Да ли је време за генерални ремонт? БДП не успева да одслика многе важне аспекте наше добробит

Поделите:

Аутор: Дајана Kојл, професор на Универзитету у Манчестеру
Diane Coyle,  Professor, University of Manchester
Превео и прилагодио: Ђорђе Стојковић
Идеја да је бруто домаћи производ (БДП) неадекватан као мера економског здравља, датира још из 1960-их, када су борци за животну средину и феминистички интелектуалци истакли неке његове очигледне недостатке: немогућност обрачуна негативних последица индустријске и комерцијалне активности на животну средину и немогућности да урачуна вредне нетржишне услуге, као што је рад у кући. Међутим, та идеја да се иде „изван БДП“ у мерењу економског напретка је тек у прошлој деценији постала опште прихваћена.
Значајну прекретницу је начинила Сен-Штиглиц-Фитузи комисија (Sen-Stiglitz-Fitoussi), која је објавила свој извештај 2009. године. Уствари, судећи према Google Ngram, који прати употребу одређених речи у књигама и извештајима, током времена, ми смо већ прошли врхунац „БДП“ када је ова комисија поднела извештај. О алтернативним мерама се сада нашироко расправља.

Google Ngram – кликнути за интерактивни график

Међутим, тешко да ће било шта коначно избацити БДП из новинских наслова и сходно томе из политике, док не буде постојао довољан консензус о томе шта ће га заменити. Десила се масовна употреба алтернативних индекса, од добро познатог „људског развојног индекса“ (Human Development Index), као и масовна употреба табела са показатељима, које саме за себе могу имати разне индексе. Ове се идеје преклапају, али пошто им недостаје основа какву БДП има у економској теорији, оне неће постати опште прихваћене.
У скорашњем раду са Бенџамином Митра-Kаном (Benjamin Mitra-Kahn), главним економистом Аустралијског завода за интелектуалну својину, ми смо предложили потпуно различит приступ у мерењу економског напретка, базираног у различитом разумевању друштвене добробити.
Економија је више од једног века почивала на етици корисности (утилитаризам) и свако ко је студирао економију је научио претпоставку да ће људи увек гледати да до крајних граница повећају своју „корисност“. Из угла статистике, корисност се сматра створеном од стране протока прихода и потрошње у датом периоду. Ово објашњава добро познати парадокс у којем су природне катастрофе добре за економију, јер упркос уништењу, њих ће пратити повећање потрошње. Чињеница да та потрошња иде на поправку оштећених кућа и путева се не рачуна.
Уместо тога, наш предлог мерења економског напретка се заснива на концепту „способности“ Нобеловог економисте, Амартије Сена (Amartya Sen). Питање које је он потегао је „Шта је људима потребно да воде живот какав желе“? Ово се најприродније може измерити на основу приступа ка неколико врста имовине. Да ли имају финансијски капитал? Такође, људски капитал (образовање и вештине), физички капитал (инфраструктуру, као што су путеви, зграде за живот), неопипљиви капитал (патенти, гудвил или подаци), природни капитал (чист ваздух, зелене површине, здрав екосистем) и капитал “друштва” (заједница или народ који добро функционише)?
Наш приступ суштински бележи потенцијал за одрживи раст. Ако је имовина уништена, онда раст није одржив. Уколико наш систем економског мерења не укључи имовину, неће бити могуће да се прати одрживост. Збирни подаци држава, за било коју врсту набројане имовине не показују информације о добробити. Морамо да сазнамо какав приступ ка свакој врсти те имовине, имају различите групе или различита места.
Ово неће бити лагана промена. То ће означити велику смену концептуалног размишљања у економији, јер ова наука деценијама уназад није обраћала много пажње на концепт економске добробити, који се преклапа са филозофијом и етиком. Сенов рад је имао великог утицаја на поље развоја економије, али се није примењивао другде. Штавише, иако статистичке службе имају доста основних податка, мораће да направе табеле показатеља за имовину. Постоји доста тога што они немају и где је потребно како масивно скупљање података, тако и озбиљна истраживања. На пример, познато је да је капитал “друштва” важан за економски исход, али не постоји јасно утвђена дефиниција или теорија о томе како он заправо утиче на економију.
Чињеница да се сада води толико дебате о мерењима, охрабрује. Знак широког занимања за ову дебату је и то да је наш рад поделио „Индиго“ награду (Indigo Prize), угледну нову награду за предлоге у реформисању економских мерила (поделио са тимом на чијем је челу професор Џонатан Хаскел са Imperial College Business School). Сада већ постоје бројне књиге на тему БДП и како га заменити. Kренули су нови истраживачки пројекти, укључујући и Економско-статистички центар за изузетност УK Велике Британије (UK Economic Statistics Centre of Excellence).
Можда наш предлог за 6 врста капитала (финансијски, људски, физички, неопипљиви, природни и друштвени) неће завршити као замена БДП. Међутим, нешто хоће, нешто што одсликава одрживост и ниво до којег економски напредак јесте или није дељен међу људима.
Овај текст је преузет у оригиналу, на енглеском језику са сајта Светског економског форума:
Good-bye, GDP. Hello, six-part balance sheet?

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here