Комнен Коља Сератлић: КРАВА

Поделите:

Србин вратио краву која је прешла из Бугарске, а ЕУ тражи да се ликвидира, јер нема папире“.

У међувремену сам сазнао да крава није ликвидирана. Њене сузе и теленце у њеној утроби су победили, иако ЕУ сузама не верује.

Свакога лета, док нисам матурирао, долазио сам из Дома ратне сирочади код баке и деде под мој горовити Дурмитор. Устајао сам у цик зоре и са баком водио краве – Везуљу (гледао сам како јој иду крупне сузе када су јој теле продали) и Милуљу на испашу. Долине и ливаде пуне цвећа, а роса је била као „сиње море“ .

Србин вратио краву која је прешла из Бугарске, а ЕУ тражи да се ликвидира јер нема папире!

Бака је завршила Руску домаћичку школу на Цетињу где су јој браћа били капетани код краља Николе, а њен отац је командовао Дробњачким батаљоном у боју на Мојковцу. Заљубила се у мог кршног деду, чекала га је док се вратио из Америке.

Са брда Ковчица, где смо напасали краве, гледали смо „као на длану“ села Буковицу, Горњу и Доњу, Врточ Поље, Провалију језерце из кога извире река Буковица (Натовац Мило и братија покушавају да је „укроте“ у ПВЦ цеви ради неких централа, ток јој 33 километра и целим током може да се пије, прошлог лета сам и ја био на демонстрацијама и нисмо дозвоилили ту Милову лудорију).

Бака ми је причала разне приче, неке сам записивао. „Видиш ли ону кућу на самој ријеци. Имали су сина јединца. На вашару, који се одржава сваког љета на Видовдан код Вражјег језера (једно од 22 шкрчких језера, Црно, Валовито, Мало, Рибље, Змијско и др) дан је био ведар, а од Дурмитора изненада увијек креће талас кише, праћен муњама и громовима. У сред масе гром је гађао и убио тог јединца, нико други није повријеђен. Бог је казнио његовог оца јер је у току рата био шпијунчина, шпијао је и партизанима и четницима и Италијанима и Немцима“. Први пут сам чуо од моје баке : „Бог је ту са нама, Он је свемогућ“.

Као гимназијалац писао сам сонете. Показао сам их професору књижевности који је био на Голом отоку девет година. Рекао ми је да их никоме не показујем јер ће ме истерати из школе. Ево једне: БИЈЕЛОПЛАВИ ОФИЦИРИ

Појављивали су се свакога љета у бијелим и плавим униформама.

На шапкама су имали звијезде петокраке црвене као крв.

А ви чобанице Дурмитора гледале сте у њих као у богове.

Они ваше погледе нијесу могли да виде.

Криле сте се и вириле иза торова, кућара и колиба.

А онда би се чуо један строги и суров позив, Милојка, Драгиња.

Брали су вас прије косидбе као најљепше цвијеће.

Следећег љета долазиле сте накинђурене косе и у бијелим сандалама.

Иначе је Дурмитор вековима заљубљен и љубоморан на Сињајевину, по којој се коси, играју кола, води љубав иза пластова, у шумарцима, баца камена с рамена, трке на брдским коњима, а чобанице певају елегичне песме.

Да се вратимо крави из Бугарске.

Добро, Краво, ништа Ти нису помогла моја упозорења, моји савети, мој наук, да се не играш са ЕУ, односно да не улазиш у ту црну рупу из које си побегла.. А, Ти си се разобадала и побегла у земљу која плаче за ЕУ. Требало је да побегнеш у неку другу земљу ЕУ. Затим , као дугогодишњи конзул, учио сам Те да не можеш без папира да уђеш у земљу која ће након три хиљаде година ући у ЕУ. Посебан Ти је грех, јер ниси размишљала о телету које носиш у утроби. Додуше, ту Ти не замерам. Тај очајнички бег вероватно си учинила због тог невиног телецента да га спасиш, односно да се не отелиш у ЕУ, да оно расте, да доји и пасе у земљи која није чланица ЕУ, али си одабраала погрешну земљу.

Ето, неће више ни краве да живе у ЕУ.

Сетих се шта би било када би неким случајем побегла крава из Индије у ЕУ. Проблом би вероватно завршио у СБ УН, јер су краве у Индији свете животиње. УН не би смеле донети одлуку да је ликвидирају.

Текође, сетих се мог деде, који је био у некој служби краља Николе за Дурмиторски крај. Причао ми је, односно то се причало као нека анегдота, да је под мојим Дурмитором и Сињајевином, где су људи имали пуно оваца, говеди, коња (то ће тројица младих, лијепих, паметних све уништити, и тај крај је сада пуст, зими се не може видети ниједан дим из димњак, а љети се не чију звонца и чактари, не чује се блејање оваца и јагњади или мукање говеди и рзање коња, чак нема ни сврака, ни врана, ни врабаца, ни, ни) настао проблем између две породице око неке краве, која је била стеона. Краљ Никола је био судија за сва питања у малој Црној Гори. И тако се између позваних сведока нашао и мој деда. Краљ га је питао: „Перјаниче, каква је била крава“, а деда је одговорио: „ Свијетла круно, крава ка и крва “.

Да ли је Крава из ЕУ као и друге краве, или је крва ка и крава.

Следеће је питање: да ли би ЕУ затражила ликвидацију Краве да је вратио шиптар из већ створене Велике Албаније. Не, нормално да не би. Одлука о ликвидацији није случајна. Србин или Срби су, кажу у Бриселу, вјероватно уградили прислушне тзв. бубе, пасла је траву која је загађена уранијумом. Зна та ЕУ колико га је НАТО разасуо по унесрећеној Србији.

Драга Краво, живот Ти у Србији не би био лак. Испирали би ти мозак даноноћно, музли би те даноноћно, измузивали би Те. Чак не би оставили ни кап млека за теленце. Морала би се подвргнути Његовим законима, за које каже „шта су закони, ја их доносим, ја их укидам“, односно више их доноси, а ниједан не укида. Никада не би могла стећи пензију или би је смањили тако да ни то теленце не би могла издржавати. Морала би да учиш и научиш да пишеш латиницом, да говориш светске језике – бошњачки, црногорски, војвођански и др.

Кажи другим кравама да си била у Апсурдистану, који је лидер у Региону по апсурдима. Наше краве немају где да иду. Оне ће остати овде у земљи Србији, којој се не да да постане држава. А ето, Косово је, ишао ОН у Брисел или не, отето и постало је држава. Јаукао је ОН пред Змијом, спавао у ходнику у Бриселу, потписивао са оним певачем из Житорађе некакве папириће, зајаукаће за два три дана: „Дај шта даш Змијо“. И ОН и Његов политички тата, бивши председник, одрекли су се свих националних интереса. Убедили су све нас поданике и тај западни Запад да су послушнији од од некадашњег жутог предсдника.

Стид ме је што ово баљуизгам, много тога још имао бих да ти кажем, добра Краво, јер си плакала, а био сам и несрећан због најаве да ће те ликвидирати (сетио сам се мојих Везуље и Милуље, које сам чувао) заједно са невиним теленцетом које носиш, али морам нешто, добра Краво, да још једном подвучем. Никада више немој у Србију, јер ће те ликвидирати. Та Бриселска „правна“ формулација се не може пронаћи ни у Титовим пресудама за путешествија на Голи оток, ни у Стаљиновим пресудама. Води, такође, рачуна да је данас Правосуђе у Србији црње од наведених пресуда. Уосталом, за крај да Те подсетим, да су по нама Србима многи пљували („Данас у 21. веку, бити Србин је врло глупо, чак редтроградно“, изговори јавно један Империје зла амбасадор). А, Богуми у овој земљи, која је све мања, а политичара је све више, има много позиционих и опозиционих превараната, профитера, шпијуна – страних плаћеника, сеоских и градских ђилкоша, блејача, лапрдача.

КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

Траг у времену из црног шешира

Поделите:

7 Коментари

  1. Одавно нисам прочитао нешто тако топло, људски и пуно нежности о крави, као симболу живота, правде, затим о опасности идеологија и злу од неспутане силе у нехуманости људској. И све то провучено кроз лепо путовање у завичај који је отаџбина у малом и на „домаће краве“ које плачу у крупним сузама за својим отрглим потомком. Ако сам икада нешто слично и прочитао. Овај диван текст вратио ме је у прошлост која је, ма каква да је била, лепша од сурове садашњости…

  2. Хвала драги пријатељу. „Оловка пише срцем“, како каже мој дугогодишњи пријатељ Ршум. Јавите се на е-маил komnens@gmail.com.
    Дробњачко племе – старо племе из Херцеговине – Новљани, наслили су прије 300 година на висораван Дурмитора и Сињајевине. Никада мој деда није рекао да је Црногорац. Тај мој крај су чисти Срби, немају никакве везе са Дукљанима. У Николиноиј Посланици, где даје карактеристике свих племена, каже: „Чувајте се дробњачког лукавства“. Нажалаост и Никола Петровић био је Србин („Онамо намо за брда она“). Међутим, прије Битке на Мојковцу потписао је сепаратни споразум са Аустроугарима, али га војвода Јанко Вукотић и др. Војводе нису послушали. Зауставилчи су Швабе у том славном боју (посебно се истакла Јнкова кћер) да би се српска војска укрцала у францусске лађе.

    • Само једна реченица о овом Вашем објашњењу: То је било страшно време у коме је било Срба велике душе и храбрости.
      Настојаћу да Вам се јавим са жељом да се видимо кад будем могао тамо да дођем. Морам имати и разлог да се видим с човеком кога ценим и поштујем, на пример да Вам поклоним макар једну скромну своју књигу.

  3. ЗАБРАНИТИ КОЉИ ДА ПИШЕ

    Комнену Кољи Сератлићу треба забранити да пише и објављује своје текстове – консензусом – провјерених , предвидљивих литерарних стваралаца са простора СФРЈ . Узнемирен сам јер не знам ко је дозволио Кољи да се одмакне од текстова о бриљантној политичкој реалности и онако издалека сервира нам КРАВУ . Нема ту ни Фернандела ни његове краве , ни војника Швејка ,,,ни Мачка под шљемом ,, и њихових крава. Па докле Коља . Само би требало да се јави неки Личанин да прича о мирису мора у ђетелини и вину у Далмацији , а за њима насљедници Кочића и
    Матавуља , па Каштеланове увале дјетињстаа и коњи неседлани , па поче клупко да се одмотава. Шта је то Коља наумио . Да није у питању међународна завјера . Још један специјални рат . Коља је љубоморан па хоће да нас одвуче од љубљених
    хипнотизера и опсјенара без чијег циркуса смо изгубљени . Коља пише о хуманости , о добронамјерности , о човјеку . Немој Коља Бога ти . Не таласај – прво је што ми рекоше ми кад сам дошао овдје . Псујемо воз који вас је довезао – рече ми поднапит сниматељ негдје на југу Србије . ИТД. Због тога предлажем да се Коља добровољно одрекне писања, да не таласа , да нас пусти да одахнемо , јер већина нас су млакоње , ситне душе , кукавице и скоројевићи .. Нисмо ми навикли на жесток темпо било какве борбе .

    С поштовањем , Драгољуб Мутић

  4. Нема раја без роднога краја!
    Поздрав Кољи и Збиљи и да их потсетим да све своје чланке почну са одредницом из Устава
    Језик и писмо
    Члан 10.
    У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
    Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава
    Прочитајте рајску причу
    Бадњи дан у Штављу
    http://www.politika.rs/scc/clanak/371398/Pogledi/Badnji-dan-u-Stavlju

  5. ЗАБРАНИТИ КОЉИ ДА ПИШЕ

    Баш кад сам у силној срећи помислио , да се изгубио у писанијама о украденим савезним становима , крађи умјетнина по нашим амбасадама , непотизму , корупцији и свим благодетима које нам се сервираше , појави се КРАВА . Па добро Коља шта ти би . Заборависмо и краву Фернандела , и војника Швејка , и Мачка под шљемом и њихове Краве Ти нас натјера да се сјетимо увала нашег дјетињства , неоседланих коња , Матавуља , Цанкара , Кочића – жуборења потока и цврчка на смрчи – шта ти је то требало Коља . Вјероватно је у питању међународна завјера , или нови специјални рат. Ништа нисам разумио , па као ортодоксни Босанац из сјеверозападне Босне у знак протеста враћам се својој ријеци Сани , да по традицији , кад год се враћах са неразумљивих путовања , оперем руке и умијем се у њеној бистрој води ,.
    С поштовањем ,Драгољуб Мутић

  6. Шта Mutić српским језиком (на хрватској латиници у имену свом) мути?
    Забранити паметном и писменом човеку да пише, то је исто што и забранити му да дише.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here