Beograd, februar 3, 2008

OLIVER VULOVIĆ

PUT OD 118.000 DOBRIH NAMERA ZA PAKAO

Maglovito, traljavo, neodredjeno i previše uvijeno da bi imalo i R od radikalnog a na ovim izborima ipak radikalsko - i sa istokom i sa zapadom - i nedopustivo nirvansko čekanje drugog kruga kafenisanjem po prestonici i Moskvi u kombinaciji sa sinergičnim evropsko-tadićevskim sejanjem straha u stanovništvu od famoznih 90-tih, rata, sankcija, redova za ulje i gorivo kao i nečuveno licemerje socijalista i Koštiničinih i Ilićevih kvazinacionalista, te i problema u svojim redovima a la Maja Gojković koja je radi osiguranja svog još jednog gradonačelničkog mandata kao bazisa za ostvarivanje kasnijih još viših ambicija bila poput Nikolićevog - i sa istokom i sa zapadom - i sa Radikalima ali i odlučno bez njih, a time poklonila ostatak Vojvodine Demokratama, bilo je sve skupa dovoljno da nacionalisti u koaliciji sa gubitnicima u srpskoj tranziciji i po treći put ostanu i politički gubitnici na predsedničkim izborima.

I pored brojke od oko dva miliona glasova i minus razlike od "samo" 118.000 glasova, poraženi ostaju kao i do sada na milost i nemilost dobitnika tranzicije, bankarskog lobija i evro-američkih planova za ovaj deo sveta za jedan dobrano dugačak period u budućnosti. I pored nove energije koju je svojim vodjenjem partije uneo medju Radikale, Tomislav Nikolić je opet izgubio i sebe zacementirao u ulozi gubitnika, što i nije tako strašno kada se isti epitet ne bi zalepio i za stranku koju je vodio i ljude koji su je podržali, a hoće. Trenutnih dva miliona glasova nisu nikakva uteha ni Nikoliću ni Radikalima ma koliko to režimlije nakon proglašenja pobede glumeći pristojnost isticale kao respektabilnu cifru sa kojom će se računati kada se u budućnosti bude vodila politika sa i protiv Radikala, jer je svima kristalno jasno da se Srbija zacementerila na - njihove dve Srbije - i da će ova njima suprotna krenuti u osipanje i dugogodišnje besciljno lutanje u traženju novog zaštitnika na političkoj sceni za svoj socijalni status, sunarodnike na Kosmetu i samu ideologiju nacionalizma.

Srpska Radikalna stranka i svi ostali koji su je na ovim izborima podržali iz svega gore navedenog moraju prvo da shvate da reči Tomislava Nikolića - Srbiji su potrebne promene - moraju početi od njih samih tako što će prvo nešto, a to nešto mora biti i suštinski i bitno, menjati u svojim redovima. Ostavke Nikolića, Todorovića i Maje Gojković u stranci kao i neizostavno prestajanje očijukanja njihovih naslednika (oličenih u Vučiću, Jorgovanki Tabaković, Gordani Poplazić ma koliko oni zbog gvozdene stranačke discipline to u ovim momentima ne bi smeli ni da sanjaju), sa Koštunicom, Ilićem i Dačićem koji su suma sumarum na ovim izborima svojim kukavičkim i sitnoplotikanskim kalkulacijama naneli najveću štetu srpskom konzervativnom biračkom telu i kao nedavno u Crnoj Gori pomogli da nacionalne manjine u koaliciji sa od Solane, Rena, Sarkozija, Kacina, Doris Pak i drugih evropskih osvedočenih antisrpskih kolovodja pretrasenim Srbima, olakšaju posao onima koji bi da „Srbija konačno preboli Kosmet“ i grogirana dočeka buduće evroatlantske političke intervencije i uplitanja u Raškoj i Vojvodini i nastavku sprovodjenja ubrizgavanja u Srbiju najsurovijeg lica kapitalizma, liberalnog divljeg kapitalizma bez i jedne crte humanog i socijalnog u sebi.

Smrću Miloševića umrla je i nada da će se skoro pojaviti snaga koja će znati da artikuliše i na jednom mestu okupi Srbe koji su se i pored postojanja i vojne i političke agresije EU na naš narod i zemlju i dalje osećali evropski ali i svoji na svome. Utamničenjem Šešelja otupela je i oštrica intelektualnog otpora evroatlantskim okupatorima i svedena je na par domaćih vrhunskih pravnika što nije dovoljno. Dijalog dve Srbije koji je obećao Tadić u prvim trenucima nakon proglašenja pobede imaće svoju šminkersku pozu samo još neko vreme nakon izbora i neće proći dugo do dolaska momenta kada će se dijalog pretvoriti u diktiranje uslova jer je pobednik i dospeo tamo tako što su mu mentori oni koji već 18 godina Srbima diktiraju uslove.

Ljigavi Koštinica će izljigaviti još kojih desetak meseci na vlasti ali će Djavo i tu doći po svoje a tada više neće imati gde i kome da izroni političke suze. Poraz Radikala na ovim izborima je poraz i Koštuničine misije (kako je on nazivao svoju političku borbu protiv Miloševića i njegovo kasnije predavanje i Miloševića i Šešelja okupatoru na tamničenje) a ujedno je pobeda i početak jedne druge misije - evropske misije na Kosmetu, još jednom kamenu temeljcu za još jednu novu državu stvorenu na teritoriji srpskog naroda a za njegovog mandata. Voleo bih da je ovo bila prolazna muka na putu ka uzvišenju, ali pošto se već nekoliko puta uzastopno ponavlja, pre da smo svedoci priprema za konačno nacionalno survavanje u ambis i ostvarivanje one politicke ideje da Srbija udje u EU pa makar i bez Srba. No, i dok se survava čovek ipak nešto vikne i ja zato sada glasno u noći trećeg na četvrti februar 2008. glasno vičem - Dole Vlada Vojislava Koštunice! Dole Predsednik Republike! Dole licemerno rukovodstvo SPS-a! Živela Srbija!