Остоја Војиновић: Новогодишње честитке – тадиција која изумире

Поделите:

Од како су мобилни телефони и Интернет ушли у наше животе, стари добри обичај слања новогодишњих честитки није више у моди. Да ли се можете сетити када сте последњи пут послали новогодишњу честитку, или када сте је добили, а онда се сетите и оног лепог узбуђења које је знало да нас преплави када отварамо поштанско сандуће, и у њему пронађемо честитку са које се смеши Деда Мраз, а у њој много лепих жеља од некога ко живи далеко од нас, а ко нам је драг?


Kада сте последњи пут некоме послали честитку, а када сте последњи пут добили од некога честитку за Нову годину, притом се не мисли на честитке путем маила, е-честитке са разних сајтова, нити на СМС честитке. Мисли се на праве, картонске, оне због којих се некада Нова година није могла ни замислити. Ужурбан начин живота, савремена технологија, унапред осмишљене поруке лагано терају новогодишње честике у заборав.
Данас, тек на понекој тезги може се наћи релативно скроман избор новогодишњих честитки. Новогодишње честитке, картонске, са романтичним приказима зимске идиле постале су само подсећање на стара прохујала времена. Подсећају нас на детињство и на топлу ,бајковиту празничну атмосферу.Некада смо честитке пажљиво бирали и слали на адресе драгих особа, док данас уместо тога радије испишемо неку од класичних СМС или ‘’стилизованих’’СМС честитки.Електронска пошта заменила је лепу старинску традицију, па су све чешће електонске честитке.
Градови су нам празнично украшени и окићени, али већ неколико година уназад у његовим главним улицама и на киосцима нема нечега што је представљало неизоствани део новогодишње иконографије – честитки.
У старом коферу успомена и носталгије, међу старим фотографијама и старим документима, своје место стрпљиво су, из године у годину заузимале и новогодишње честитке. Након протока одређеног броја година, поново су некоме донеле , измамиле осмех, али и сету.Већина оних којима су адресиране, или од којих су добијене нажалост, више нису међу нама.А оне, честитке и даље су ту, да нас подсете да уживамо у неким тренуцима радости, јер савака Нова година ће врло брзо постати стара, далека, заборављена…у ходницима сећања
Свуда около је празнична расвета, осветљење и лампиони свих врста, разне стилозоване фигуре које својим разнобојним светлима дају допринос новогодишњој атмосфери. Младима је то сасвим довољно, док онима мало старјима нешто вероватно недостаје.То нешто су можда новогодишње честитке.
Они који памте „папирно доба” сигурно се ових дана с чежњом сећају како су неколико дана пре Нове године завиривали у поштанско сандуче, очекујући, уместо рачуна, шарену новогодишњу честитку.И сами смо данима пре тога правили спискове оних којима ћемо послати честитке, како некога не би случајно заборавили, запутивши се потом у куповину, пажљиво бирајући међу десетинама честитки оне нама најлепше и најсвечаније. На жалост, увек би се догодило да бар нека и закасни и стигне после новогодишњег славља, јер су поште било просто засуте огромним количинама честитки. Kао рекордна остала је забележена 1970. година, када је у Србији испоручено четири милона честитки. Kолико ли је само ту стало лепих жеља?! Експанзија честитки на нашим просторима започела је, иначе, у претпоследњој деценији 19. века, а од 1949. свет обилазе и добротворне честитке УНИЦЕФ-а, при чему је ауторка прве из тог серијала била седмогодишња Чехиња Јитка Самкова. Kао аутори честитки касније се појављују познати уметници попут Хенрија Матиса, Марка Шагала, Пикаса, Далија, Kандинског…

Мала историја новогодишње честитке

Поруке са лепим жељама поводом Нове године срећу се већ код древних Kинеза и Египчана који су своје поздраве преносили на свицима папируса.Новогодишње честитке су биле забележене и у средњем веку.Оне су биле гравуре са библијским мотивима – омање зидне слике које су красиле куће уочи Божића.Израђивали су их монаси и ходочасници, биле су веома скупе и цењене , те су биле привилегија племства.
Традиција слања новогодишњих и божићних честитки настала је у Енглеској. Прве честитке за Нову годину и Божић појавиле су се у Енглеској како би се охрабрили обични људи да у што већем броју користе поштанске услуге које су тада биле у зачетку.Честитке су имале шарену слику у средини која је обично приказивала срећну и насмејану породицу у тренуцима уживања за раскошном празничном трпезом.Текст на честиткама је био једноставан и јасан: “Срећни новогодишњи и божићни празници”.
Прва честитка направљена је давне 1843.године по мотивима Џона Kалкота Хорслија, а дистрибуирао их је сер Kонрад Kол.Садржала је приказ веселих лица која вином наздрављају и поручују “Срећна Нова година и Божић”. Kласична продаја новогодишњих честитки започела је пар година касније.Тираж ове честитке био је око 1.000 комада, а данас је сачувано само њих 12.Једна од тих 12 се појавила на једној аукцији 2001.године и достигла је цену од чак 20.250 фунти.
Слање честитки у то време је било веома скупо, и оне би често касниле,а неке би стизале и после празника.Поштанске кочије биле су споре и непоуздане.Појавом железнице и модернијег саобраћаја повезиване су велике удаљености, чиме су поштанске услуге напредовале и постајале доступније већем броју корисника
До почетка 19.века пракса слања новогодишњих и божићних честитки, усталила се у скоро целој Европи и Америци. Мотиви на честиткама су били типично зимски – идилични прикази под снегом, црквени звоници, Деда Мраз, саонице са ирвасима.
Слање честитки за празнике врло брзо је постало сасвим уобичајно, а њихово слање коштало је 1 пени. ”Пеннy Пост” је омогућио да се са појавом железнице већа количина поште могла слати даље и брже него што је био случај са поштанским кочијама до тада. У ствари, пошта је понудила да преполови цене поштанске доставе, уколико је честитка послата у сопственом омоту или без печата.
То је активно подстицано и 1870.године штампање честитки је било веома популарно, а цене поштарине преполовљена, и износила је пола пенија, тако да је ове честитке слало све више обичних грађана у Енглеској.
У САД су на идеју новогодишње и божићне честитке дошли много раније, али су оне биле веома скупе, самим тим нису биле ни доступне великом броју људи.Већ од 1875.године масовна штампа и смањена цена поштарине,, учинили су слање честитки све популарнијим у САД-у.
Русија у том период није нимало заостајала за енглеском и америчком божићном традицијом.Руси су богато украшавали своје домове и слали честитке.Ручно суи их израђивали, како би их о празницима поклањали. Оне су приказивале хришћанске теме, анђеле, зимске пејзаже, раскошне цркве, мотиве и народних бајки….
Руска револуција прекинула је овај леп обичај.Божић је, због друштвених околности постао непожељан празник, те су поред других његових знамења биле забрањене и честитке.У другом светском
рату поново је заживело честитање празника, али новогодишњих на овај начин.Руски војници на фронтовима, добијали су и слали честитке. И многи су тврдили да су им баш оне помогле да лакше поднесу ратне страхоте.
Новогодишње честитке најчешће се шаљу као поздрав драгим особама уз најбоље жеље за предстојеће празнике и наредну годину.Током времена, честитке су мењале свој изглед.На њима је најчешће приказана јелка, снег, зелене шуме, Деда Мраз, санке, ирваси и слично.
Честитке се данас размењују више него икада, али сада простим кликом на екран телефона или компјутера, којим се празничне жеље испоручују у виду СМС порука и мејлова. И то је део глобалног ритуала у коме сви пођеднако учествујемо.


Kако год, савремени психолози тумаче како обичај честитања Нове године, са лепим жељама и надом у успех, обнавља позитивну друштвену комуникацију, укида љутње, конфликте и друге непријатне обрасце у људским односима. Али и, сваке године поново, обнавља веру у моћ наших жеља.

 

Остоја Војиновић

ВИДОВДАН

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here