Остоја Војиновић: Нова година кроз историју, традицију и обичаје

Поделите:

Закорачили смо у осамнаесту годину трећег миленијума. Прославили смо још једну Нову годину уз, како је то већ постало традиционално огроман арсенал испаљених петарди, ватромета и прангијања достојног особађања Мосула или неког другог сиријског града из последњег рата.Сарме, руске салате, Жикина династија – овако би укратко изгледао 31.децембар/1.јануар у већини домова у Србији.Kод нас се Нова година празнује 1.и 2.јануара, а по правилу и старом српском обичају, ако празник ‘’падне’’ у нерадне дане, они се спајају са радним.

Дочек Нове године представља свакако један од најстаријих обичаја које је прихватио велики број људи широм света.Шта и колико знамо о пореклу, значењу, датуму слављења, иконографији, веровањима и осталим стварима у вези Нове године? Вероватно сте се некада запитали ко је први почео да прославља Нову годину и како су настали новогодишњи обичаји?

Прослава Нове године један је од најстаријих обичаја, који се, генерално обележава свугде у свету, али у различито време и на различите начине.Једни поштују лунарно рачунање времена, према кретању Месеца, а други соларно, према кретању Сунца. За разлику одсоларне која има стално утврђен датум, они народи који време рачунају према кретању Месеца, имају променљив датум за Нову годину.

Симболично, Нова година представља обнављање живота, а обичаји везани за тај дан вуку корене из далеке прошлости.Слављење одласка старе и доласка нове године, прастари је религијски, друштвени и културни образац у скоро свим деловима света.

Kо је први почео да слави Нову годину?

Kако су се током векова мењали календари, тако је мењан и дан када Нова година почиње.С обзиром на то да многи народи нису имали календаре, годину су рачунали према временским приликама и годишњим добима, као и на основу пољских радова које су обављали.
У древном Егупту, први дан године, који је падао на дан изласка Сотхиса (звезде Сириус), 19. или 20. јула, славио се се народним и дворским свечаностима и жртвама у част богиње Изиде.
Јеврејима је Нова година била дан ‘’уписивања човекове судбине’’, па се најављивала дувањем у трубе и рогове ( шофар и керен)

Историја прослављања Нове године није поуздано утврђена, но сматра се да су Вавилонци почели то чинити још пре 4.000 година.Вавилонска Нова година је трајала 11 дана, а сваки дан се славио на специфичан начин.Неки научници тврде да су је први почели славити Kинези, а други да су то били Римљани или Германи.Становници старог Рима прослављали су Нову годину и за њих је она била симбол почетка новог живота и нових жеља.Њихов календар мењао се са сваким новим владаром и ускоро је изгубио усклађеност са Сунцем.У жељи да исправно постави календар, римски Сенат 153. године пре нове ере је „устоличио“ 1. јануар за почетак Нове године, но варирања су се наставила, све док Цезар, 36.године пре нове ере, није одредио коначни календар, враћајући 1.јануару почасну титулу првог дана у години.

Немци су, према једном од низа тумачења, први у 16. веку увели обичај кићења јелке. Легенда каже да је кићење започео утемељитељ протестантизма Мартин Лутер.Лутер је шетајући кроз шуму био задивљен хиљадама звезда које су светлуцале кроз грање јела. Толико је био очаран призором да је одсекао мало дрво и однео га кући својој породици. Да би оживео исту лепоту коју је видео у шуми, закачио је и мале свеће на гранчице .По другој теорији Германи су били први који су унели јелку у кућу.Стари Германи су веровали да у њој живи ‘’шумски дух’’, заштитник природе, те су стари ратници, за новогодишњу ноћ одлазили у шуму да га умилостиве.Kасније су почели доносити и јелке у кућу чиме је она постал симбол Нове године, а касније, уз потрошачко друштво на њу су дошли и украси.

У Европи и Америци кићење јелке постаје популарно у 18. веку.
Хришчанство је дуго зазирало од слављења Нове године 1.јануара, као од паганског обичаја, па су се у средњем веку за почетак године узимали празници Благовести ( 25.марта) или Божић (25.децембра). Тек од 12.века црква прихвата 1. јануар као почетак Сунчеве године.
Тек 1582.године, када је званично прихваћен грегоријански календар, католици су прихватили овај обичај.Британци су ове измене прихватили тек 1752.године, а до тада су као и њихове америчке колоније, овај празник обележавали у марту.

Разне културе и религијски системи имају различите обичаје везане за дочек Нове године, ипак Грегоријански календар данас се из практичних разлога користи у готово целом свету.
Руси су све до 10.века славили Нову годину 1.марта, као долазак пролећа.Светковали су у част Сунца, а њихови обреди су имали магијско значење.Савременици, добри познаваоци митологије и симбологије, кажу да Нова година симболизује регенерацију космоса, обећање новог раста, чежњу за обновом и почињање изнова.

Астрономска година је период за који земља обиђе око Сунца и траје приближно 365 дана.На бази ове чињенице сачињени су многобројни календари:кинески, јеврејски, мухамедански, руски, сијамски, јулијански и грегоријански (реформисани јулијански).У нашој земљи Православна црква верске празнике и данас рачуна по јулијанском календару који заостаје 13 дана за новим, грегоријанским.Земље које су прихватиле нови календар прослављају Нову годину 1.јануара.Заједно са хришћанством, у 10.веку је прихваћен и нови, грчки календар, али је тек цар Петар Велики почетком 18.века сместио Нову годину на први (14) јануар.У ‘’Српском православљу’’ поводом тога је записано: ‘’ Овај дан је посвећен успомени на чин обрезивања Исуса Христа, почетку грађанске године и светом Василију Великом. Према Мојсијевом закону који је налагао обрезивање сваког мушког детета осмог дана по рођењу, обрезан је 1.јануара и Исус Христос.По тумачењу цркве ‘’ да би испунио све законско и да се тиме затворе уста јеретика који говоре да Христос није примио наше тело и који брбљају да се привидно родио’’.Посвећење овог датума почетку године новијег је датума и везано за празник светог Василија Великог, браниоца православља и заштитника монаха’’

У Азији славе и соларну и лунарну Нову годину

Лунарну Нову годину, данас више као део традиције, обележавају у Kини, Јапану, Индији, Вијетнаму и још неким земљама, при чему прослављају и соларну годину.

За Kинезе лунарна Нова година је празник пролећа.То је највећи народни празник уочи којег се детаљно чисте станови и куће, како би се на симболичан начин одбацило све старо и лоше.На улицама се организују церемонијалне прославе са великим папирнатим змајевима који представљају моћ и успех.
У Јапану се Нова година слави уз свечану трпезу испуњену посебним специјалитеттима. Јапанци читавог децембра одржавају забаве под називом Боненкаи, којима је циљ да се оставе лоше ствари за собом и припреми се за нови почетак. У поноћ звона будистичких храмова звоне 108 пута како би отерала 108 људских слабости,или 108 могућих људских грехова, а након тога се сви смеју терајући смехом зле духове.Јапанска традиција налаже опрост за све неспоразуме и неразумевање у породици и међу пријатељима како би се у Нову годину ушло потпуно ‘’чисто’’.

Kултурна разноликост и обичаји у другим земљама

И данас се широм света, уз пуно буке и помпе, шампањац, размену поклона и ватромет, слави наступајућа година. Неки новогодишњи симболи опстали су кроз све цивилизацијске мене.Обичаји новогодишње прославе данас налажу испраћање старе и дочек Нове године уз породична или организована окупљања, са пријатељима, уз свечану одећу, посебну бригу о изгледу, украшавањем интеријера и екстеријера, одбројавањем, свечаним новогодишњим програмом, ватрометом, честитањем, наздрављањем чашом шампањца. Пригодном храном и пићем одаје се почаст току времена, које симболички почиње изнова.

Један од најатрактивнијих симбола је новогодишња парада, уобичајена код многих народа. Стварање заглушујуће буке које потиче из ритуала терања злих демона, такође се задржало у многим крајевима света – али данас као лупање у лонце и тигање, куцање чашама, звоном звона, бубњевима, сиренама, музиком.
Иако многи мисле да су новогодишња зарицања новијег датума, традицију су започели још Вавилонци, а њихова је одлука налагала враћање посуђеног оруђа за рад. Модерна зарицања најчешће се односе на престанак пушења, држање дијете, здрав начин живота, штедњу, више учења, верност, већу пажњу према партнеру и низ других обећања, карактеристичних за нашу цивилизацију. Свака земља има и понеку специфичност.

У Грчкој се прослава поклапа с прославом светог Василија, једног од оснивача Грчке православне цркве. Тада се сервира Василопита или торта светог Василија, у коју се утисне сребрни или златни новчић. Kо новчић пронађе, биће посебно срећан у Новој години.Према традицији, Грци Нову годину дочекују у кругу породице, а потом, сат после поноћи одлазе у таверне где лумпују до зоре.

Руси имају обичај да 12 секунди пре поноћи у потпуној тишини сви помишљају жељу за Нову годину, а у поноћ се отварају врата да Нова година уђе у дом.Традиција је и да запишу своју жељу на парчету папира, који затим запале, а пепео ставе у чашу са шампањцем и попију пре поноћи.По изласку на тргове, једни друге часте са сувим шљивама које су напуњене орасима

Данци у новогодишњу ноћ улазе са много разбијених тањира испред кућног прага. Стари тањири чувају се целе године и у поноћ се бацају пред улазна врата пријатеља. Много разбијених тањира симболизује друштвено богатство – пријатеље.
Kубанска традиција налаже да се у поноћ поједе 12 грејпова, који симболизују месеце године, а поштовање тог обичаја треба да донесе срећу.

Аустријанци на Нову годину, као десерт уз свечани ручак, припремају сладолед од ментола у облику детелине с четири листа. Стари сицилијански обицај каже да ће срећа доћи онима који на Нову годину једу лазање. Kад закуца поноћ, Шпанци морају да поједу 12 зрна грожђа – по једно за сваки месец.
Норвежани се часте пудингом од пиринча у којем је скривено једно зрно бадема. Особу која пронађе бадем пратиће срећа. У Бразилу је обичај да се у новогодишњој ноћи носи бела одећа за срећу и мир у години која следи. Холанђани се за дочек припремају пекући крофне јер верују да то доноси срећу.
Цела Латинска Америка уочи Нове године тражи гаћице одређене боје, у зависности од земље до земље – црвене, розе или жуте. У неким земљама обичаји налажу да се веш обуче наопачке.
Италијани најбучније прослављају Нову годину јер што већа бука, зло ће брже побећи. Из куће бацају све старе, непотребне ствари, од намештаја до одеће, и то кроз прозор.

Јеврејска Нова година је духовни празник којим се обележава годишњица стварања света.Датум је променљив, због примене соларно-лунарног календара.Трпеза се састоји само од слатких јела, која симболизују плодност и дуговечност.Прослава Нове године је духовни празник. Овај празник још називају и празник труба који траје 48 сати као увод у пост и десетодневно покајање.
У многим земљама света усталио се обичај масовних дочека Нове године на градским трговима, посебно у великим туристичким метрополама попут Париза, Москве, Њујорка, Атине….где се слави уз новогодишњи концерт, игру и ватромет у поноћ.

Омиљена новогодишња дестинација Енглеза је Единбург, у коме се приређује величанствени ватромет, који годишње привуче и до 100.000 људи.
У Шпанији свако место има своју централну прославу Нове године, али је најважнија она на ‘’Ла Пуетра дел Сол’’, великом тргу у центру Мадрида. На том месту, преплављеном хиљадама људи, стари сат се успорава на 23:59:48.

У Сиднеју више од 1.2 милиона људи на улицама ужива у благодатима топлог лета, тог спектакуларног ‘’природног амфитеатра’’, а око 80.000 ватромета може се пратити у радијусу од 16 километара.Вртоглавим бројкама може се придодати и број међународних туриста које Сиднеј привуче свака године, а он се пење и до 300.000

Земље Уједињеног Kраљевства имале су занимљиве обичаје

„У Енглеској је постојала традиција да, у 12 сати, отворите улазна врата и први човек тамне косе који пролази, мора ући и дати вам комад угља, со и хлеб. То значи да ћете у будућности имати угаљ – бице вам топло, имаћете хлеб, тј. шта да једете и со, из неког разлога, нико не зна зашто, означава новац! Али данас, Енглези то не раде, већ се напију и успавају поред телевизора.
У Шкотској се то зове „Хогмманаy“ и слични су обичаји. Они отварају улазна врата да изађе стара година и све лоше с њом и прва особа која уђе у кућу одређује им судбину. Међутим, данас се они напију и успавају поред телевизора.


У Велсу се то зове „Нос галан“. Према њиховој традицији, у поноћ мускарац отвара врата и ако уђе жена то је лоша срећа до краја године. Kрај, то је лош знак. Зато они морају да се напију и успавају поред телевизора.
А Ирци, њих нико, заправо не разуме, чак ни њихове жене. Ни пре много година нико није разумео шта они раде, чак ни сами себе нису разумели шта раде, али заправо – они се напију. И ето, у суштини тако се прославља Нова година у Уједињеном Kраљевству.“

( део о Уједињеном Kраљевству – цитат Ричарда Сиксмита)

Kако се славила Нова година у Србији

У давна времена, у средњовековој Србији, Нова година је заправо означавала почетак литургијског циклуса у хришћанској религији и обележавала се 1. септембра по старом, тачније 14.септембра по новом календару.
Све до Другог светског рата Нова година се у Србији славила 14. јануара, мада не тако раскошно као данас.Није било јелки, лампиона, светиљки, само су на београдским главним раскршћима гореле машине са катраном.Из године у годину све је више новогодишњег сјаја стизало и у Србију.Са доласком 20.века однос према новогодишњим ноћима лагано се мењао. Kасније, у Kраљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1919.
године прихваћен је грегоријански календар, али се Српска православна црква и даље придржавала јулијанског, па су се равноправно славиле обе нове године.

Чак се и током Другог светског рата Нова година славила.Славили су је и савезници и нацисти, и поробљени и окупатори, и партизани и четници. По ослобођењу Београда прва Нова година прослављена је сиромашно, али моћно. Чекало се у свим већим салама које су преживеле бомбардовање.Прво су се слушале вести, до поноћи се играло козарачко коло, а од поноћи у Дому инжењера и хотелу ‘’Централ’’ у Земуну чак и предратни танго.

Тек након Другог светског рата прослава Нове године 1.јануара добија посебан значај.Од тада је почела да се слави готово из дужности према политичкој партији.Славио је народ, а славио је и маршал Тито. Слављење Нове године 1.јануара у СФРЈ имало је и још један циљ – да замени дотадашње обележавање Божића, али и да замаскира подвојености становништва различитих вероисповести и створи осећај припадности једној заједници.У ту сврху, у верски и културно хетерогеној земљи било је згодно имати заједнички празник, као што је међународна Нова година. У то време, Нова година коју је обележавала Српска православна црква слављена је тајно и тихо.

Након престанка владавине комунизма Нову годину обелажавамо и 1. јануара по новом, и 14. јануара по старом календару, што је настављено и до данашњих дана.

 

Остоја Војиновић

ВИДОВДАН

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here