DA ili NE Evropskoj Uniji?Ovim pitanjem se izuzetno slozen, multi-dimenzionalan poroblem trivijalizuje na prostu opciju.Preskacu se kljucna pitanja: Koja je svrha i buducnost EU?Sta dobijamo a sta gubimo nasim clanstvom u njoj? -- pogotovu ako EU posmatramo kao tranzicionu manifestaciju tekuceg procesa globalizacije.Ako se sami degradiramo u pasivno prihvatanje tudjih diktata, mi poprimamo ulogu “Linijka”(u starom crtacu) koji ne zna kuda ce u svom dvo-dimenzionom svetu kada mu nacrtaju zid na putu.Pa kada on pokusa da se popne preko zida, a oni taj zid crtaju jos visi.Pa kada on pokusa da probije zid, a oni taj zid crtaju jos deblji.U nasem sadasnjem dvo-dimenzionom EU svetu, zaboravljamo da postoji i treca dimezija koja nam omogucava da onaj prosti zid (od dve linije na papiru) jednostavno zaobidjemo.Ta visa dimenzija postace nam dostupna samo ako iskocimo sa ove dvo-dimenzione pokretne trake na koju su nas nasadili -- i sami razmislimo i odgovorimo na pitanja: Ko smo?Ggde smo? i Sta hocemo?
Идејни корпус Збигњева Бжежинског нарочито добија на значају у светлу могућности доласка на власт демократске партије у САД по завршетку Бушовог мандата. Бжежински, Сорош и њима сродни политичари представљају идеолошко језгро демократске партије и значајно су фигурирали и у Керијевој предизборној кампањи (Ричард Холбрук је, нпр. био у „оптицају“ за државног секретара). Излишно је напомињати и апсурдну чињеницу да су нека од ових имена значајно присутна у преговорима о статусу Косова и Метохије, критици демократије у Белорусији, похвала украјинског процеса демократизације и оштрих критика руског председника Путина. Управо ова опција америчке политике данас има пресудан утицај и на бирократске кругове који теже централизацији ЕУ у Бриселу, што је фактор који би морали да узму у обзир сви они који се декларишу као присталице процеса тзв. „европских интеграција.“
Без обзира на велики значај ријечи и дјелацијењеног академика К. Чавошког, није добро за академика и један озбиљан
лист да се тако паушално и са неколико реченица осврну на једну неоспорно пожељну
књигу. Само је један податак довољан да књига има значај, онај који се односи на
српског јунака В. Шешеља. Да је било ко изјавио то сто је Карлита написала за Ђинђића,
све би оне Кандићке, Бисерке, Павичевићке и др. несрећнице и најамнице скочиле и
тврдиле да су то измишљотине, али када је Карлита у питању сви ћуте и не спавају.
Књига као баук кружи Европом.
Западна Европа је искористила интелектуални вакуум, немаштину и апатичност које је иза себе оставио комунистички систем, како би збрзано наметнула дезоријентисаним источним народима своје вредности. «Усисавање» источне Европе у орбиту западноевропске псеудо-цивилизације је извршено са јасном намером да се неутралишу месијанске тежње словенске Европе и да се предухитри могућа појава новог пансловенског и православног «културно-историјског типа», заснованог на изразитим анти-материјалистичким и духовним начелима. Прилагођавајући мисао Николаја Данилевског феномену Европског уједињења, могло би се закључити да је у питању «огромни историјски процес у чијем се ходу решава питање о томе, јели дужно словенско племе... да остане само ништавни додатак, такорећи прирепак Европи, или да са своје стране задобије империјални значај и стави свој печат на цели период историје».
Primarni cilj Zapada nije bio da Kosovo postane funkcionalna država već da se polako ali sigurno odstrani ruski uticaj sa zapadnog Balkana, ocenio je Peter Cajhan iz američke agencije za strateška istraživanja Stratfor. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, Cajhan je ocenio da Kosovo dugo neće biti nezavisna zemlja u funkcionalnom smislu, već "protektorat Evropske unije i, u manjoj meri, NATOa najmanje još jednu generaciju"....
Џон Ленон, рок-легенда и визионар, дао је кредо и опис Новог Светског Поретка у својој чувеној песми "Imagine” (Замисли). Ленон моли подељени свет да замисли доба када ће се живети - без Царства Небеског, без држава, без власништва, без глади, сви људи живе у миру, једно братство људи... "и свет ће бити као један". На годишњицу смрти Џона Ленона песма "За-мисли" чула се широм света путем хиљада радио станица. Ко је финансирао и подржао овај догађај? Уједињене нације. Ако је Буш био нејасан у вези будућности Новог светског поретка, оно мало што је процурело открива више него што можете да замислите. На пленарној седници 11. септембра и конференцији за штампу после ње, Буш је признао да НСП види као "нешто што су предвидели оснивачи УН."
Тако, 37% анкетираних сматра да је утицај Русије на глобална дешавања – позитиван, док 35% мисли да је – негативан! У року од само годину дана, чак за трећину се повећао број оних који позитивно оцењују улогу Руске Федерације! Што се САД тиче, оне су приближно на истом: 47% испитаника сматра да је та земља светски „негативац“, док је позитивно оцењује 35% упитаних особа. До највећег скока „популарности“ Русије дошло је у афричким и арапским земљама! Претпоставља се да су они народи који су фрустрирани тзв. Новим светским поретком – како политичким тако и економским, обрадовани успоном Русије и испољавањем њене моћи на глобалном нивоу.
Изгледа, то је више од случајне подударности. Једва је у уторак, после дужег прекида, први путнички авион слетео у Тбилиси, а већ је Министарство Спољних Послова (МИП)Грузије издало оштро саопштење на рачун Русије. Оштро, скоро до нивоа претње. Свој испад грузинске дипломате објасниле су као реакцију на иницијативу руске Думе. Наши законодавци су 21. марта предложили председнику Руске Федерације да размисли о признавању Абхазије и Јужне Осетије, које већ дуго моле да буду примљене у састав Русије.
Отац Тихон признаје: „Аналогија са савременом Русијом намерно је наглашена. Узели смо управо те примере на којима смо могли да покажемо паралелу између онога што се дешавало у Византији и онога што се дешава данас у Русији.” „Реч је о избору пута. У ком правцу ћемо кренути, који вектор ћемо одабрати у светској кризи која нам све више прети”, закључује отац Тихон.
Џорџ Буш (George W. Bush) је 11. септембра 2001. године рекао: «данас је наша нација видела зло.» САД су, по речима Буша, увучене у «монументалну битку између зла и добра». У говорима које је Буш држао после терористичког напада, појам зла је све жешће примењиван, а исотвремено је све више прошириван јер му је придодавано све више елемената. Буш је појам зла најпре користиио за само дело, за метод који је примењен (тероризам), за учиниоце («оне зле»), за идеологију која оправдава злодела, да би на крају исти појам употребио за нације чија политика омогућава подржавање терористичких акција («осовина зла»). Ту се ради о таквом развоју реторике да осталом свету постаје све теже да је прихвати.