Саша Недељковић: Савез Сокола о краљу Петру II

Поделите:

 

Соколи су сматрали да су Карађорђевићи  народна династија.  Соколи су снимили филм „Ој летни сиви соколе”. На филму је  приказано таборовање новосадске соколске жупе на Бледу јула 1934. Посело у табору посетила је краљица Марија са синовима. (1) Синови краља Александра Петар, Томислав и Андрија били су чланови Савеза Сокола. Престолонаследник Петар био је старешина Савеза Сокола. Први рођендан краља Петра као владаоца Југославиjе прослављен jе 1935. на Милочеру манифестациjама сокола. Соколска жупа Цетиње приредила jе jеднодневно логоровање у Будви за своjе I и II окружjе. Позиву за логоровање одазвале су се све соколске jединице. Соколи су стизали бродовима, камионима, аутомобилима и колима уз звуке соколских фанфара и музика. Састанак jе био заказан у манастиру Прасквица, изнад Милочера. Соколске чете биле су у народним ношњама, сврстане под своjим соколским заставама. Поворка jе ишла од краљевог дворца до манастира  Прасквице, на дужини од 1,5 километра. У дворском аутомобилу дошли су краљица Мариjа, румунска краљица, краљевићи Томислав и Андреj, принц Александар и инфанткиња од Шпаниjе. Поклици сокола пратили су их до манастира. По одржаном благодарењу у манастиру све су се соколске jединице сврстале за марш. Жупа Цетиње наступила jе парадним маршем на челу са старешином и старешинством жупе и друштава уз звуке 4 музике, одаваjући поздрав своме старешини, краљу Југославиjе. На балкону краљевског дворца била jе краљица Мариjа заjедно са краљем Петром. Продефиловало jе 2.500 сокола и соколица непосредно поред балкона. Дефиле jе био у четворореду у збиjеним колонама. После дефилеа све су се соколске jединице превезле у Будву, где jе приређено весеље. Пред вече почеле су се соколска друштва и чете разилазити, праћена расветљењем по брдима, пуцањем прангиjа, ракета. (2)

Краjем jула 1936. Соколско друштво Дубровник приредило jе излет у Будву са бродом „Шипан“ на коме jе било око 560 излетника. Учествовале су и соколске чете из дубровачке околине са своjим барjацима. По доласку у Будву соколи су се сврстали у поворку, коjа jе кренула кроз улице пуне одушевљеног народа до градске општине. Пред општином их jе поздравио председник и старешина друштва зажелевши им добродошлицу. У име дубровачких сокола захвалио се Нико Шутић. Потом jе поворка кренула пред хотел „Могрен“, где их jе поздравио старешина Соколске жупе Цетиње Милошевић. Соколска поворка се разишла. Слободно време провели су или на плажи или у разгледању старина. Сви су били на броду у 16 сати. Кренули су према дворцу Милочер где се налазио на одмору краљ Петар II. Краљевска породица пред дворцем отпоздрављала jе марамицама на спонтани поздрав дубровачких сокола. Музика jе свирала поздрав. После су се вратили у Будву где jе соколска музика одржала концерт пред хотелом „Могрен“. Око 20 сати брод „Шипан“ се отиснуо од обале са коjе jе соколе као и у Дубровнику испратило мноштво света. (3) Соколска друштва у Осијеку (Матица, Доњи град и Ретфала) и Јадранска стража заједнички су прославили рођендан краља Петра 6. септембар 1937. Бројно чланство  соколских друштава у Осијеку окупило се на летњем вежбалишту Матице и одатле под развијеним заставама прошло кроз град у цркву св. Петра и Павла да присуствује Те деуму. После тогачланство, нараштај и деца вратили су се у соколски дом. У пуној соколани Југословенско музичко друштво „Штросмајер” певало је „Соколски поздрав”, а после свечаног уношења соколских застава државну химну. Душан Круљ је отворио свечану седницу, после чега је др. И. Мамузић прочитао посланицу Савеза Сокола „Наш Млади Краљ”, а Грубер прочитао поздрав краљу у име Јадранске страже. Радмила Перић рецитовала је песму Богумила Тонија  „На рођендан Краља Петра II”, а после ње Шимић Шантићеву песму „Стари сејач”. На руском декламовао је Владимир Захаровски „Поздрав Краљу Петру на дан рођења”. Када је прихваћен и телеграфски поздрав упућен Савезу Сокола као честитка осјечких сокола и Јадранске страже онда је друштво „Штросмајер” певало  соколску химну „Хеј Словени”. (4) „Братство” гласник Соколске жупе Осијек пренео је из београдске „Јавности” бр. 37 од 11 септембра 1937. чланак  „Краљев рођендан и соколи”. Редакција је истакла да упркос нападима на соколе у Словенији доноси чланак поводом прославе рођендана краља Петра II 6 септембра : „ … у тој прослави су узели учешћа сви слојеви и редови народа. Али је несумњиво да су Соколи, након војске, били у њој на првом месту; једнако у хрватским као и у српским крајевима, а нарочито у словеначким. Тако су на пр. на Бледу, код службе божије, којој су присуствовали Краљ и Краљица Мајка, Соколи правили шпалир, кроз који су Њихова Величанства прошла, а мале Соколице су их посипале цвећем. У бакљади на бледском језеру, Соколи су узели најбројнијег учешћа и имали место одмах на челу поворке. У самој Љубљани, сем званичног благодарења пре подне, приредили су Соколи величанствену академију, а на вечер импозантну бакљаду, којој су се придружиле хиљаде народа, клицајући Краљу, Југославији, нар. јединству, соколству итд. Била је то манифестација, која је представљала врхунац свечаности 6 септембра у Словенији. Али нема ниједног, мало већег места у Словенији, у коме словеначки Соколи нису приредили исто такве манифестације, којима се придружило и остало грађанство. Тако су на пр. биле величанствене академије и поворке у Марибору, Цељу, Јесеницама итд., које су све организовали искључиво Соколи, уз суделовање осталих југословенских националних друштава. О свему томе су објављени опширни извештаји у словеначким и београдским новинама, као што и приличи свечаном карактеру дана и улози Соколства. Једино, ако погледате клерикални „Словенец”, — лист који није без извесне меродавности и одговорности, — моћи ћете из њега закључити да се је свечаност у Љубљани ограничила  искључиво на званично благодарење у цркви, а ни у Бледу ни у другим местима нема нигде ни најмањег спомена о Соколу ни о његовим јавним манифестацијама, јединим тога дана у Словеначкој, које су бар тога дана имале највиши патриотски циљ и намену ..”. (5) У Лозници је свечано прослављен рођендан краља Петра. На иницијативу Соколског друштва  и уз суделовање осталих друштава, представника власти и уз учешће грађана и сељака из околних села, приређена је кроз Лозницу бакљада. У бакљади су учествовали војници понтонирског пука из Шапца и пешадијског пука из Ваљева. На тргу Анте Богићевића и на Житном тргу биле су упаљене две ватре. Поворка  формирана од представника власти, свих друштава, војске, сокола и грађана на челу са музиком дошла је са неупаљеним бакљама до трга  Анте Богићевића, где је упаљено свих 70 бакљи. Уз овације краљу Петру поворка је прошла кроз варош до  Житног трга где су остављене бакље, музика је свирала разлаз а војска повечерје.  Сви домови били су окићени заставама  а прозори осветљени. На дан 6 септембра 1937. пре подне био је скуп целокупног вежбајућег и помажућег чланства соколског друштва Лозница, представника власти, свих друштава и грађана. Поворка је са музиком и друштвеним заставама отишла у цркву на благодарење. После благодарења поворка је прошла кроз варош и зауставила се пред хотелом „Централ” где је извршен реви трупа. После су  представници власти отишли на честитање у среско начелство, а поворка је отишла до соколског дома, где је одржана свечана седница свих друштава у вароши. У препуној сали дома, у присуству војних и цивилних власти, старешина друштва отворио је седницу уз овације краљу, краљевском дому и народу.  После говора старешине Радојковића о значају дана и о младоме краљу, био је  велики аплауз. Са седнице је упућен краљу телеграм, којим су му .сва друштва честитала рођендан. У вече у соколском дому су сва друштва приредила забаву, које је било народно весеље, а трајало је до саме зоре. (6)

Соколи су сматрали да су Карађорђевићи  народна династија. Жупе и друштва приређивали су манифестације свом старешини краљу Петру у Милочеру. Краљица Марија снимљена је заједно са децом у соколском документарном филму „Ој летни сиви соколе”. Први рођендан краља Петра као владаоца Југославиjе прослављен jе 1935. на Милочеру манифестациjама сокола. У Музеју Југословенске Кинотеке приређен је 3. децембра 2017. Дан соколског филма. Приказани су инсерти из филма „Ој летни сиви соколе”.

 

Саша Недељковић

ВИДОВДАН

 

Напомене:

 

  1. „Соколски филм”, Вести, „Око Соколово” , Београд, 1 марта 1937, бр.4, стр.84;
  2. К.Г., „Соколско славље у Милочеру”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 1;
  3. „Дубровачки Соколи поздрављаjу свога Краља“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 аугуста 1936, бр. 32, стр. 3;
  4. Др. И.М, „Прослава Краљевог рођендана у осјечком Соколству”, „Братство”, Осијек, 15 септембра 1937, бр. 7, стр. 75,76;
  5. „Краљев рођендан и соколи”, „Братство”, Осијек, 15 септембра 1937, бр. 7, стр. 93, 94;
  6. Драгојла Радојковић, „Соколско друштво Лозница”, „Око Соколово” , Београд, 1 новембар 1937, бр. 10, стр. 241;
Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here