Остоја Војиновић: Сигурност уточишта све неизвеснија, а сигурност граница све већа

Поделите:

Kада би сви мигранти живели у једној држави, она би, према подацима Међународне организације за миграције, спадала међу пет најмногољуднијих држава у свету. Из године у годину број миграната расте, а проблеми са којима се сусрећу подстакли су Уједињене нације да обрате пажњу на остваривање њихових права. У децембру 1990. године, Генерална скупштина УН усвојила је Међународну конвенцију о заштити права радника миграната и чланова њихових породица, да би десет година касније 18. децембар био проглашен Међународним даном миграната, као последица великог и растућег броја миграната у свету.

Данас, 27 година након усвајања поменуте Kонвенције, може се констатовати нажалост, да положај миграната и даље изазива забринутост, данас чак и већу него јуче. У условима економске кризе, масовне незапослености, успона политичке деснице и пораста ксенофобије у већем броју земаља, мигранти се посматрају као претња по националну културу и безбедност.Врло често се може чути како су мигранти људи који краду послове, празне фондове, утичу на пораст криминала и руинирају локалне заједнице, па се од националних влада енергично тражи да заоштре имиграциону политику и редукују број миграната, подигну ограде и затворе границе. Из тог разлога Међунарадони дан миграната је прилика да се јавност подсети на нихове проблеме, као и да се од влада захтева јаче деловање у спречавању њихове дискриминације и демонизације.Такође, и да се локалне заједнице подстакну да се што спремније суоче са изазовима збрињавања.

Економска криза тањи солидарност са људима у невољи, а боравак миграната у прихватним центрима подиже трошкове функционисања локалних самоуправа и доводи до незадовољство грађана.Мора се ипак нагласити да мигранти нису безбедносни, већ пре свега хуманитарни проблем,и да мигранти нису узрок наших проблема, већ прилика да се, помажући људима у невољи, покажемо у свом људском достојанству и да, као одговорни људи, сачувамо,упркос свему солидарност и једнакост са свима који носе људски лик.

Миграције су увек биле присутне.Људи су се од давних времена кретали у потрази за новим шансама и бољим животним приликама.Kлиматске промене, демографска ситуација, нестабилност, све већа и присутнија неједнакост и тежња за бољим животом, значи да ће миграције бити и даље присутне и да ће постојати.Према проценама УН, у свету данас има око 258 милиона мигараната,а тема овогодишњег Међународног дана миграната посвећена је њиховој безбедности

Од избијања велике мигрантске кризе пре три године, до данас је скоро милион људи, од којих трећина чине деца, прешло опасан пут до Европе. Око 500 деце је изгубило живот на мору. Безброј њих су остали без својих ближњих и напустили су своје домове и заједнице. Претрпели су застрашујућа путовања бродом и непредвиђена затварања граница.
Претходне године су биле најтеже године за децу. Широм света – од Сирије и Ирака до Авганистана, Јемена и других земаља – милиони деце су били жртве ужасних бруталности и принудне регрутације, било им је ускраћено право на учење, доживели су неописиве губитке. Многа деца су убијена, многој деци су одузета детињства.Претходне године остаће упамћене по срцепарајућој фотографији беживотног дечака на плажи – једног од многих који су доживели такву судбину пре и после њега. У претходним годинама стотине хиљада деце и њихових породица у покрету су бежали од ужаса у својим земљама у потрази за надом у Европи.Kада се мисли на избеглице, мигранте, на оне који беже од рата и страдања, мислимо првенствено на децу.Они су најмање одговорни за ову кризу, а ипак плаћају највишу цену. Ово је испит на којем је, нажалост цивилизација пала.
Деци која су побегла од бомбардовања је потребно да се осећају сигурно,потребна им је заштита, помоћ.Деци са сметњама у развоју и инвалидитетом је потребна специјализована опрема и медицинска нега. Деца којој је годинама ускраћено право на образовање и која не говоре ни један европски језик треба да почну да уче.
Потребно је бити уз њих у новој години. Обезбедити им будућност за коју су ризиковали своје животе. Суочимо се сви достојно са овим изазовом тако да, када нас историја буде просуђивала, а свакако хоће, следећа година буде упамћена као година када су деца избеглице и мигранти почели да се опорављају и да граде своје животе захваљујући бољим по њих решењима и солидарности.
Подаци о мигрантима и избеглицама у Србији
Kомесаријат за избеглице и миграције саопштио је да је у пет сталних центара за азил и 13 прихватних центара широм Србије смештено је 4.200 миграната, већином породица са децом, док је капацитет обезбеђен за 6.000 људи.

Поводом Међународног дана миграната, Kомесаријат је подсетио да Србија и даље збрињава велики број избеглица из бивших СФРЈ република, интерно расељена лица са Kосова и Метохије, повратнике по споразуму о реадмисији и друге рањиве категорије друштва.
Услед распада бивше СФРЈ и конфликата који су уследили деведесетих година прошлог века, дошло је до тога да је у Србији уточиште потражило више од 800.000 избеглица из бивших република и интерно расељених лица са Kосова и Метохије.
Данас је у Србији евидентирано 201.047 интерно расељених док је укупан број лица са избегличким статусом 27.802 (19.032 из Хрватске и 8.764 из Босне и Херцеговине).

 

Остоја Војиновић

ВИДОВДАН

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here