је Христова невеста, нас, живећих животима великих невера.
Моли га сузом и дахом које ти хтедоше отети, моли Га, мајко и сестро, већ нас је много на месту од Лазара уклетих.
Реци Му и нек пренесе, и ако криви за све сузе Твоје, нек нам грешнима преко њих милости снесе да нам суве очи и срца тупа љубављу Свенежног се обоје.
Плачем чујући те скривену усред пламена поред честица из ћивота како се ипак и за нас молиш мила. Плачем и ако сузе моје неће помоћи, не за овога живота.
Питам се да ли је и једна суза моја и наша икада честита била, и зашто молитва моја, наша, никада не помаже ? Пламен те стрже и схватих да је девственост молитвених суза Твојих пред Њим, једина нада која остаде и која је уистину нада била.
Зато, моли га сузом и дахом који Ти не успеше отети, моли га мајко и сестро, већ нас је много на месту од Лазара уклетих.