Саша Недељковић: НАРОДНА ТРАДИЦИЈА У САВЕЗУ СОКОЛА

Поделите:

Савез Сокола радио је ширењу и оживљавању народних ношњи и кола. Соколско друштво Банатско Аранђелово је са дилетантским и певачким одсеком посетило 19. фебруара 1931. колонију „Подчокањ” удаљену 6 километара од села. Приредило је посело у колонији. Међу колонистима били су махом Босанци, Херцеговци и Далматинци. Соколско друштво Банатско Аранђелово приредило је 22. фебруара 1931. у згради Народног дома забаву са игранком. Програм забаве извели су дилетантски, технички и певачки одсеци друштва. На приредби су се први пут појавиле у народној ношњи две учитељице и једна мештанка што је код публике изазвало опште допадање, јер се до тада сматрало понижењем да неко обуће народну ношњу. Соколи су се надали да ће по примеру учитељица и мештанке обући народњу ношњу приликом приредби и свечаности.  (1) Соколска штампа  писала је о народној ношњи. У  листу „Братство” Соколске жупе  Осијек, објављен је чланак Владоја Ивакића „Народна ношња у Славонији и Барањи”. У чланку се предлагало : „Завршавајући овај приказ не могу а да не напоменем да би Осијек (а можда баш осјечка Соколска жупа), као највећи град којему гравитирају сва та шокачка подручја био позван да уреди етнографски одио у свом музеју, гдје би била сабрана сва та наша лијепа народна ношња.” (2) Соколско окружје Вуковар приредило је 18 септембра 1932. окружни слет у Шиду. Друштво Шид извршило је освећење темеља Соколског дома. Соколска поворка кренула је са слетишта на игралишту Ш.К. “Фрушкогорац” на челу са коњицом друштва Винковци (21)  и фанфаром друштва Винковци. Затим соколске заставе (6), делегати и управа друштва 69 чланова у свечаној одори, 64 члана у народној ношњи, 9 чланица из Адашеваца у народној ношњи и 17 чланица у оделу за вежбу. Затим музика пешадијског пука из Винковаца, 46 нараштајаца, 24 нараштајке, музика друштва Сотин (10)  43 мушке деце у народној ношњи. Укупно преко 500 сокола.   Испред недовршеног Соколског дома  сврстала се поворка, извршено је освећење дома, и прочитана повеља. Одржане су утакмице чланова и чета вуковарског окружја. После је одржан јавни час. Соколска чета Адашевци наступила је са 15 чланова. (3)

Жупски слет био је приређен у Осијеку 4 и 6 јуна 1933.  Већ 2 јуна 1933. на осјечким кућама истакнуте су заставе, а  у град су стигли први соколски гости у црвеним кошуљама и шареним ношњама из свих крајева жупе. Жупска такмичења свих категорија била су 4 јуна 1933. Увече у дворани Ројал кина  одржана је жупска академија. Био је присутан велики број сокола из унутрашњости.  Академију су отворила деца  соколске чете Барањско Петрово село у шареним  народним ношњама. Извели су пролог, рецитације, вежбе и народна кола уз песму. Следећег дана биле су постројене на слетишту све соколске  категорије и једна чета ђака војника. Поворку је предводила коњица друштва Винковци (26) са заставом. Затим начелник и начелница жупе, жупска застава (3), друштвене заставе (12), старешина жупе (3), Управа жупе (50), музика друштва Осијек Доњи Град (26), чланови у одорама (161), војна музика (26), официри осјечког гарнизона (13), чета војника (101), чланице у одорама (14) у вежбачем оделу (103) укупно 117, жири за избор најлепше ношње (5), музика друштва Даљ (12), мушки нараштај са водницима 3 чете (131), музика друштва Винковци (28), женски нараштај са водницама 3 чете (170), чланови у вежбачим оделима 2 чете (155), музика друштва Славонска Пожега (17), чланови у народним ношњама 2 чете (109), мушка деца у шпалиру (500) и женске деце у шпалиру (350). У поворци је било у свечаним оделима 323, у вежбачим оделима 459, у народним ношњама 175, војска 139, у непрописним одорама 92 и у цивилним оделима 12.  После поворке изабране су две најлепше народне ношње, сестре Папла и Сенк из соколског друштва Хабјановци. (4)

У циљу оживљавања и ширења старих народних игара по соколским јединицама, начелништво Савеза Сокола Краљевине Југославије приредило је течај за народна кола. Течај је одржан од 21 до 25 јануара 1935. у Београду. Учествовало је 29 чланица и 22 члана сокола из свих крајева Југославије. Наставница на течају била је Љубица Јанковић, стручњак у познавању народних кола. Обрађено је око 50 народних кола. (5)  У „Соколском Гласнику” је у рубрици „Соколска радио-предавања” истакнуто да Љубица Јанковић треба да одржи предавање преко Радио Београда 4 априла 1935. о теми : „Народне игре и Соколство”. (6) У листу „Соколски Гласник” је у рубрици „Соколска радио-предавања” истакнуто да Љубица Јанковић треба да одржи предавање преко Радио Београда 5.децембра 1935. о теми  „Народне игре у соколској пропаганди”. (7)

Предњаци су на жупским течајевима вежбали са течајцима народна кола. На IV општем просветном течају Соколске жупе Осијек одржаном 7 и 8 марта 1936.  Аница Шула предавала је “Наше народне игре и пропаганда народне ношње”. (8)

Други савезни течај народних игара за соколе–предњаке приређен је у Београду од 14 до 18 априла 1936. Течај је одржан у Дому Соколског друштва Београд Матица у Делиградској улици. Течај је похађао 51 учесник из жупа и око 20 ванредник учесника из београдских соколских друштава. Интересовање је било изванредно. Највише је било учесника из Словеније. Вежбана су народна кола: „Пошла ми Милка на воде“, „Слављанка“, „Тројанац“, „Битољка“, „Да вам кажем, браћо моја“, „Зупчанка“, „Неда гривне“, „Ђурђевка“, „Врањанка“, „Из бању иде“, „Нишевљанка“, „Зетско коло“, „Црмничко“, „Тасино“, „Девојачко“, „Срба“, „Ајд на лево“, „Ја посејах“, „Мајка Мару“, „Професорка“, „Девојчица“, „Србијанка“, „Ајде лепа Маро“, „Сељанчица“, „Заплет“, „Шумадинка“, „Лепа Маца“, „Дивна“, „Дуње ранке“, „Бојерка“, „Сарајевка“, „Осмољка“, „Гружанка“ и „Устај, дико !“. На течају су се училе поред народних игара из Југославије и чешке, руске и пољске игре („Краковјак“, „Козачок“ и „Чешка беседа“). Као уџбеник служила је књига „Народне игре I део“ од Љубице и Данице Јанковић. Водници течаја били су Агата и Франо Жиц. Наставници на течају били су Љубица и Даница Јанковић, Книхова, Федор и Ангелина Гопуренко, Отокар Новотни, Марија и Мирослав Војиновић. За 20 часова пређена су 34 народна кола. Одржана су предавања о значају народних игара у вези са соколском идеологијом, народне игре у соколској пропаганди и о хумору у народним играма. На крају течаја захваљено је сестрама Јанковић. (9)

Соколска жупа Осијек приредила је тродневни течај за народна кола за предњаке и предњачице. Течај је одржан у у вежбаоници друштва Осијек-Матица од 14 до 16 августа 1936. Течај је водила Јелка Бан, савезна предњачица. Течајци су научили 25 народних кола. Јелка Бан објаснила је течајцима потребу скупљања, чувања и ширења ове народне умотворине у васпитном, уметничком и националном погледу.(10)

Приликом прославе 25–годишњице ослобођења Старе Србије у Народном позоришту у Скопљу 1937. одржана је свечана соколска академија у присуству делегата ЧОС, руског Соколства, целокупне управе Савеза Сокола Краљевине Југославије и слетског одбора. Народна кола извели су 9 чланова и чланица друштва Велес у народној ношњи. На крају академије изведена је апотеоза „Свесловенство“ од чланова руског одсека друштва Скопље Матица уз суделовање домаћег чланства одевеног у народну ношњу. Први део био је симболична слика, а у другом делу приказиване су руске, чешке, словачке и пољске народне игре. (11)

У Белом Манастиру одржан је од 9 до 18 марта 1939. други предњачки течај Соколске жупе Осијек у 1939.  Течај је  похађало 13 течајаца, од којих је 11 похађало прошлогодишњи течај. Течајци су научили 14 народних кола, певање 5 соколских корачница, преко 20 игара  и … . (12)  Група чланова и чланица Соколског друштва Бели Манастир учествовала је крајем маја 1938. у народним ношњама из њиховог краја на фестивалу народних игара у Београду. После фестивала посетили су Опленац. (13)  Соколско друштво Београд I одржало је 4. марта 1939. своју традиционалну словенску костимирану забаву. (14) После поздравног говора старешине друштва, који је изнео значај приредбе, изведен је кратки програм уз учешће Југословенског академског певачког друштва из Земуна. Просветар друштва професор Т. Илић говорио је о значају соколства код словенских народа. Женски нараштај извео је неколико мотива народних игара, а чланови и чланице приказали су “Моравску беседу”. Забава је одржана под покровитељством Енгелберта Гангла. На забави су били и домаћи костими и  костими других словенских народа. (15)

Академија Соколске жупе Београд у Народном позоришту 1940. приређена је у част гостију краља Петра II, који су позвани на прославу Материца у двору из средишта бановина и Београда. На академији су учествовала соколска друштва Београд-Матица, Београд I, II, III, Земун-Матица, Панчево и Смедерево и чета Болеч. Академија је почела говором старешине жупе инж. Светислава Вучковића и свирањем химне. Затим су млађа деца Београд-Матице извела вежбе са пушкама од Р. Бана-Шмита и мушка деца Сокола Београд III скупине од Ф.Азабагића. Млађа женска деца Београд-Матице одиграла су Косовске народне игре од А.Жица. (16)

 У свом соколском дому 4 марта 1939. Соколско друштво Борово приредило је Свесловенски бал. Бал је отворен поворком народних ношњи на челу са старешином Томом Максимовићем и његовом супругом. Посетиоци су се дивили поворци од преко 200 учесника у народним ношњама. Поворка се сврстала у народно коло, којим је приредба отворена. Певачко друштво „Радиша” певало је на балу песме. Наступили су чланови соколског друштва из Бачког Петровца у словачким народним ношњама и приказали публици „Чехословачку беседу”, зашто су побрали буру аплауза. Нараштајке из Борова извеле су Моравску народну игру, а чланови друштва „Истра-Трст-Горица” из Београда приказали су истарске народне плесове. Затим је изведен украјински плес, а чланови и чланице друштва у Борову у сликовитим народним ношњама изводили су народна кола. Најлепша тачка програма по мишљењу Срђана Шапића, извештача у „Соколском гласнику“, било извођење руског народног плеса, од стране члана сокола Пианова из Брчког и његове трупе, са најмлађом чланицом певачког друштва „Радише” Олгом Богуш. Награду за најлепшу народну ношњу добила је госпођа Кондић, супруга вође продајног оделења Кондића, која је имала босанску ношњу. Другу награду добила је соколица Мирјана Пражић, са славонском ношњом. Трећу награду добила је словачка народна ношња. Гледаоци су плесали народна кола све до зоре.(17)

Соколско друштаво Београд II приредило је свечану академију 1940.  Лепоту и богатство народних песама соколи су ценили и користили за састав вежби. За вежбу чланица “Три девојке просо желе” коришћене су песме .“Три девојке просо желе; Планино моја; У башти ми зумбул цвета; Граб, граб зелен граб и Играле се делије на сред земље Србије”. Вежбе на греди и разбоју, “Полонеза”, “Младост у ритму”, “Улазак гладијатора”, “вежбе палицама”. Вежба “Да се не заборави” подсетила је на време уочи ослободилачких ратова. Музика је свирала песму “Што ћутиш, ћутиш Србине тужни. Соколи као и народ спремали су се за борбу на живот и смрт уз четничку песму “Српска ми труба затруби”. После објаве рата, цео народ кренуо је бој са песмом “Ко не жали, море, млад умрети”. Музика је интонирала збор са “Хеј трубачу ..”. Онда борба. Војник гине не жалећи свој живот а “Војничко писмо” вирило му је из шињела. … . Наступали су ђаци и студенти. Млађи чланови и предњаци су пред академију позвани у војску, па су замене вршене брзо. У једној тачци вежбале су ученице гимназије. (18) Успех плеса у Борову почетком фебруара 1941. премашио је сва очекивања. Било је преко 400 учесника, чланова и чланица сокола, у народним ношњама из свих крајева Југославије и осталих словенских земаља. По чланку у „Соколском гласнику“ изазвали су незапамћен аплауз, када су дефиловали на почетку плеса двораном “Батиног дома”, на челу са старешином Томом Максимовићем. Обе сале су биле испуњене до последњег места угледним гостима из Борова и других крајева. Присуствовао је др. Д. Јанковић, апелациони судија и подпредседник Југословенско-бугарске лиге у Београду. Плес је отворио Тома Максимовић “Краљевим колом”. Уз домаће соколе, наступали су соколи из Љубљане, Бачког Петровца, Новог Сада, руски соколи, … . Велики успех доживела је фолклорна група Народног позоришта из Београда, под вођством Жуковског. Он је наступио са првакињом балета, Васиљевом, у “Игри у двоје”. Група је извела “Дрмеш”, “Јужносрбијанку” и “Тешката коло”. Опште признање добили су соколи из Словеније извођењем “Из Словеначких села” и “Регимент по цести гре”. Успех су постигли и соколи из Бачког Петровца, и домаћи соколи. Те године због општих прилика нису могли учествовати играчи и играчице из Бугарске. Код бирања три најлепше народне ношње награђена је Сафија Јазвин из Брчка за босанску ношњу, Викица Кедманец, за посавску народну ношњу  и Ида Марвин, за народну ношњу из Горењског. Програм је завршен певањем соколске химне “Ој Словени”, а забава је настављена у братском расположењу и манифестовању за словенско братство. За успех приредбе био је заслужан приређивачки одбор Соколског друштва, на челу са Томом Максимовићем. (19)

Савез Сокола радио је на оживљавању народних ношњи и игара. У циљу оживљавања и ширења старих народних игара по соколским јединицама, начелништво Савеза Сокола Краљевине Југославије приређивало је течајеве за народна кола. Наставница на течајевима била је Љубица Јанковић, стручњак у познавању народних кола.  Предњаци су даље на жупским течајевима вежбали народне игре. На свечаним академијама и приредбама као део програма соколска друштва изводила су народне игре. Обновљено Соколство наставило је ту праксу. Соколско друштво Београд Матица је на Сајму Здравља у Дому Омладине у Београду 6. априла 2017. приредило Јавни час у коме је између осталог играло народне игре. Прво су чланови извели народне игре, па су затим приказане модерне игре (салса). На крају су гимнастичари приказали своју вештину.

Саша Недељковић

ВИДОВДАН

Напомене  :

 

  1. „Соколско друштво Банатско Аранђелово”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 5. март 1931, бр. 10, стр. 8;
  2. Владоје Ивакић „Народна ношња у Славонији и Барањи”,„Братство”, Осијек, 15 јуна 1933, бр. 6, стр. 103-113;
  3. Инг. М. Квапил, „ Слет соколског окружја Вуковар у Шиду”, „Братство“, Осијек, септембра 1932, бр. 5,6,7, стр. 74;
  4. Инг. Квапил, „Жупски слет на Духове 4 и 6 јуна 1933”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1933, бр. 7 и 8, стр. 132-134, 139, 140;
  5. „Течај Савеза СКЈ за народна кола“, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 фебруара 1935, бр. 7, стр. 2;
  6. „Соколска радио-предавања”, „Соколски гласник“, Љубљана, 29 марта 1935, бр. 14, стр. 2;
  7. „Соколска радио-предавања”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 децембра 1935, бр. 45, стр.4;
  8. „IV општи просветни течај Соколске жупе Осијек”,   „Братство”, Осијек, март-април 1936, бр. 3-4, стр. 27;
  9. Б. С. „Други течај Савеза СКЈ за народне игре“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр. 3;
  10. Вл. Х, „Течај народних кола”, „Братство”, Осијек, септембар-октобар 1936, бр. 7-8, стр. 83;
  11. Б. С. „Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25–годишњицу ослобођења наших јужних крајева“, „Соколски Гласник“, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 3, 7;
  12. „10-дневни жупски предњачки течај у Б. Манастиру”, „Братство”, Осијек,15 априла 1939, бр. 4, стр. 70, 71;
  13. Сд. Бели Манастир“, „Братство“, Осијек, јули–аугуст 1938, бр. 7–8, стр. 134;
  14. Сви на словенску забаву друштва Београд I”, „Соколски гласник“, Београд, 3 март 1939,  бр. 9, стр. 5; Словенска забава друштва  Београд I”, „Соколски гласник“, Београд, 24 фебруар 1939, бр. 8, стр. 3;
  15. Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 10 март 1939, бр. 10, стр. 4;
  16. „Жупска соколска академија”, „Соколски живот”, „Око Соколово”, Београд, 4 фебруара 1940, бр. 2;
  17. Срђан Шапић, „Соколски свесловенски бал у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 5; Н. и Б, Са свеславенског бала у Борову”, Братство”, Осијек, 15 априла 1939, бр. 4, стр. 68, 69;
  18. С.М. „Академија соколског друштва Београд II”, „Око соколово”, Београд, 15 мај 1940, бр. 5 и 6, стр. 98;
  19. Рад. Лазевић, „Лепа манифестација словенског братства у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 5;
Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here