Док сви беже од заната, Милош је одустао од факултета и постао најмлађи обућар у Србији

Поделите:

Чини се да је данас младима главни циљ да заврше факултет и побегну из земље. О занатима, уколико нису наслеђени од родитеља, па чак ни тад, готово нико не мисли. Сведоци смо да се многи стари, лепи и корисни занати увелико гасе, а занатске радњице остају као оронуло сведочанство једног минулог времена.

Међутим, млади Милош Игњатовић из Лознице одлучио је да не иде на “високе школе”, већ да постане сам свој газда, као занатлија обућар.

И док његови вршњаци новац и даље узимају од родитеља, Милош од свог заната сасвим лепо зарађује.

У средњој школи, Милош је стекао диплому електромеханичара рачунара, међутим, одустао је од факултета. Напоредо са школом, Милош је похађао и обућарски занат, који му је баш ишао од руке.

Данас је најмлађи самостални обућар у лозничком крају, можда и у Србији, а ради сваког дана сем недеље и стекао је доста муштерија.

И због тога се уопште не каје!

– Послушао сам савет родитеља да без обзира на то хоћу ли наставити школовање и стећи факултетску диплому савладам неки занат, јер ниједан занатлија није остао гладан. Заволео сам и врло брзо савладао овај посао, па сам одлучио да отворим обућарску радњу. Породични пријатељ, обућар Јеремић, који ме је научио занату, позајмио ми је једну машину и већ дуже од годину и по дана радим сам. Веома сам задовољан и уопште се не кајем што сам постао обућар – каже Милош.

Никада није беспослен, посао није тежак, а поправке су разноврсне. Сређује одваљене или одлепљене ђонове, поломљене штикле, а људи у беспарици радије поправљају стару него што купују нову обућу, па доносе све, од патика до зимских чизама.

Сан му је да отвори фабрику

– Први пут се већина изненади што је обућар тако млад, буде и и неповерљивих, питају како ли ћу то све урадити, али ми је то изазов да посао урадим што боље. Потврда да сам добро радио је када дођу поново. Желим да напредујем, па кад имам времена, сурфујем по интернету и тражим нове начине и методе како се неке ствари могу брже, једноставније и квалитетније урадити. Циљ ми је да једнога дана овладам и техником прављења ципела и онда набавим одговарајуће машине. Знам да занати одумиру, али верујем да у овом послу има перспективе, уз увођење неких иновација, и томе тежим – каже млади обућар.

Без обзира на то чиме се неко бавио, ако жели да има успеха у послу, мора се томе озбиљно посветити и много радити, каже Милош, који се труди да услуга буде ефикасна, а цене приступачне муштеријама. Воли што је сам свој газда и што, за разлику од већине вршњака, може да ради и сасвим лепо зарађује.

Курир.рс

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here