Као и 1999-е године када су Србију бомбардовали већином ноћу и са висина недохватљивих за српско оружје а да би отели Космет, тако су и у поноћ 15ог на 16и фебруар тзв Европљани већ одавно послате своје сатрапе на Космет прогласили неком својом Еуролеx мисијом опет у жељи да се некако домогну нашег Космета. Наравно, опет је све то ван оквира Међународних правних норми као што је било и бомбардовање 1999-е па су ваљда несвесно и у име своје тзв мисије ставили додатак леx.
Једно је јасно - политика ЕУ према Србији и српском народу у целини је код Срба изазвала дубоку тугу, бол, патњу и то не само због привременог отимања Космета као најјачег шока већ и због свеукупне, готово двадесетогодишње политике условљавања, уцењивања (о ратним дејствима и да не говоримо) и економског исцрпљивања. Годинама уназад се надамо да ће једног момента ЕУ одолети притисцима са стране и англо-германским јастребовима изнутра и једном искрено пружити руку помирења Србима и сва та наша надања су се увек завршавала ударцима те пружене руке ЕУ по нашем образу и остављањем наше пружене руке да виси у ваздуху а често и уврнутом.
Када у самој Србији говоримо о односима Србије са ЕУ, видимо да то више није само ствар надгорњавања српских евроскептика које овде обавезно крсте проруским елементима и тоталних евроидеалистиа који такодје нису поштеђени епитета шпијуна, издајника и сличног. Анализа тих односа лагано, али иза друге линије интелектуалног фронта отпора, полако доноси закључке и даје их јавности на увид о сврсисходности и ако тачно хоћете исправности генералне стратегије државе Србије усмерене на циљ учлањења у тај савез. Када говорим о анализама не мислим на политичке оцене које даје опозиција већ на озбиљне оцене из уста Антонића, Вукадиновића, Радуна, Лазанског, Крестића и Трајковића. Анализе које штанцују округли столови екипа које воде "досовачка Лени Рифенштал" -Борка Павићевић са свим осталим жентуринама у црном и мушкарцима у розе типа господина Ковачевића и осталим НАТО клијентима не могу се узимати у обзир јер, да би сте и негативно анализирали сопствену државу,на шта имате апсолутно право, мора вам ипак најпре бити мило што сте њен држављанин. Руководство Србије није успело да чвршће увуче у савез са собом ни много блискију Црну Гору и то опет због сопственог неизлечивог страха од политике ЕУ нити је успела да издејствује дозволу или ти направи озбиљнији продор у процесу чвршћег привезивања Републике Српске са Србијом. Куповине Телекома или других система на тим просторима спадају у економски политички маркетинг врхушке на власти али својим реалним политичким дометом су далеко од аспирација које имају Срби са обе стране границе на Бродареву и Рачи. Овом земљом влада страх. Овој земљи су ЕУ и САД инсталирали Павловљев рефлекс у процесу политичког одговора на све њихове нападе и безобразлуке. Ако само мало дигнемо главу пали се она лампица изнад натписа бомбардовање, санкције, изолација, смрт. Ерхард Бусек и Гузенбауер су рекли да се са сецесијом Космета коначно завршава "бескрајни поступак распада СФРЈ" чиме су нам подсвесно ставили до знања да су званични Берлин и Беч били на становишту да ће са Србима крајем двадесетог века ствари ићи много брже и једноставније, па се овај процес који ЕУ у 21.веку води против Србије гледа са олакшањем. У заблуди су господа Бусек и Гузенбауер јер сам присуствовао једном пријему у аустријској амбасади када је тадашњи аустријски амбасадор(којег је иначе СПЦ одликовала највишим одликовањем) рекао једном од водја муслимаских сепаратиста из Рашке области - никада не заборавите, Аустрија је на Вашој страни - .Сличне ствари је изговорила и Дорис Пак најекстремнијим припадницима мађарске националне мањине током своје ратнохушкачке посете Војводини. И ако је Србија овог момента поражена и политички згажена тако да на политичкој мапи света представља само крпу којом је скоро мануо и Саркози приликом посете једној основној школи у својој земљи где је показујући деци мапу на којој су Србији уцртане границе са све Косметом , са прстом на Космету рекао - мораћете децо да се навикнете на нову мапу Балкана, на Србију без Косова - . Румунија, Кипар, Словачка и делимично Шпанија и у мрвицама Грчка и Бугарска са својим подршкама су малецка утеха за садашњи политички врх у Србији а који је на власт и дошао под крилатицом - вратићемо Србији пријатеље - . Србија је и пријатеље и понос изгубила оног момента када је на прагу да психолошки и војно порази непријатеља на Космету 1999-е године попустила и повукла се из покрајине. Тада су сви дигли руке од нас. И Руси који слове за наше тренутно најјаче саветнике не пропуштају прилику да подвуку да ће нас подржавати онолико дуго колико ми сами будемо пружали отпор. Такозвани демократски блок који је рушећи Милошевића говорио да је Космет демократско а не територијално питање и даље , па и сада кроз Тадићеву струју, заснива своју политику одбране Космета на таквој утопистичкој идеји и идеологији и поред еклатантног исказа и ЕУ и Америке да је у ствари у питању чисто интересно- територијалнио питање и да нам Космет због тога отимају.
Нека не мисле оних два милиона Срба који су гласали за опцију бржег пребољавања губитка Космета да ће се са овом привременом победом коалиције еврофашиста и исламских фундаменталиста исти зауставити у распарчавању наше државе. Њихов Drang nach Serbien неће једног дана поштедети ни њихове куће и њихове породице и залуд ће им бити казивање да су у датим моментима гласали "како треба".Европа која нам је непрестано приговарала мањак демократичности је својим претходним и овим последњим потезима против српског народа у парампарчад разбила и последње наше илузије у демократију европске форме и стила и натерала нас да размишљамо да у будућности прибегнемо неким другим формама и стиловима демократије које се спроводе ван Европе, на пример оне форме демократије које светом шире САД милом или силом. Остаје нам аманет да једног дана Европи докажемо да демократија заиста није вештачки, доктринарно конструисан систем или теорија, на какав нам је начин и стилом она сада намеће. Злехуда је наша судбина као народа да се боримо за ону константу демократије и у интерним и у међународним односима а то је релативност и да опет, по ко зна који пут чекамо моменат неизвесности и промењену политичку истину у европским земљама а која ће тада коначно бити најближа оној правој истини да је Космет био и да ће остати Српски.
