Ипак, док сам претходни ред писао – пробудило се и побунило нешто „православно“, „светосавско“ у мени. Као да чујем неки „унутрашњи глас“ како говори: „Ниси у праву. Стварајте ви социјални капитал да би имали бољу земљу и друштво, и да би били срећнији. Борите се против оних који вас угрожавају – али тако да останете људи и поред тога што сте Срби!“ Зато, нека екстремисти, „људи мржње“ – иду из наших редова! И нека друге „усрећују“ својим друштвом. Боље је да нас не срамоте, тако што се онакви какви су, боре за наша права и интересе!

То нас враћа на едипално исходиште проблема. Демократија је, као што знамо, прокламовани интерес САД, који је основ суверености њене моћи свуда у свету. А САД данас располажу супрематијом свуда у свету. Отуд није чудо што црпећи идентитет из америчке безобзирности, има много таквих у Србији, који тврдоглаво неће да се лише садашњег задовољства и радије подносе да се кају пред своје, најмање четири, маме, па трпе њихову грдњу јер «нису били фини» па су се потукли и псовали у гостима. То је ипак лакше него да се позабаве својим личним и породичним животом, па кад се о одговорности ради, да крену прво од себе. Њима «на част пророк и хурије», док не побеле, што свет око њих неће да цркне од њихове муке.

Отац Јустин Поповић је писао о бахатој и лицемерној западној идеологији. Та лажна идеологија предвиђа људска права само за западни део човечанства. Осталима је, без икакве милости, намењена само патња. Јустин Поповић истиче: "Наука 'непогрешивог' европског човека прогласила је начело самоодржања за основно начело свеколиког живота на земљи. А то значи, и за основно начело људског морала. Преведе ли се то начело на језик простији и схватљивији, оно гласи:кад је у питању одржање свог живота - све је дозвољено:и злочин, и грех, и убиство, и пљачка, и људождерство". Отац Јустин не одбацује грађанске идеале, али је против њихове злоупотребе, јер "Грађански су идеали увек право и органски везани са моралним идеалима;и несумњиво је да из њих потичу... Баш у томе и лежи снага велике моралне мисли - тиме она сједињује људе у чврст савез... ".

Ко ће чувати душу Српскога народа? Свима до уживања и уживања стало. А пут манастирски, пут Светога Саве кроз Вечну Истину води у Живот Вечни. Срби, на шта сте свели своју историју и себе? Тако, оставивши тај светосавски пут, пут манастирски, пут монашки, Срби кренули за културом, за цивилизацијом европском, за модом европском. О лешеви српски! Шта вам даје та култура и цивилизација? Шта, осим лажи? Шта, осим лажног задовољства? Шта, осим лажних уживања? Шта вам дају палате и фабрике? Шта вам дају авиони? Погледајте душе своје. Где су вам душе? А душа је важнија од свега; не од твога имања само, од твоје стоке, не само од твоје деце, него, него, о, душа је важнија од свих светова. То је вечно у теби, човече. То је оно што не умире. То је оно што гроб не може да ухвати. И ти душом својом мораш из овога света у онај свет. Шта ћеш радити у моменту смрти?

Један од „неубеђених“, слободно ослобођен неслободе, потомак деце Божије, Владимир Соловјов у чланку „Смисао Љубави“[3] себи и нама, свима који хоће указује, пројављује, сведочи о смислу љубави; тачније смислу полне љубави. „Убеђени“ потомци мајмуна, одмах би волели додати, да је продужење врсте једини смисао полне љубави ако га и има [4].

И ту смо најдубље забили своје главе у тло, у материјалне бриге, ситне зависти, похлепе и сујете. Питамо се како дишемо јер нам зрнца песка упадају у ноздрве, како се не погушимо? Без плаветног и чистог неба ми се гужимо у бездуховној атмосфери. Без вере у небеско и соларно ми смо само нојеви који не могу да полете. Рекли су нам властодршци попут Ђинђића и Динкића и Тадића да се више не опредељујемо за небеско већ само за земаљско. Они су прогласили као званичну нојевску идеологију, јер су своју орловску веру продали за вечеру или пак „евроунијатско обећање“ вечере. Ми смо постали идолопоклоници западне нојевске вере – земаљске и егоистички материјалистичке.

Такав и сличан “страх од армегедона” који “покреће на акцију” ради реализације апоклаиптичног сценарија није само присутан код актуелног америчког председника, преобраћеног методистички протестант Џорџ Буш Млађи већ и код значајног дела десне и религиозне републиканске сцене. Када се томе додају и они који верују у неки сродан “секуларнији” апокалиптични сценарио у којој Америка као “сила добра” побеђује “немани”. У том елементу се стапају бизарна религијска учења са секуларним “америчким манифестом” са реалним стратешким и финансијским интересима олигархијских врхова глобалне елите. Таква комбинација је опасна како за Америку тако и за цео свет.