Од Уједињења 1918. Дубровник је трудио да буде културни центар Приморја. Дубровачка друштва настојала су предавањима да уздигну културни живот грађана. У организацији Народне Женске Задруге одржавана су предавања у просторијама соколског друштва у Спонзи. По писању дубровачког листа „Рад” на предавању књижевнице Милице Јанковић окупило се велико мноштво слушалаца. У Соколани 5 јануара 1920. предавала је Јелка Миш о народном умијећу.Задруга је приређивала бесплатно за своје чланице два пута недељно низ просветних предавања у мушкој православној школи. Приредила је предавање др. Јелке Перић „О женском питању и организацији југословенских жена”. (1) Др. Милан Решетар одржао је предавање „О културним приликама у Дубровнику средњега вијека” 4. маја 1920. у дворани Сокола на позив Народне Женске Задруге. То је било 12 јавно предавање које је организовала Задруга. Задруга је приредила 1920. „Умјетничку изложбу” народних везова у општинској већници у Дубровнику. У листу „Рад” истакнут је пионирски занос Јелке Миш. На изложби је изложена збирка учитељице Јелке Миш коју је она сакупљала 26 година. Њена сарадница била је Кати Коротај. Изложиле су своје радове Бизаро, Ф. Јакшић, З. Бандур и Д. Сухор. Лина пл. Богдан је изложила збирку ретких конавоских мрких везова из XV и XVI века. Прослава Видовдана 1920. била је везана за Дјечји дан. Лист „Рад” одао је признање Задрузи и „Пчелицама” које су се истакле у пожртвованости за српску децу. Музика је 27. 6. 1920. прошла градом и одржан је свечани помен у Бондином позоришту. Слушаоци су се захвалили говорнику дон Нику Ђивановићу на беседи. На Видовдан били су држани помени у црквама за пале борце, којима су присуствовали представници власти. Пред Двором је говорио потпуковник Драг. Михајловић о Видовдану и нашој сирочади, потакнувши Дубровчане на дарежљивост према деци палих бораца. За њим је говорила ученица Петковић у име друштва „Пчелице”, а онда се развило коло женске деце. Одржана је вечерња забава на Брсаљама, којој је присуствовала и музика, а на којој је дато много прилога за сирочад. Како је истакао лист „Рад” тиме је завршена прослава 531 годишњице Косовске битке и 6. годишњице дела Принципа и Чабриновића.(2) Задруга је 26. фебруара 1921. приредила друго историјско музичко вече о Лудвигу ван Бетовену у дворани Дубровачког Српског Пјевачког Друштва ,,Слога”. Паула Беговић говорила је о Бетовену а затим је следио програм из његових најбољих дела. (3) Извођачи су били чланови “Слоге”. Кратким представљањем Бетовена Паула Беговић је слушаоце увела у концерт. Програм је био од 4 велике инструменталне комшпозиције. Прва композиција била је “Кориолан”. У својој рукописној оставштини дон Нико Ђивановић је написао : “Све је то Бетовен мајсторски обрадио”. Ђивановић је истакао пијанисткињу : “Душа и овог другог концерта била је наша опћенито призната виртуоскиња на гласовиру : госпођа Паула Беговић. … Из првог комада имамо похвалити и њену ученицу госпођицу Мају Марић, која је својом техником и интерпетацијом свратила на се симпатију слушалаца.” Писао је и о музичарима : “Ј.Чижек (прва виолина) Хомер (друга виолина), Ј. Катић (виола), Р. Вучетић … Господин Чижек наш је дубровачки многогодишњи маестро, ваљан и као учитељ и као аранжер и као виолиниста, … господин Јозо Катић познат из квартета Чижек-Хопе…-Катић-Пуљези…као виолиниста на мјесту, господина Р. Вучетића вриједни ученик Чижеков, а госпођица П.Катић мајсторица на гласовиру. Зна се колико труда и одрицања стоји за приредити овако концертно вече, па зато с обзиром на постигнути признати успјех, заслужују г. аранжери искрено наше признање. На нашем је грађанству да својим још бољим посјетом (а кад када и пажњом!) подупре рад ове дружине која нам је на дику те у нашем граду видно постаје важан музички фактор, својим просвјетним будитељским радом, умјетничким узгојем нашег опћинства, а наше вриједне омладине. Ова ће пак дружина и од своје стране, видећи се схваћеном и подупирана, све учинити и својом прокушаном иницијативом и према којем згодно датом им савјету, еда получи што интезивније ту племениту узгојну сврху код нашег грађанства и жељног да поновно чује ова иста дјела и друга музичка дјела неславенских, а и што прије и славенских великана дакако уз нешто више упозоравања на карактеристике и главне идеје комада који се слушају”. (4)
У Дубровнику је 1923. основано Дубровачко учено друштво „Свети Влахо”, које је окупило шири круг сарадника. Друштво је водио Антун Вучетић, а секретар је био Јовица Перовић. Чланови друштва били су дубровачки научници, књижевници и уметници. Циљ друштва био је да се рукописи сачувају од пропасти и предају потомству. Друштво је организовало низ предавања. (5)
Поводом десетогодишњице смрти Пера Будманија по помену у цркви св. Влаха, заједно са Дубровачким радничким друштвом, у оквиру Дубровачког ученог друштва „Св. Влахо“ одржано је спомен-вече у Бондином театру, јануара 1925. О научном раду говорио је Јакоб Царић, док је Вид Вулетић Вукасовић одржао предавање под називом „Знамените црте из живота Петра Будманија као родољуба и пријатеља радништва“. (6) После опсежних припрема друштво „Св. Влахо“ издало је 1929. научни часопис „Гласник Дубровачког ученог друштва „Свети Влахо“ 1 (1929). У Гласнику штампани су радови др. Милана Решетара, Луја Војновића, Ђуре Керблера, Јорја Тадића, Ферда Шишића, Антуна Вучетића, Ника Ђивановића, Вида Вулетића Вукасовића, … . (7)
По мишљењу дубровчана из тог времена најзначајнији научник из Дубровника био је др. Милан Решетар. У Дубровнику је 1931. штампан „Зборник из дубровачке прошлости: Милану Решатару о 70-ој годишњици живота пријатељи и ученици“. У редакционом одбору Решетарова зборника били су Владимир Ћоровић, М. Деановић, Ф. Фанцев, Ф. Кидрич, Петар Колендић, Ј. Нађ и М. Тентор. Издавачи су били М. Видоевић и Јорјо Тадић. (8)
Основна главница Матице српске у Дубровнику од 160.000 аустријских фјорина, била је у аустријским обвезницама. После пропасти Аустрије тај новац није надокнађен. Туторство српско–православне црквене општине у Дубровнику трудило се да обнови рад Матице. Управни одбор српско–православне црквене општине одржавао је књижницу.(9) Станојло Димитријевић, уредник „Српског Косова”, посетио је 1930. Дубровник на повратку са Крфа. Пловио је на броду „Србин” од Крфа преко Бара до Дубровника. У Дубровнику одсео је у хотелу „Лапад”. Трамвајем је отишао у град. У православној цркви упознали су се претплатницима „Српског Косова”. Први им је пришао судија Душан Башић, упознао их и представио осталој господи у цркви. После разгледања цркве, изашао је у друштву Башића и Милоша Бобића да обиђе Матицу српску у Дубровнику. Остао је дуже разгледајући богату библиотеку, у којој је запазио копију Мирослављевог јеванђеља. Из Матице српске изашао је у српском друштву на чашу пива. Ту је срео старог пријатеља Милана Томановића. Срби у друштву у коме је био жалили су се како не смеју да србују. У Дубровнику је остао три дана. Прегледао је дубровачке старине и продужио бродом „Карађорђе”за Сплит. На њега је Дубровник оставио изванредан утисак. (10)
У Краљевском архиву (Државни архив) радили су дубровчани Вид Вулетић Вукасовић, Јозо Решетар, Нико Ђивановић, Анте Лиепопили,Јорјо Тадић,Антун Вучетићи Јовица Перовић. (11) У Дубровнику је деловао круг окупљен око историчара уметности Косте Страјнића. (12)
У складу са жељама Српског културног клуба дошло је до активирања српских друштава у Дубровнику. (13) Матица Српска поново је отворена 27. септембра 1936, предавањем др. Владимира Ћоровића „Карађорђев устанак и Дубровник“. Сем предавања Матица је отворила кружоке словенских језика, у првом реду руског. Матица Српска у Дубровнику своје свечане сједнице и предавања приређивала је у просторијама Дубровачког Српског Пјевачког друштва „Слога“. У свечаној дворани „Слоге“ Матица је одржала предавања о Руђеру Бошковићу, Вуку Караџићу, Пушкину … . На дан 300–те обљетнице смрти Ђива Франа Гундулића 8 децембра 1938. приредила је свечану сједницу, на којој је проф. С. Бурина одржао предавање о Гундулићу. Залагањем Дубровачког Радничког Друштва посмртни остаци др. Франа Кулишића пренесени су 1937. у Дубровник. Професор београдског универзитета др Хенрих Барић, родом из Дубровника, одазвао се позиву „Дубровачког Радничког Друштва“ да у Дубровнику одржи предавање пригодом преноса земних остатака др. Франа Кулишића из иностранства у његов родни град. Предавање „менталитет једне дубровачке генерације“ одржано је 1937. у свечаној дворани дубровачког српског пјевачког друштва „Слога“. Присуствовали су одлични представници јавног живота, радници, студенти, обртници итд. У уводу предавања Барић је дао уверљиву слику заточеничких логора са баракама „бивших људи” а потом прешао на политички покрет католичких Срба, предратну Српску народну странку на Приморју и улогу коју је у њој одиграо Дубровник; на творачке снаге Српског покрета код католика на Приморју, Далмацији, Дубровнику и Боки Которској; на дијело српског национализма у стварању југословенске идеологије у правом смислу те ријечи и на образовање нацијоналне државе изван оквира бивше двојне монархије, а у супротности са државно-правним теоријама које су од 70-тих година овладале код претежног дијела Хрвата. У предавању је истакао улогу предратне Српске народне странке на Приморју. Истакао је да су у тој странци значајну улогу имали Срби римокатолици. Они су „доказивали да Српство није везано искључиво с православљем“. Професор универзитета др Барић је затим говорио о поријеклу Дубровчана од 13. вијека, „па је рекао да се дубровачка властела женила дјевојкама из српске околине Дубровника“. (14)
Матица Српска је децембра 1937. приредила Вуково вече. Пред елитном публиком у просторијама Слоге говорио је професор Назечић. Остале тачке програма испуњавала је музика композитора Римски–Корсакова, Рахмањинова, Гречанина и Шопена. Б. Бубало рецитовао је народну песму “Буна на дахије“. Као последњу тачку женски соколски нараштај извео је ритмичку вежбу. Народни мотиви старосрбијанске песме уз ритмичку пратњу вежбе те народног кола одушевило је публику, која је са задовољством пратила и уживала у игри и народним ношњама вежбачица. (15) Два пароброда Дубровачке пловидбе превезла су првог маја 1938. у Цавтат дубровачка културна и национална друштва са њиховим члановима, на челу са „Матицом Српском“ у Дубровнику да походе и положе вијенце на гроб и споменик Валтазара Богишића. Дубровачка друштва и установе дочекали су грађани Цавтата. Истог дана увече у дворани „Слоге“ у Дубровнику одржано је комеморативно вече гдје је говорио др. Лујо Бакотић. У Одбору за комеморацију 30-годишњице смрти дра Валтазара Богишића били су : Светозар С. Барбић, предсједник „Матице Српске“; Душан Башић, предсједник „Јадранске Страже“ у Дубровнику; Луко маркиз Бона, предсједник „Дубровачке грађанске музике“; др. Ђуро Орлић, предсједник дубр. срп. пјев. друштва „Слога“; Даница Радовић, предсједница „Кнегиње Зорке“ у Дубровнику; Нико кап. Папа, предсједник „Нове Југославије“; Иво Шуберт, предсједник „Дубровачког радничког друштва“; Нико А. Шутић, старјешина Соколског друштва у Дубровнику; … . Одбор је 1938. издао Споменицу дра Валтазара Богишића (16).
У присуству родбине госпара Лука Боне те бројне публике поштоватеља и пријатеља његових, постављена је 1939. слика Лука Боне у галерији читаонице Дубровачког радничког друштва. Том приликом Антун Питаревић истакао је : „Још једна лијепа и значајна згода окупила нас је данас у овом старом дому, у којему се већ седам пуних деценија, у знаку марне пчеле и црвеног-плавог емблема, његује и шири дух словинског родољубља и старог дубровачког одгоја. … То је у првом реду међусобно поштовање и љубав које искључују све разлике било по друштвеном положају, били по вјери или племену. Признање најзаслужнијим међу нама било је увијек и остаје наш друштвени принцип са циљем, да се пружи примјер другима и даде потстрека за рад и стварање. Колико нам је то начело захвалности и признања било увјек свето, показује вам ово неколико старих и пожутјелих фотографија које ресе ову дворану. То су Вам ликови дубровачке духовне елите наших вриједних оснивача и сарадника из краја прошлог и почетка овог вијека. То је посебно и најзначајније поглавље у великој предигри послије које је дошло ово што данас имамо и што фанатично волимо: једна велика, слободна и недјељива Југославија. У ту галерију драгих и најдражих имена уводимо данас нашег старог члана и сарадника, госпара Лука Бону, достојног ученика дубровачких Словинаца, прокушаног патриоту и јавног радника, чије је име уско повезано не само са нашом установом, него и са развојем Дубровника у посљедњих 50 година. Ми смо сматрали за своју дужност да му то јавно признамо и да се за живота одужимо госпару Луку. …”. Друштвени секретар Јаша Милославић известио је о закључку Управе госпара Лука Бону и предао му је текст говора члана Управе Антуна Питаревића. Због здравствених разлога Лука Бона није могао да присуствује свечаности па је у својој захвали истакао: „Хвала Дубровачком Радничком Друштву. …И ја, и читава стара гарда, поносни смо и сретни кад видимо, да је сјеме пало на плодно тло и да ће наша дјеца наставити велико дјело дубровачких Словинаца. ..” Приредби је присуствовала Мила Будмани, ћерка госпара Пере Будманија, чија се слика налазила у читаоници Дубровачког Радничког друштва. (17) Др. Владимир Бердовић је до 1941. водио „Слогу“, а од 1943. до смрти 1980. водио је хор. Од 1924. био је стални члан Дубровачке филфармоније. После Другог светског рата водио је хор православне цркве св. Благовештенија, који је често изводио његове композиције. Од оснивања Дубровачких летњих игара дао знатан допринос њеном развоју а од 1954. до 1963. био је уредник њиховог музичког програма. Дубровачко српско пјевачко друштво „Слога“ угашено је 1947, а наставило је деловати као дубровачка подружница српског културног друштва Просвјета која је у Дубровнику деловала до 80 година 20 века. Данас у просторијама друштва у ,,Салоча од зрцала” ради дубровачка Народна књижница. (18)
После Априлског рата 1941. и успоставе НДХ Матица српска и остала српска и југословенска друштва били су забрањени. После Другог светског рата хрватски комунисти хтели су да искористе просторије Матице српске за своје потребе. Народни одбор града Дубровника тражио је 1950. од Управе црквене општине у Дубровнику да градским властима уступи на коришћење велику дворану и остале просторије на другом спрату палате Бонда у Улици од пуча, у којој се налазила библиотека и читаоница Матице српске. Ту су планирали да сместе клуб просветних радника. Црквена општина се жалила, па је Конзерваторски завод решењем од 14 јуна 1950. заштитио као споменик културе палату Бонда и сав инвентар библиотеке. Упркос том решењу градске власти донеле су решење о одузимању просторија. На интервенцију Савезног института за заштиту споменика културе у Београду није дошло до одузимања просторија. (19) У саставу Музеја икона и портрета српско-православне црквене општине у Дубровнику налази се библиотека са око 25.000 свезака закладне установе „Матица српска“.(20)
Дубровник је био културни центар Приморја, који је привлачио како културне раднике тако и обичне грађане. Дубровачка друштва настојала су предавањима да уздигну културни живот грађана. У организацији Народне Женске Задруге одржавана су предавања у просторијама соколског друштва у Спонзи. Део културних активности организовала је Матица српска, како радом библиотеке, тако и путем предавања. У Дубровнику је 1923. основано учено друштво „Свети Влахо”. Друштво је после издавања 1929. научног часописа „Гласник Дубровачког ученог друштва „Свети Влахо“ замрло. У Дубровнику је 1931. штампан „Зборник из дубровачке прошлости : Милану Решатару о 70-ој годишњици живота пријатељи и ученици“. Матица Српска поново је отворена 27. септембра 1936. Дубровачка културна и национална друштва, на челу са „Матицом Српском“ у Дубровнику положила су вијенце на гроб и споменик Валтазара Богишића првог маја 1938. у Цавтату. Одбор за комеморацију 30-годишњице смрти дра Валтазара Богишића издао је 1938. Споменицу дра Валтазара Богишића. После Априлског рата 1941. и успоставе НДХ Матица српска и остала српска и југословенска друштва су забрањени.
Саша Недељковић
ВИДОВДАН
Напомене
- „Предавања”, „Предавање о Народном умијећу”, „Рад”, Дубровник, 3 јануара 1920, бр. 7, стр.3; „Течај за народне везове”, „Рад”, Дубровник, 7 фебруара 1920, бр. 12, стр. 2; „Предавање”, „Народна Женска Задруга”, „Рад”, Дубровник, 13. марта 1920, бр. 17, стр. 4;
- „Два предавања ун. проф. Дра Милана Решетара”, „Рад”, Дубровник, 8. маја 1920, бр. 25, стр. 3; „Изложбу народних везова”, „Рад”, Дубровник, 22. маја 1920, бр. 27, стр. 3; „Прослава Видовдана”, „Рад”, Дубровник, 3. јула 1920, бр. 33, стр. 3;
- „Градске вијести”, „Narodna Svijest”,Дубровник, 22 фебруара 1921, бр. 8, стр. 3; „Градске вијести”, „Narodna Svijest”, Дубровник, 7 јуна 1921, бр. 23, стр. 3;
- Виолета Вукановић, „Концертно вече (26.2.1921.), „Пома”, Дубровник, 1.12.2017, бр. 5,стр. 28, 29;
- Ирена Арсић, „Од српске Атине до југословенске провинције : Културне прилике у Дубровнику Решетарова времена (1860-1942)”, „Српски молитвеник споменица Милану Решетару 1512-1942-2012”, Београд 2016, стр. 49;
- Ирена Арсић, „Дубровчани и нашјенци: из старога Дубровника“, Ниш 2011, стр. 221;
- Ирена Арсић, „Од српске Атине до југословенске провинције : Културне прилике у Дубровнику Решетарова времена (1860-1942)”, „Српски молитвеник споменица Милану Решетару 1512-1942-2012”, Београд 2016, стр. 49;
- „Зборник из дубровачке прошлости : Милану Решатару о 70-ој годишњици живота пријатељи и ученици”, Дубровник, 1931, стр. 491;
- „Поновни отвор „Матице Српске у Дубровнику“, „Дубровник“, Дубровник, 2 фебруар 1937, бр. 1, стр. 2;
- „На светлим гробовима јунака и мучека”, „Српско Косово”, Скопље, 24 маја 1930. год, бр. 10-14, стр. 57, 58;
- Ирена Арсић, „Од српске Атине до југословенске провинције : Културне прилике у Дубровнику Решетарова времена (1860-1942)”, „Српски молитвеник споменица Милану Решетару 1512-1942-2012”, Београд 2016, стр. 49;
- Ирена Арсић, „Од српске Атине до југословенске провинције : Културне прилике у Дубровнику Решетарова времена (1860-1942)”, „Српски молитвеник споменица Милану Решетару 1512-1942-2012”, Београд 2016, стр. 49;
- Ирена Арсић, „Од српске Атине до југословенске провинције : Културне прилике у Дубровнику Решетарова времена (1860-1942)”, „Српски молитвеник споменица Милану Решетару 1512-1942-2012”, Београд 2016, стр. 50;
- „Поновни отвор „Матице Српске у Дубровнику“, „Дубровник“, бр. 1, Дубровник, 2 фебруар 1937, стр. 2; „Предавање у „Слози” професора београдског универзитета, Др. Хенрика Барића, Дубровчанина”, „Дубровник”, Дубровник, 13 Новембар 1937, бр.42, стр. 1,2,3; Никола Жутић, „Српство, либерално југославенство и хрватство у Далмацији 1918–1941 .“Љетопис Матице српске у Дубровнику”, Зборник радова I, Београд 2010, стр. 205;
- „Вуково вече“, „Дубровник“, Дубровник децембар 1937,бр. 47, стр. 4;
- „Дубровачке вијести“, „Дубровник”, Дубровник 30 април 1938,бр. 17,стр. 3;
- „Дубр. Радн. Друштво госпару Луки Бони”, „Дубровник“, Дубровник, фебруара 1939, бр. 6, стр.3, 4;
- „Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр. 203, 204, 276, 336;
- „Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр.362, 363;
- „Дубровник туристички информатор“, Књижара „Иван Горан Ковачић“ – Дубровник 1958, стр. 59;
