Saša Nedeljković: CAVTAT DO 1935.

Podelite:

 

Krajem 19 i u prvoj polovini 20 veka većina stanovnika u Cavtatu se izjašnjavala kao Srbi katolici , koji je zbog toga bio poznat kao mali Beograd”. Zbog toga su bili u stalnom sukobu sa hrvatskim nacionalistima koji su težili da Cavtat pretvore u hrvatski grad. Dr. Frano Kulišić, sekretar Matice Srpske u Dubrovniku i potstarosta dubrovačkog Srpskog Sokola Dušan Silni” primio se posla da uredi Bogišićevu biblioteku u Cavtatu. U pismu Milanu Rešetaru Kulišić je pisao o sukobima u Cavtatu 1910. : Na Svisvete u večer vratili se (dubrovački) pravaši iz Čilipa, te preko Cavtata zaudarali Starćevićevu. Bili su obećali da će je zaudarati, pa izišli živi ili mrtvi, te prije se nijesu uputili nego li im je došla žandarmerija koju su poslali zvati. Kad su udarali i prolazili, sasula se na njih kiša jaja.”. Ljudevit Vuličević iz Cavtata okupio je grupu svojih prijatelja među kojima je bila Marija Bogišić. Posećivao ih je i slao im poslanice u više primeraka (hektografisane). (1)

Marija Bogišić, udata Pol, nasledila je svog brata Valtazara Bogišića, dala je preneti iz Pariza u Cavtat biblioteku i kupila zgradu za smeštaj biblioteke. Osnovala je muzej. Uložila je mnogo novca za izgradnju vodovoda za Cavtat iz sela Oboda, popravila pločnike, crkve, groblje i podigla bratu spomenik na obali. Biblioteku i kulturno-istoriske zbirke ostavila je Cavtatu „kao temeljni kamen podizanju rodnog mjesta i na vječitu uspomenu svog brata“. Ideju za osnivanje Bogišićevog muzeja izneo je Luka Zore nakon što je Bogišić objavio zbirku slovenskih inkunabula u kalendaru Dubrovnik. Muzej je otvoren posle Bogišićeve smrti, u septembru 1909. u njegovoj kući. (2)

Grupa srpskih sokola iz Vojvodine, Srbije i Stare Srbije predvođena dr Lazom Popovićem, starešinom Fruškogorske Župe, na parobrodu „Soko“ posetila je 17 avgusta 1911. Cavtat. Grad je bio iskićen zastavama, a sokole je dočekala opštinska muzika i gruvanje prangija. Na grobu Valtazara Bogišića položio je dr Laza Popović, uz nekoliko biranih reči, venac sa srpskom trobojnicom. Posle razgledanja gradića, Bogišićevog muzeja, knjižnice i slika Vlaha Bukovca u crkvi sokoli su se vratili u Dubrovnik. (3)

Stanovnici Cavtata smatrali su da je ujedinjenjem sa Srbijom i stvaranjem Jugoslavije 1918. njihova borba za ujedinjenje završena. Uviđali su da postoje snage koje sanjaju o povratku prošlosti. U listu Srba katolika Dubrovnik” 1922. objavljen je članak iz Cavtata Kuda ćemo ovako ?” u kome se navodi : Dok u našim raznim nadleštvima imamo u izobilju činovnika, koji snijevaju o Karlu ili Radićevoj republici, koji se nadaju još jednako prošlom zemanu, dotle ono malo ispravnog činovništva strepi pred raznim iznenađenjima, koja se … i dešavaju. Tako je eto iz naše sredine premješten, negdje čak u albanske krajeve, Ilija Ćuruvija, finansijski postajni poglavica. Taj je čovjek kod nas poznat kao patriot koji među finansijskom stražom pravi onu poznatu iznimku rijetkih, koji vole ovu današnju državu i koji je s toga i skrupolozno predan svojoj službi, eto taj čovjek i takav državljanin baca se u puste krajeve a ostavljaju se drugi, da na ovom našem domu, plaćeni od države, rade proti svojoj hraniteljici. E, pa kuda ćemo ovako ?!”. (4) U Cavtatu je 1920. prvi put proslavljen sv. Sava. Škole nisu radile tog dana, a na opštinskoj zgradi vijorila se zastava ceo dan. U veče u prostorijama svratišta Kalačić održana je svečana akademija. Posle himne sv. Savi otac Aug. Pavlić prikazao je publici ko je bio sv. Sava, njegove zasluge za prosvetu i njegov život i rad. Priredba je nastavljena sa mešovitim horovima, komadima za pevanje, za violinu i klavir … . Diletanti su izveli odlomke iz tragedije „Smrt Majke Jugovića”. Zadnja tačka programa bila je vesela igra „Prvi Objed”. Zabavu je zaključila igranka koja je trajala od ponoći do 4 ure ujutro. Redakciju dubrovačkog lista „Rad” radovala je okolnost da je o sv. Savi predavao katolički sveštenik.(5)

Narodna ženska zadruga iz Dubrovnika otvorila je 1920. podružnicu u Cavtatu sa ustanovom „Pčelica”. Kolo Srpskih Sestara otvorilo je o svom trošku Stručnu školu u Cavtatu. Školom je rukovodila Ženska Dobrotvorna Zadruga u Cavtatu, a izdržavalo je Kolo. Za instalaciju škole, Kolo je poslalo 2.000 dinara, šivaću mašinu i deset postelja, a stalno je plaćalo nastavnicu. Predsednica Kola gospođica Grujićeva i glavni sekretar gospođica Todorovićeva išle su u Cavtat da urede pitanje otvaranja škole. Obišle su Odbore Kola u Herceg Novom i Sarajevu, kao i Ženske Dobrotvorne Zadruge u Cavtatu i Dubrovniku. U svim ovim mestima delegatkinje Kola naišle su na najlepši prijem i gostoljublje članica Kola i Dobrotvornih Zadruga, kao i kod svega ostalog građanstva. U Izveštaju Kola za 1924-1925. navodi se da Odboru u Cavtatu poslato 12.000 dinara. Katolički sveštenici u Cavtatu bili su najodaniji prijatelji Kola i stalno su sarađivali u školi Kola Srpskih Sestara pod vođstvom Narodne Ženske Zadruge. Sredinom dvadesetih godina Kolo je primilo u svom Domu u Beogradu oko 40 učenica zanatske škole i članica Narodne Ženske Zadruge iz Cavtata. Kolo je svake godine o školskom raspustu jedan deo svojih pitomica, naročito bez roditelja, upućivalo na letovanje u Cavtat. Učenice su u Cavtatu provodile dva meseca, a sa njima je išao potreban personal uz prisustvo jedne do dve članice uprave. (6)

Narodna ženska zadruga priredila je u Dubrovniku od 28. 8. 1921. do 4. 9. 1921. jedanaestu izložbu narodnih vezova izrađenih na njenom tečaju u Cavtatu od vrednih cavtajskih „Pčelica. Bilo je izloženo 116 radova na svim vrstama platna u čisto narodnom stilu. U listu „Rad” istakli su : „Osobito se je bilo diviti preciznosti u izradbi najfinijih gospojinskih bluza i elegantnih lisnica na najfinijem platnu. Željeti je, da bi se u našem divnom Cavtatu u kom je od vajkada u ženskim rukama cvala tekstilna industrija, držao stalni tečaj narodnoga veziva, jer to je najpodesnije tlo, gde bi se taj obrt mogao razviti u svom bogatstvu.” (7)

U Cavtatu se u međuratnom periodu razvijao turizam. Uskotračnom prugom bio je povezan sa Sarajevom i Beogradom. U listu Narodna Svijest” iz Dubrovnika pisali su 1925. o izletnicima u Cavtatu. Iza kupališta na livadi ispod maslina razapeli su svoje šatore skauti i planinke iz Brčkog i Sarajeva i Ferijalni Savez iz Sarajeva. Bilo je oko 80 disciplinovanih mladih gostiju među kojima i male dece. Nadzor nad planinkama vodila je gospođa Popović, supruga rektora bogoslovije. Ostali su oko 6 nedelja. Bili su očarani lepotom kraja i ljubaznošću domaćeg stanovništva, sa kojim su dolazili u dodir i od koga su nabavljali hranu. U Cavtatu je 16. 7. 1930. letovala kolonija studenata Male Antante. (8)

Kralj Aleksandar i kraljica Marija posetili su 1925. Primorje. Na Primorju posetili su Bar, Ulcinj, Spič, Sveti Stefan, Budvu, Grbalj, Tivat, Kotor, Herceg Novi, Risan, Perast, Dubrovnik i Cavtat. U Cavtat je došlo mnoštvo sveta iz Konavala da dočeka kraljevski par. Celo mesto bilo je iskićeno, a ispred crkve sv. Nikole podignut je slavoluk. Zvanična poseta bila je otkazana. Preko 500 izletnika ukrcalo se na parobrod ,,Zaton” da u Dubrovniku vide kraljevski par. Kad je brod bio kod ostrva Supetra, susreo se sa motornim čamcem na kome je bio kraljevski par. Izletnici su prepoznali kralja i kraljicu i stadoše pozdravljati klicanjem i mahanjem. Brod je okrenuo prema Cavtatu. Opazivši čamac ratne mornarice, slušajući zvižduk ,,Zatona” i njegov povratak, neki se setiše u Cavtatu šta bi to moglo biti, te se raširila vest ,,Kralj dolazi”. Kralj i kraljica su se iskrcali pred slavolukom kraj crkve Matice, gde se već bilo okupilo dosta naroda, a kraljevski par praćen od čete domaćih konjanika uputi se ka Mauzoleju Račića. Stala su zvoniti zvona, pucati mužari, narod se sa svih strana okupio, izletnici su se sa Zatona” iskrcali i razvrstali po obali, da dočekaju kraljevski par. Na povratku iz Mauzoleja kraljevski par se zaustavio kod Cavtajske Udruge Pčelica”, gde im je učiteljica Jelka Miš pokazala bogatu zbirku narodnih vezova. Kad su došli na obalu narod ih je burno pozdravio, a kralj sav razdragan uđe među narod i sa mnogima od njih se rukovao. Kod Franjevačke crkve ukrcao se u dvorski auto da krene prema Dubrovniku. Kod slavoluka pozdravio je kraljevski par don Đuro Krečak, župnik Ćilipa. Burno pozdravljen od svog naroda dvorski auto praćen od 20 konjanika odjurio je put Dubrovnika. Kad je dvorski auto prošao prazan put Cavtata mnogi su se u Župi dosjetili, da će se kraljevski par povratiti iz Cavtata preko Župe. U listu Narodna Svijest” istakli su : Taj glas okupi na glavnu cestu i staro i mlado i kad su se N.N.V.V. vraćala narod ih je svečano pozdravljao poklicima, mahanjem rubaca obasipljući auto cvijećem. N.V. Kralj se je zaustavio u Platu, Mlinima i Čibači i razgovarao sa narodom.” (9)

U listu “Sloga” istakli su da dok je u Cavtatu bio upravitelj radikal N. Vragolov, bio je svaki dan u uredu a mesečno je primao 1.000 dinara, ali to nije zadržavao za sebe većje davao cavtajskim siromasima. Radićevac Brajković dolazi samo 8 puta mesečno u ured a odredio je sebi 4.000 dinara plate, kao da je ministar.(10) U Cavtatu je 1926. preminuo ruski general Vladimir Treteski, učesnik rusko-turskog rata 1877. Stari general bio je omiljen u Cavtatu. Pored svih stanovnika Cavtata na sprovodu je bila gospođa Pašić sa ćerkom i još neke viđenije ličnosti iz Dubrovnika. Ruska kolonija se preko novina zahvalila svima onima koji su odali dostojnu poštu generalu Treteskom. (11)

Srbi katolici smatrali su da je Sokolstvo cement u temeljima Jugoslavije. Zato su podržavali sokolska društva. Sokolsko društvo u Cavtatu bilo je najaktivnije društvo u gradu. U „Radu Sokolske župe Mostar u godini 1933” za Sokolsko društvo u Cavtatu se ističe da je prema prošloj godini rada društvo u 1933. pokazalo vidan napredak, u prilivu članstva i sokolske dece. U društvu Cavtat bilo je na dan 31. 12.1932. 158 članova a na dan 31.12.1933. bilo je 197 članova. U Cavtatu je u to doba živelo oko 700 do 800 stanovnika. Članovi društvene uprave su se starali da prema svojim mogućnostima i datim sredstvima udovolje zahtevima sokolske organizacije. U društvu Cavtat bilo je 18 prednjaka bez ispita. Društvena uprava je radi obrazovanja prednjačkog kadra, svoje vežbače slala na župske tečajeve. U Upravi Sokolskog društva Cavtat 1934. bili su : starešina Ivo P. Kušelj, zamenik starešine Todor Bernardi, tajnik Pero P. Petrić, načelnik Nikša Đ. Vragolov, načelnica Marija A. Miljan, blagajnik Miso M. Margaretić, prosvetar Petar Markoni, pročelnik štednje Danica V. Miljan, pročelnik trezvenosti Niko Kušelj, lekar dr.Vlaho Novaković. U Sudu časti bili su : dr. Božo Raše, Božo N. Vragolov, dr. Stefi Račić, Marin Lucijanović, Luko Pekas. (12) Zajedno sa proslavom Gospe od snjega 1934. sokoli su priredili svečani blagoslov svoje zastave. Oko 9 sati krenuli su sokoli sa svojom zastavom, predvođeni Cavtatskom Diletantskom Muzikom u crkvu sv. Nikole, gdje je u prisustvu vlasti i okupljenog naroda dekan Dum Ivo Dagonig blagoslovio sokolsku zastavu. Zastavi je kumovala zaslužna propagateljica narodnog veza i dugogodišnja predsjednica Ženske Udruge u Cavtatu Jelka Miš, koju je na svečanosti zamenjivala učiteljica vezilačke škole u Cavtatu Ljubica Račić. Zastava je izrađena u ovoj školi, koja je doprinela upoznavanju i propagandi konavoskog veza. Cavtaćani i okupljeni narod sa veseljem su pozdravili zastavu sokolskog društva. Sokoli i sokolski podmladak su poslepodne izveli javni čas župskih i sletskih vježbi i odbojku. Rad sokola u Cavtatu pratio je list Dubrovačka tribuna” u rubrici Glas Konavala”. (13) Knjižara Jova Tošovića izdala je turiste seriju slika Cavtata i njegovih znamenitosti.

Krajem 19 i u prvoj polovini 20 veka Srbi katolici bili su većina u Cavtatu, koji je zbog toga bio poznat kao mali Beograd”. Zbog toga su bili u stalnom sukobu sa hrvatskim nacionalistima koji su težili da Cavtat pretvore u hrvatski grad. Cavtaćani su blisko sarađivali sa dubrovačkim nacionalnim društvima. Narodna ženska zadruga iz Dubrovnika otvorila je 1920. podružnicu u Cavtatu sa ustanovom „Pčelica”. Kolo Srpskih Sestara otvorilo je o svom trošku Stručnu školu u Cavtatu. Školom je rukovodila Ženska Dobrotvorna Zadruga u Cavtatu, a izdržavalo je Kolo. Kralj Aleksandar i kraljica Marija posetili su 1925. Cavtat, gde su oduševljeno dočekani. Srbi katolici smatrali su da je Sokolstvo cement u temeljima Jugoslavije. Zato su pomagali sokolska društva. Sokolsko društvo Cavtat bilo je najaktivnije i najbrojnije društvo u Cavtatu do početka Aprilskog rata 1941.

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene :

1. Nikola Tolja, Dubrovački Srbi katolici istine i zablude”, Dubrovnik, 2011, str. 392; Milan Rešetar, Iz pisama pok. Frana Kulišića”, br.48, „Dubrovnik”, 24 Decembar 1937, Dubrovnik, str. 1; ,,Biblioteka srpskih pisaca”, Nikola Tomazeo i Ljudevit Vuličević, Narodna prosveta, Beograd, str. XXXIV;

2. J. „Marija Bogišić, ud. Pol”, „Ilustrovani list”, br. 12, God. I, u Beogradu, 17. VII.– 2. VIII. 1920, str. 3; Mr Andrej Vujnović, „Muzej u delu i životu Valtazara Bogišića“, „Srpska slobodarska misao“, br. 5, Beograd, septembar-oktobar 2011, str. 59; Dr. V. Novaković, „Cavtat i Konavle“, Cavtat 1954, str. 26;

3. Srpski Soko”, br. 11 i 12, 25 Oktobar 1911, Sremski Karlovci, str. 182;

4. Kuda ćemo ovako ?”, Dubrovnik”, Dubrovnik, 30 Septembra 1922, br. 77, str. 3;

5. Cavtat”, Rad”, Dubrovnik, 7 februara 1920, br. 12, str. 2;

6. „Narodna ženska zadruga”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 15 decembra 1925, br. 51, str. 2; „Izveštaj rada Uprave Glavnog Odbora Kola Srpskih Sestara za 1923-24 godinu”, „Vardar, Kalendar za prostu 1926”, Beograd, 1925, str. 159, 173; Izveštaji Kola Srpskih Sestara za 1924-1925. godinu”, „Vardar , kalendar za prostu 1927”, Beograd, 1926, str. 6; „Izveštaj Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara čitan na godišnjoj skupštini u Beogradu 15. maja 1927”, Vardar kalendar za prestupnu godinu 1928”, Beograd, 1927, str. 6, 10, 12;

7. „Izložba narodnih vezova Narodne Ženske Zadruge” , Narodna Svijest”, Dubrovnik, 20. septembra 1921, br.38, str.3;„Izložba narodnih vezova Narodne Ženske Zadruge”, „Rad”, Dubrovnik, 10. septembra 1921, br. 94, str. 3;

8. Iz Cavtata”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 21. jula 1925, br. 29, str. 2;

9. ,,Njih. Vel. Kralj i Kraljica u Dubrovniku”, ,,Narodna Svijest”, Dubrovnik, 1. oktobra 1925, br. 40, str.2;

10. Vredi li protokol sporazuma i za naše općine ?”, Sloga”, Dubrovnik , 18 februara 1926, br. 5, str. 3;

11. „General Vladimir Treteski”, „Sloga”, Mostar-Dubrovnik , 27. maja 1926, br. 18, str. 2;

12. „Jedna potreba i jedno pravo Srba katolika”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 1.jula 1939, br. 26, str. 1; „Rad Sokolske župe Mostar u godini 1933”, Sarajevo, 1934, str. 16, 60, 61, 198;Sokolski zbornik”, God. I, Beograd 1934, str. LXI;

13. ,,Proslava Gospe od snijega i blagoslov sokolskog barjaka u Cavtatu”, ,,Dubrovačka tribuna”, 26 septembra 1934, br. 263, Dubrovnik;

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here