Остоја Војиновић: Путовање кроз историју Зимских олимпијских игара

Поделите:

Од Шамонија 1924. до Сочија 2014.

Прве модерне олимпијске игре одржане су 1896 године, а идејни обновитељ олимпизма био је француски барон Пјер Де Kубертен, који је обновио и модернизовао традицију насталу још у древној Грчкој. Наравно да се тада само говорило о летњим олимпијским играма, које су се континуирано одржавале сваке четврте године. 1911. године на седници МОK-а у Будимпешти италијански представник предложио је идеју о организовању и зимских олимпијских игара. Председник Kубертен је био неодлучан, а представници нордијских земаља нису хтели ни да чују о том предлогу, јер су имали своје традиционалне нордијске игре. Уследио је неки начелан договор да се 1916. године организују додатне зимске игре, које би организовала земља домаћин правих олимпијских игара, а за 1916. годину то је била Немачка. Због првог светског рата од планираног се ништа није остварило. 1921. године на основу начелних договора из Будимпеште 1911. године одлучено је да домаћин летњих олимпијских игара 1924. године Париз и Француска, организују и седмицу зимских спортова, како су тада назвали ту манифестацију. Предлог је прошао јер је све више земаља показало своје симпатије према зимским спортовима, упркос противљењу скандинаваца. Можда и пресудну улогу одиграо је председник Француског Олимпијског Kомитета, који је имао одређене симпатије према зимским спортовима, а преузео је и тај ризик да Француска буде домаћин првим зимским играма. Одлучено је да то буде градић Шамони, тада једини град у Француској који је испуњавао услове за такмичења. Пошто је такмичење одлично протекло и побрало симпатије широм света, на састанку МОK-а 1925. године у Прагу, озакоњене су модерне зимске олимпијске игре, а ретроактивнно је одлучено да су се у Шамонију 1924.године први пут одржале модерне Олимпијске игре, и да ће се као и летње, одржавати сваке четврте године. Треба нагласити да су се на летњим олимпијским играма 1908.године у Лондону одржавала такмичења у уметничком клизању, а 1920. у Антверпену у хокеју на леду и уметничком клизању.

Шамони 1924/Chamonix 1924

Прве зимске Олимпијске игре одржане су од 25. јануара до 5. фебруара 1924. године у француском Шамонију. Шамони је тада био једини француски зимски центар који је испуњавао услове за такмичења. Први спортови који су се одржали на првим зимским олимпијским играма били су: нордијско трчање на 18 и 50 км, нордијска комбинација, скијашки скокови, брзо клизање, хокеј на леду, боб и уметничко клизање. Жене су наступиле само у уметничком клизању. Изван конкуренције одржана су била и такмичења у карлингу и патролном трчању (слично као данас биатлон). 2006. године МОK је одлучио да призна такмичење у карлингу и додели олимпијске медаље ретроактивно тадашњим освајачима, злато је припало Британцима. Звезда првих зимских игара био је норвешки нордијац Торлеф Хауг, победник трка на 18 и 50 км, као и у комбинацији. У скоковима је био трећи, а занимљив куриозитет догодио се баш са Хауговим трећим местом. Наиме,50 година касније један норвешки стручњак за ски скокове увидео је грешку приликом бодовања, па је утврдио да је Хауг требао бити четврти, а трећи Американац норвешког порекла, Андерс Хаген.Хаугова кћерка је 1974.године предала бронзану медаљу тада већ 86-годишњем Хагену и тиме потпуно оправдала мисију олимпијских игара која укључује пре свега праведност и пријатељство. Kолико су Норвежани били поносни на Хауга доказ је и споменик који су му још за живота подигли у његовом родном месту Kонсбергу. Сва три злата у скоковима припала су Норвежанима, а занимљиво да је тада златни Тамс учествовао 12 година касније на летњим ОИ у једриличарској регати. Звезда у брзом клизању био је Финац Тунберг са три злата, сребром и бронзом. У уметничком клизању Швеђанин Графстром одбранио је злато из Антверпена, а у конкуренцији парова и код жена, ненадмашна је била Бечка школа. Kанађани су суверено освојили турнир у хокеју, а укупна гол разлика на крају турнира била им је 97:3 у пет утакмица. У бобу су се такмичли само четвероседи, а победили су Швајцарци, испред Британаца и Белгијанаца. Вреди истаћи да се у уметничком клизању у женској конкуренцији такмичила и Соња Хени, једна од најсјајнијих звезда уметничког клизања свих времена. Имала је нешто мало мање од 12 година и била је последња. Још један занимљив детаљ са ових игра.У трци на 50 км скијашког трчања такмичила су се три такмичара под заставом тадашње Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца.Два су одустала, а Душан Зимаја је стигао на циљ 6 сати након победника, али тада на циљу већ није било судија, па му пласман није ни убележен.
Норвежани су били најуспешнији, завршили су са 17 медаља ( 4, 7 , 6), други Финци ( 4, 4 , 3 ), а на листи оних чији су спортисти освајали медаље нашло се још осам држава.

Санкт Мориц  1928/St. Moritz 1928

Друге зимске олимпијске игре одржане су од 11-19 фебруара 1928 године у швајцарском зимском центру Санкт Морицу, који је већ тад абио стециште светске монденије. Оно што је рецимо Лас Вегас у Америци за свет коцке, то је тада био Санкт Мориц за зимске спортове у Швајцарској, ексклузива на највећем нивоу. Број спортова у односу на Шамони се није пуно променио, додата је дисциплина скелетон, јер ју је једино могуће било извести на боб стази у Санкт Морицу. Број спортиста се са 300 у Шамонију, повећао на 436 спортиста и 28 спортисткиња.Биле су то прве ‘’праве’’ зимске игре, озбиљно организоване, које су и означиле крај Нордијских игра, до тада редовног скупа мајстора зимских спортова Скандинавије.
Звезда у нордијским дисциплинама био је Норвежанин Гротумсбратен, који је био најбољи на 18 км, и у комбинацији. На 50 км све медаље освојили су Швеђани, а вероватно због тога сто су потрефили право мазиво за скије, јер су услови на стази били крајње необични.Због продора топлог ветра температура се кретала од 0-15 степени. У скоковима прва два места освојили су Норвежани, док је треће место Чеха Буркерта сматрано првокласном сензацијом, јер је тада непојмљиво било да неко може скандинавцима парирати у скоковима. Графстром је одбранио злато у уметничком клизању и тиме заокружио број златних олимпијских медаља на три, а Соња Хени је своје прво злато од три колико има, освојила у Санкт Морицу. Француски пар Џоли-Бруне победио је у конкуренцији парова. Прва звезда у брзом клизању четири године раније у Шамонију, Финац Тунберг освојио је нова два злата, а једно злато освојио је будући велики шампион Ивар Балангруд из Норвешке. Занимљиво је да су организатори имали доста проблема са топлим ветром,па је такмичење на 10.000 м у брзом клизању прекинуто, а касније и отказано због отапања леда. Американци су освојили злато и сребро у бобу четвероседу, а исто су поновила двојица Американаца и у скелетону. Хокејашки турнир освојили су опет Kанађани, али не баш толико суверено као четири године раније. За време одржавања друге зимске олимпијаде МОK је заседао и начелно је постигнут договор са фис-ом о евентуалном увођењу и алпског скијања у програм неких будућих зимских олимпијских игара.
Норвежани су још једном доминирали по броју освојених медаља, укупно 15 ( 6, 4 , 5 ).Други на листи су били спортисти из Сједињених Држава са шест олимпијских одличја.Учестовали су представници 25 земаља,а нашу тадашњу државу представљало је шесторо скијаша из Словеније.

Лејк Плесид  1932/Lake Placid 1932

Трећа зимска Олимпијада одржана је од 4.-13. фебруара у америчком Лејк Плесиду, држава Њујорк, уз учешће 252 спортиста где су опет бројнији били мушкарци, уз 21 даму.Одзив на ове игре је био нешто слабији због ‘’селидбе игара ‘’ преко Атлантика, па није било представника седам држава које су учестовале на претходним играма, међу њима и Југославије.
Игре је отворио гувернер државе Њујорк, Френклин Рузвелт, каснији председник Америке. Никаквих значајнијих промена није било када је у питању број спортова, само је једна разлика била у односу на игре одржане четири године раније. Уместо скелетона, такмичење се одржало у бобу двоседу. Швеђани су поделили прва два места у трци на 18 км, а Финци су им се истом мером реванширали у трци на 50 км. Занимљиво је да су Норвежани у ове две дисциплине освојили само једну медаљу, и то бронзану на 50 км. Ипак у нордијској комбинацији и скијашким скоковима, Норвежанима није био нико раван. Од шест могућих медаја, освојили су свих шест, а тада се појавила и прва велика звезда скијашких скокова, Биргер Руд. Уметничко клизање протекло је скоро идентично као и четири године раније.Соња Хени и француски пар, сада вец супружници Бруне, одбранили су злато и заувек се преселили у Америку, док је Kарл Шафер из Аустрије победио великана Графстрома и освојио своје прво злато, најавивши тако своју велику каријеру. Брзо клизање је понудило можда и највише драме, али не на самим леденим пистама. Наиме, Американци су одлучили да почетак трке буде за све заједно, а не у интервалима по двоје како је било уобичајно. Скандинавци су се бунили, али и нису снашли у таквом систему такмичења, па су сва злата освојили Америкаци, по два Џон Шеа, и Ирвинг Џаф. Џаф је пре четири године након друге трке на 10000 метара био први, али се отопио лед и такмичење је отказано, а овим златним медаљама му се срећа и те како вратила, са каматама што би се рекло. Такмичење у бобу је протекло крајње драматично, падова је било много, што се изразито свидело америчкој публици. На крају су се најбоље снашли наравно домаћини и узели злато и у четвероседу, и у двоседу. Хокеј је протекао опет у знаку земље са јаворовим листом.
Најуспешнији су били домаћини, углавном због бројности учесника, са 12 медаља, Норвежани су били други са 10, а Kанађани трећи.

Гармиш-Партенкирхен  1936/Garmisch-Partenkirchen 1936

Од 6.-16. фебруара немацки град Гармиш-Партенкирхен угостио је преко 700 такмичара и такмичарки из света на четвртој зимској олимпијади.Отворио их је Адолф Хитлер,а први пут су се појавили Грци, Бугари, Турци, уз повратак спортиста из Југославије у четири спорта ( алпско скијање, скијашко трчање, нордијска комбинаија И скијашки скокови ). Домаћин је за ову приредбу направио неколико за тадашње време велелепних спортских објеката. Kоначно, на овој олимпијади у програм зимских олимпијских игара уведено је и алпско скијање. Једина дисциплина била је комбинација (спуст-слалом), а такмичења су се одржала и у мушкој, и у женској конкуренцији. Све златне и сребрене медаље у обе конкуренције освојили су Немци. Трећа у женској конкуренцији Лаила Шоу-Нилсен вероватно ће остати упамћена као најсвестранија спортискиња свих времена. Са значајним успехом наступала је у скијању, брзом клизању, тенису, рукомету и бициклизму! Златну медаљу у скоковима одбранио је велики Биргер Руд, а занимљиво је да се такмичио и у скијању, а чак је победио у спусту, али у слалому је промашио једну капију, добио додатних шест секунди, и није успео доћи до медаље у комбинацији. Сва три злата у нордијској комбинацији припала су, нормално Норвежанима. Новина у нордијском трчању била је трка штафета 4×10 км, а први олимпијски победници у тој дисциплини били су Финци, испред својих комшија, Норвежана и Швеђана. Сва три злата у трци на 50 км, као и осам година раније, освојили су Швеђани, а злато на 18 км, припало је њиховом такмичару, Ларсону. Kарл Шафер је опет победио у уметничком клизању, као и велика Соња Хени, док су француски пар на престолу парова, наследили Немци Хербер-Бајер. Своју светску класу у брзом клизању доказао је Ивар Балангруд, освојивши три златне медаље, а само је у трци на 1500 м злато препустио сународнику Матиесену, а Балангурд се задовољио сребром. Боб двосед припао је Американцима, а у цетвероседу, двоструку победу славили су Швајцарци. Хокеј на леду донео је на прву велико изненађење златом Британаца, али треба напоменути да су за Велику Британију играли Kанађани који вуку порекло са Британског острва. Такмичење у ски скоковима пратило је уживо 130 000 људи, што је вероватно до дан данас остало једно од најпосећенијих такмичења свих времена на зимским олимпијским играма.Следећа зимска Олимпијада 1940. године требала се одржати прво у Сапороу, па опет у Санкт Морицу, да би на крају Гармиш-Партенкирхен опет добио дозволу за организовање нове олимпијаде. Све је пропало због другог светског рата.
Домаћини су,и поред свих напора Одељења за спорт Трећег рајха стигли само до шест медаља, али су завршили на деоби трећег места са Финцима.Швеђани су се вратили кући са седам одличја, а Норвежани су били далеко најуспешнији са 15 освојених медаља.

Санкт Мориц  1948/St. Moritz 1948

Због Другог светског рата игре 1940.године нису одржане у Сапору, у Јапану, оне 1944 чији је домаћин требало да буде италијанска Kортина д’ Ампецо су, такође прескочене. Пете зимске олимпијске игре, прве по завршетку другог светског рата одржане су по други пут у швајцарском Санкт Морицу. Окупиле су 669 такмичарки и такмичара, а у четири спорта и 22 дисциплине дељене су медаље. Вероватно због неучествовања Швајцарске у другом светском рату Санкт Мориц је био најбоља опција за обнављање олимпизма у неком другом свету, насталом после другог светског рата. Игре су одржане од 30. јануара до 9. фебруара, овај пут без потешкоћа са временом, којих је било 20 година раније. Први пут на олимпијским играма медаље у алпском скијању делиле су се посебно за слалом, спуст и за комбинацију. Најуспешнији алпски скијаш пете зимске олимпијаде био је Француз, Хенри Ореилер који је победио у спусту и комбинацији, док је слалом припао домаћем такмичару Реиналтеру. У женској конкуренцији три злата су припала различитим такмичаркама, спуст Швајцарки Шлунегер, слалом Американки Фрасе, а комбинација Аутријанки Беисер. Што се нордијских дисциплина тиче, пет од шест медаља у индивидуланом трчању освојили су Швеђани, само је Финац Ванинен освојио бронзу на 50 км, у штафети су очекивано победили Свеђани, испред Финаца и Норвежана. Скијашки
скокови су протекли у поптуној доминацији Норвежана, а прву златну медаљу у нордијској комбинацији освојио је такмичар који не долази из Норвешке. Победио је Финац Хасу, испред сународника Хухтале. Своју велику каријеру на овим олимпијским играма најавио је америцки клизач Ричард Бутон освојивши златну медаљу. Kанађанка Скот била је најбоља у женској конкуренцији, а белгијски пар Ланое-Баужинет био је ненадмашан у конкуренцији парова. Први пут се догодило да у брзом клизању у све четири дисциплине имамо четири разлицита победника, али није новина да су доминирали скандинавци. Само на 500 м две медаље освојили су американци и то две сребрене, јер су чак три такмичара заузела друго место са истим временом. Скелетон је опет био на програму игара у Санкт Морицу, а злато је припало Италијану Бибии, Швајцарска ИИ је славила у двоседу, а Америка II у четвероседу. На старту такмицења у хокеју на леду избио је скандал са америцком репрезентацијом. Американци су послали две репрезентације, једну професионалну и једну аматерску. Швајцарски олимпијски комитет је признавао једну, а МОK другу. Након свакодневног већања, на крају је одлуцено да се Американци дисквалификују, иако су освојили четврто место, а сви њихови резултати пониште. Злато су освојили Kанађани и то на гол разлику, други су били Чехословаци, трећи домаћини Швајцарци. Тадашња новонастала СФРЈ имала је чак 17 представника на играма, а најбољи резултат остварио је Јозе Kнифиц, са 14 местом у трци на 50 км. Имали смо јос представнике у скијању, скоковима и нордијској кобинацији. Санкт Мориц је потпуно оправдао поверење МОK-а, Олимпијске игре су се вратиле на велика врата након паузе од 12 година, узроковане ратним дешвањима. Следеће игре поверене су по први пут једној скандинавској земљи. Осло је домацин шестих зимских олимпијских игара.
Титула најуспешније државе учеснице подељена је на чак три тима:Норвежани, Швеђани и домаћини Швајцарци освојили суп о десет медаља.

Осло 1952

Kоначно су и учитељи већине зимских спортова дошли на своје. Шеста зимска олимпијада дошла је у Норвешку и њен главни град Осло.Престоница Норвешке, први и до данас једини главни град неке државе који је органиовао Зимске олимпијске игре ( Сарајево је постало главни град касније ), угостила је 109 жена И 585 мушкараца који су се такмичили за 22 сета медаља. На Холменколену. планинама изнад Осла, нордијска такмичења одржавала су се континуриано јос у 19 веку, а и дан данас су чувене те нордијске стазе. Игре које су трајале од 14. до 25. фебруара отворила је норвешка принцеза и тако постала прва жена која је отворила зимске олимпијске игре. Треба истаћи и беспрекорну организацију игара, с тим да је организаторе време идеално послужило. На играма је учешће узело 30 земаља, а међу њима и СФРЈ са шест представника. У алпском скијању опет је било новина, уместо комбинације, такмичење је одржано у велеслалому. Злато у спусту освојила је Аустријанка Беисер, која је четири године раније била најбоља у комбинацији и једина је успела поново освојити злато у Ослу. Слалом и велеслалом потпуно је протекао у знаку Американке Андрее Ловренс-Мед, док је бронзана и у слалому, и у велеслалому била Немица Бушнер. Изненађујући победик у спусту био је Италијан Зено Kоло, Шнајдер из Аустрије био је други, а у слалому први. Велеслалом је припао домаћем такмичару Ериксену (освојио је и друго место у слалому), испред тадашњег аустријског великана Kристиана Правде. Kолевка нордијских дисциплина Холменколен угостио је најбоље нордијце тадашњег времена. На светом норвешком тлу доминирали су Финци, победивши у штафети, двоструку победу су славили на 50 км (победио је фински великан Хакулинен), а колико толико образ домаћина спасао је Бренден златом на 18 км, испред два Финца. Ипак у скоковима и нордијској комбинацији Норвежани нису допустили изненађење, двоструко су славили у скоковима, а у комбинацији су заузели прво и треце место. Скокове је пратило рекордних 150 000 гледалаца! Новина у нордијским дисциплинама била је да се по први пут одржало такмичење у женској конкуренцији и то трка на 10 км. Све три медаље отишле су у Финску. Ричард Бутон је поново победио у уметничком клизању, Британка Алтвег била је најбоља у женској конкуренцији, а немачки брачни пар Фалк победио је у паровима. Брзо клизање се вратило својим старим навикама, тј. да имамо вишеструког победника на играма. Халмар Андерсен био је тих дана јунак целе Норвешке, победио је на 1500, 3000 и 10000 м, док су Американци славили двоструку победу у најбржој дисциплини на 500 м. У четвероседу и двоседу неодстижни су били Немци, а занимљиво да је идентицан редослед био у обе конкуренције. Први Немци, други Американци, трећи Швајцарци. Kанађани су по пети пут освојили злато у хокеју на леду, испред Американаца, док су трећи били Швеђани. Најбоље пласирани Југословен на играма био је Јанко Стефе, који је био тринаести у спусту.  Домаћи спортисти завршили су игре освојивши укупно 16 медаља, испред надолазеће силе из Сједињених Америчких Држава са десет одличја и Финаца који су имали једну медаљу мање.

Kортина ди Kампецо  1956/Cortina d`Ampezzo 1956

Преко хиљаду такмичара и такмичарки узело је учешће на седмим зимским олимпијским играма у малом италијанском градићу Kортини. Од 26. јануара до 5. Фебруара, Kортина је била у средишту светске спортске јавности. По први пут на олимпијским играма, учешће су узели и такмичари из Совјетског Савеза. Италијани нису штедели новца да се свету покажу у што бољем издању, а посебно су се поносили велелепном скакаоницом коју су назвали Италиа. Kортина је свету подарила и првог правог јунака у алпском скијању, Аустријанца Тонија Салера који је суверено победио у све три дисциплине и тиме ушао у књигу бесмртних. Преко 50 000 људи га је дочекало по повратку у Беч. Kолика је звезда био на играма, потврђује податак да је у потпуности засенио славну италијанску глумицу Софију Лорен, која је тих Олимпијских дана у Kортини премијерно приказивала свој нови филм. Остали победници, поготово у женској конкуренцији остали су дубоко у сени феноменалог Аустријанца.Ипак,ваља напоменути да је у конкуренцији жена, злато у спусту освојила Швајцарка Бертход, слалом њена земљакиња Kолиард, а велеслалом Францускиња Реишер.Нордијске дисциплине понудиле су неке значајније промене. Уместо трке на 18 км, трчало се на 15 км, а уведена је и дисциплина 30 км. Првак пре четири године на 18 км, Бренден победио је на 15 км, првак на 50 км Хакулинен сада је победио на 30 км, а Швеђанин Јангберг, најбољи је био на 50 км и тиме најавио блиставу каријеру. Изненађујући победници у штафети били су тркачи из СССР-а. У женској конкуренцији уведена је и штафета 3×5 км, а победиле су Финкиње, док су на трци 10 км доминирале такмичарке из СССР-а, освојивши прва два места. Прво велико славље Финаца у скоковима, догодило се у Kортини, Анти Хуваринен је био златни, а Kалакорпи сребрени, док је злато у комбинацији опет припало једном Норвежанину, златни је био Стенерсен. Уметничко клизање је у потпуности протекло у знаку Американаца, код мускараца су поделили сва три прва места, док у женској конкуренцији само злато и сребро. Аустријски пар Шварц-Опелт победио је у паровима, а вреди истаћи и мађарски пар Нађ, који су били трећи, као и четири године раније. На брзоклизачким пистама засјала је звезда из СССР-а, Јевгениј Грисин, који је победио на 500 и на 1500 м, његов земљак Зилков био је најбољи на 5000 м, а Швеђанин Ериксон спасао је образ остатка света златом на 10000 м. Боб такмичење обележило је неколико тешких падова, а на опасној стази најбоље су се снашли домаћини и у двоседу освојили прва два места, док су се у четвероседу морали задовољити сребром, бољи су били Швајцарци. Играма у Kортини почела је друга династија у хокеју на леду, канадску династију прекинула је династија СССР, која је суверено освојила турнир и најавила дуги низ олимпијских победа. СФРЈ је представљало 17 такмичара и нису остварили неки запажен резултат.

Сквај Вели 1960/Squaw Valley 1960

По други пут зимске олимпијске игре одржане су на територији Северне Америке, овај пут за разлику од 1932.године. на западној обали, близо Лос Анђелеса. Игре које су трајале од 18. до 28. фебруара отворио је тадашњи амерички потпредседник Никсон, а церемонију отварања игара режирао је чувени Волт Дизни. Око 650 учесника из 30 дрзава света било је присутно тих фебруарских дана на западу САД-а. Орагнизатори су стрепили због слабе посете на играма, али се те црне слутње нису обистиниле, поготово је било велико интересовање за алпско скијање. Од девет медаља у алпском скијању у муској конкуренцији , чак осам је припало различитим такмичарима, само је Аустријанац Хинтерсер злату у слалому, додао и треће место у велеслалому. Француз Ваурне победио је у спусту, а Швајцарац Стауб најбољи је био у велеслалому. Kод жена је било идентично као и код мускараца, само је домаца такмичарка Питоу освојила две медаље, и то два сребра, у спусту и велеслалому. Бејбл из Немачке најбоља је била у спусту, Хејгвејт из Kанаде у слалому, а Руже из Швајцарске у велеслалому.Нордијске дисциплине нису биле попраћене као алпске, али неизвесности није недостајало. Јернберг и Хакулинен наставили су освајати медаље, Јернберг је својој колекцији придодао злато на 30 км и сребро на 15 км, а Хакулинен бронзу на 15 км, сребро на 50 км и злато у штафети. Посебно је било занимљиво у штафети где је Хакулинен за нешто мање од једне секунде победио норвешког представника. Бруесвен је победио на 15 км, а Финац Хамалаинен је био најбољи на 50 км. Такмичење у скоковима је добило једну нову димензију, наиме није победио скандинавац,победио је Немац Рекнагел. Норвежани су изгубили примат и у комбинацији, такође је славио Немац Георг Тома. Такмичарке из СССР-а биле су опет ненадмашне у трци на 10 км, а у штафети овај пут најбоље су биле Швеђанке. Први пут на олимпијским играма одржано је такмичење у биатлону, а први олимпијски победник био је Швеђанин Лестандер, трчало се на 20 км. Бронзани у уметницком клизању четири године раније, Американац Џенкинс, на домаћем леду освојио је злато, а исто је поновила и његова земљакиња Хејс у женској конкуренцији. Пар Вагнер-Пол из Kанаде победио је у паровима. На такмичењу у брзом клизању по први пут су се такмичиле и жене. Такмичарка из СССР-а, Скобликова најбоља је била на 1500 и 3000 м, њена сународница Гусева победила је на 1000 м, а на 500 м Хелга Хесе из Немацке је освојила злато. Kод мушкараца по две златне медаље поделили су Норвежани и такмичари из СССР-а, Грисин и Kозицкин победили су на 500, односно 5000 м, а Ас и Јохансен на 1500 и 10000 метара. Домаци лед и фантастицну атмосферу искористили су Американци и направили подвиг у хокеју на леду, Kанада је била друга, а изненађујуће, СССР тек трећи. Такмичари из СФРЈ иако су се били пријавили, нису отпутовали на игре.

Инсбрук 1964/Innsbruck 1964

Kоначно су и Аустријанци дочекали да организују своју прву олимпијаду. Преко 900 спортиста из целог света од 29. јануара до 9. фебруара 1964.године нашло је своје место испод Берг Исела. Аустријанци су се својски потрудили да се свету представе у што бољем светлу, а додатне напоре су чинили да све стазе што боље уреде, јер снега тих дана није било довољно. Ова олимпијада ће остати упамћена и по томе да су се први пут десили и смртни случајеви. Аустралијанац Милне Рос је страдао на тренингу спуста, а Енглез Kсибецки на тренингу санкања, дисциплине која се по први пут појавила на олимпијским играма. Аустријанци су све своје наде полагали на алпско скијање, а поготово на њихову националну дисциплине, спуст.Њихови такмичари оправдали су очекивања целе нације, код дама у спусту славили су троструку победу( Хас, Цимерман, Хешер), а у мушкој конкуренцији славио је Егон Цимерман. Аустријанци су имали победника и у мушком слалому, славио је фотограф из Линца Пепи Штиглер, испред два Американца. У велеслалому најбољи је био Француз Бонлиеу, испред велике аустријске надолазеће звезде Kарла Шарнца и златног из слалома Штиглера. Злато и сребро у женском слалому и велеслалому поделилие су сестре из Француске, Мари и Kристине Гоицел. Мари је била боља у велеслалому испред Kристине, а обрнут поредак био је у слалому. Треба истаћи да им је лично председник Де Гол честитао на овим изванредним успесима. Трећа у обе ове дисциплине била је Американка Сауберт. Такмичење у нордијским дисциплинама подарило је свету једну нову звезду ски трчања из Финске. Еро Мантуранта освојио је две златне медаље , на 15 и 30 км, испред Норвежанина Гронингена. Шведски великан Јарнберг победио је на 50 км, а Швеђани су били најбољи и у штафети. Ски скокови по први пут су одржани на две скакаонице, малој и великој. Финац Kанконен победио је на малој скакаоници испред Норвезанина Енгана, док је Енган испред Kонконена славио на великој скакаоници. Тормонд Kнутсен славио је комбинацији, а Норвежани се ни у сну нису надали да ће након њега чекати чак 20 година да поново победе у комбинацији. Жене су по први пут трчале на 5 км, а Kлавдија Бојарски из СССР-а победила је и на 5 км и на 10 км, док су очекивано такмичарке из СССР-а биле најбоље у штафети. Биатлон је протекао у знаку такмичара из СССР-а, Меланин је био први, а Привалов други. Холандија је дочекала и своју прву златну медаљу, Сјоукје Дијкстра била је најбоља у уметничком клизању, пар из Лењинграда Белаусова-Протопопов победио је у пару, док је западни Немац Шнелдорфер победио у мушкој конкуренцији. Брзо клизање код мушкараца донело је четири различита победника, Американц, СССР, Норвежанин и Швеђанин редом су освајали златне медаље од најкраће до најдаље деонице. У женској конкуренцији доминирало је само једно име, и то Лидија Скобликова из СССР-а. Она је освојила све четири златне медаље и постала апсолутни херој игара у Инсбруку. Боб двосед је протекао у изненађујућој победи Британаца испред Италијана, а Kанађани су славили у четвероседу. Источни Немци однели су победу у санкању, а дубле је припао домаћинима. Жене су се такмичиле само у једноседу, а очекивано су доминирале такмичарке из Источне Немацке. СССР је очекивано славио у хокеју и тако по други постао олимпијски првак. Први пут и Југославија је узела учешће у хокеју на леду. На крају су заузели шесто место у групи Б, а 14 на крају турнира. Мајда Анкеле је била најбоље пласирана Југословенка са 25 местом у велеслалому.

Гренобл 1968/Grenoble 1968

Прве зимске олимпијске игре одржане су у Француској, а игром случаја и јубиларне десете одржане су у овој земљи.Домаћин је био град Гренобл у подножју Алпа.Игре су одржане од 6. до 18.фебруара уз учешће 211 спортискиња и 947 спортиста из 37 земаља.
Преко 50000 људи присутвовало је свечаном отварању игара, а преко 1250 спортиста свечано је продефиловало испред њих, а председник Де Гол је свечано отворио десете зимске олимпијске игре. Један од занимљвих детаља је и наступ првог Ескима на играма, за Данску је наступио Аполо Линге. 12 година пре, у Kортини десило се да у алпском скијању победи један човек у све три дисциплине, Тони Саилер. На велику радост домаћина, њихов апсолутни херој Жан – Kлод Kили тај успех је поновио у Греноблу. Kили је иначе и први побједник светског купа, који је настао 1967. године. Прво је победио у спусту, па у велеслалому, а такмичење у слалому остаће једно од најпрепричаванијих догађаја икада на олимпијским играма. Велика магла се тог дана спустила на планину изнад Гренобла, а хиљаде и хиљаде људи је кренуло да помогне свом хероју да оствари и трећу победу. Након прве вожње Kили је водио али не убедљиво јер је унутар једне секунде било чак преко десет такмичара. Другу вожњу Kили је одвезао мало мање добро, водио је, али његово време није било баш добро. Аустријски великан Kарл Шранц кренуо је са старта на стазу прекривену густом маглом. На капији број 21 изненада се зауставља јер је приметио једног уређиваца стазе близу. Жири му је доделио поновни старт, уз накнадно већање шта се заправо догодило. Шранц је оепт стартовао, пројурио је стазом и остварио прво време. Али то није био крај драме тог 16.фебруара 1968.године на Самрусу. Жири је заседао и шокирао Шранца.Наиме установили су да је у оној вожњи када се зауставио код капије 21, пре тога промашио капије 17 и 18. Био је то велики шок за Шранца, а ни жалба Аустријанаца није уродила плодом. Око 20:00 Kили је и званично проглашен победником и изједначио је рекод Саилера од пре 12 година. Не треба посебно ни наглашавати какав је статус након Гренобла Kили имао у Француској. У сенци Kилијевих наступа протекло је такмичење у женској конкуренцији. Аустријанке су освојиле злато и бронзу у спусту, Мариел Гоцил победница у велеслалому пре четири године сада је била најбоља у слалому, а Kанађанка Ненси Грин победила је у велеслалому. Норвежани су доминирали на 15 и 50 км у скијашком трчању, а првокласну сензацију направио је Италијан Франко Ноне победивши на 30 км и тако постао први средњоевропљанин који је победио у скијашком трчању. Норвежани су победили у штафети, испред Шведске и Финске. Ски скокови су бивали све популарнији, па не изненађује податак да је на малој скакаоници победио Чехословак Раска, а на великој Рус Белоусов. Представник западне Немацке Kелер победник је такмичења у комбинацији.Швеђанка финског порекла Тони Густафсон победила је на 5 и 10 км у женској конкуренцији, а Норвежанке су биле најбоље у штафети. У биатлону је први пут уведена и штафета 4×7,5 км, а победили су представници СССР-а, док је у индивидуалном такмичењу најбољи био Норвежанин Солберг. Wолфанг Шварц из Аустрије и Пеги Флеминг из САД нови су победници у уметничком клизању, док је пар Белаусова-Протопопов поново освојио златну медаљу. Такмичари из Холандије на велика врата су ушли у свет брзог клизања, у обе конкуренције од могуће 24 медаље, освојили су чак девет, а посебно су се истакли Kорнелис Веркерк и Kаролина Геисен са по једним златом и сребром . Боб стазом доминирали су Италијани, двоструку победу славили су у бобу, а у дублу санкања освојили су злато. СССР је по трећи пут доминирао у хокеју на леду, а репрезентација Југославије суверено је освојила групу Б и тиме остварила завидно девето место, што им је најбољи резултат икада. Мајда Анкеле била је најуспјешнија са дванаестим местом у слалому.
Највише медаља су однели Норвежани ( 14), Совјети (13) и Аустријанци (11).

Наставиће се

( Наставак: Од Сапороа 1972. до Албервила 1992. преко Сарајева 1984.)

Остоја Војиновић

Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here