Историја: Jovan Nikolic: Laz koja je pokrenula agresiju na Jugoslaviju Постављено 23.01.2008
Тема:
Devet godina od velike neistine plaćene stradanjima i nesrećom nase zemlje
Laž koja je pokrenula agresiju na Jugoslaviju
Na dan 15. januara 1999. godine, šef Misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji, Amerikanac Vilijam Voker, optužio je srpske snage da su masakrirale 45 nenaoružanih Albanaca u selu Račak. Kasnije se ispostavilo da su stradali pripadnici terorističke Oslobodilačke vojske Kosova. Vokerove izmišljotine iskorišćene su kao povod za agresiju NATO na SRJ.
Šta se stvarno tada dogodilo?
Početkom januara 1999. u selu Račak je bio smešten štab terorističke brigade sa 126 terorista, medju kojima je bila i zloglasna teroristička porodica Mujota, odgovorna za smrt šestorice policajaca. Okolna sela Petrovo, Lužak i Rance takodje su bila pod kontrolom terorista. O antiterorističkoj akciji u Račku policija je obavestila Misiju OEBS, tzv. verifikatore. Akcija je najavljena za 8 časova, a bitka je trajala čitav dan. Teroristi su likvidirani.
U medjuvremenu, u Račak su ušle i televizijske ekipe AP i Rojtersa, kao i posmatrači OEBS-a, koji su u selu kod džamije razgovarali sa dvojicom stranaca. U centru sela, u kući u kojoj je bio štab, policajci su pronašli kompjuter sa podacima o terorističkoj brigadi i spiskom 126 terorista na brojnom stanju u Račku. Medju njima su bila i četiri stranca, sa američkim ili engleskim prezimenima. To su bili strani instruktori - specijalci.
ISPLANIRANA AKCIJA
Nemački list je naveo da je "prvi izveštaj finskog tima forenzičara sadržavao poluistine i kontradiktornosti, a to je kasnije priznala i Helena Ranta, ali bez ikakve griže savesti zbog nećasne uloge koju je odigrala. Ona je rekla da je njen izveštaj najpre morao da odobri Vilijam Voker.
Tek tada je postalo jasno da je "slucaj Račak" bio isplanirana akcija svih onih koji su učestvovali u napadu na SR Jugoslaviju. Kada su policajci koji su dosli kroz selo počeli da zaposedaju rovove radi obezbedjenja, pristigli su teroristi sa Jezerske planine (iz Budakova) i okolnih sela koji su krenuli prema Račku. Otvorili su žestoku vatru sa brda iznad rovova i srpski policajci su, zbog jake vatre i nepovoljnog položaja, morali da se povuku.
Tada je počela velika obmana, u svetu lansirana kao navodni masakr civila od strane srpske policije. Iz potoka i jaruga su izvlačeni mrtvi teroristi, postavljeni na livadu na kojoj nije bilo ni jednog leša pre toga. To je snimila i jedna od stranih TV ekipa koja je ušla u selo s policijom. Teroristi su presvukli četrdesetak leševa u civilnu odecu. Ostale u uniformama su odvezli prema Budakovu, gde su ih verovatno sahranili.
Sutradan, rano ujutru, na poprište je došao Vilijam Voker, koji je uputio teroriste oko sebe kako da poredjaju leševe da bi sve ličilo na masakr, odnosno, streljanje civila. Nakon toga dovedene su TV ekipe i novinari. Ovaj scenario "obmane Račak" je izneo novinar Milorad Drecun u knjizi "Drugi Kosovski boj".
Tada je u Račak upućena forenzicka ekipa da bi utvrdila kako su poginuli oni cija su tela pronadjena. Na čelu tima je bila doktor Helena Ranta. U završnom izveštaju finskih stručnjaka za sudsku medicinu nije bilo dokaza da je Račku 15. januara 1999. masakrirano albansko civilno stanovnistvo, pisao je nemački dnevnik Berliner cajtung, kojem je izvestaj dat pre zvanicnog objavljivanja.
Medjutim, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u prolece 1999, uoči intervencije NATO u Jugoslaviji, tvrdila je da "postoje dokazi da su u Račku ubijeni i unakaženi nenaoružani civili", od kojih su "mnogi ubijeni iz neposredne blizine".
Navodni masakr u Račku mnogim politicarima na Zapadu i u Nemačkoj poslužio je kao obrazloženje za saglasnost za napad NATO na Jugoslaviju".
