ПОМОЗИМО МЛАДЕНОВИЋИМА: Славишина болест сад додатна мука

Поделите:

Породици Младеновић из села Дабиновци потребна помоћ.Глава породице оболела од туберкулозе, нема ни за превоз како би отишла на лекарски преглед

– ИАКО ми је досад најтеже било то што нам се деца муче пешачећи свакодневно по више од десет километара када иду у школу, сада нам је додатна невоља Славишина болест, односно то што мора да одлази на контроле и лечење у Кнез, село код Ниша.

Да једна невоља повлачи за собом и друге, Лела Младеновић (34), мајка четворо деце, која са супругом Славишом (48) живи у куршумлијском селу Дабиновцу, на административној линији са Косметом, каже, уверила се на најтежи могући начин. Јер, вишегодишња борба са пуким преживљавањем и живот у удаљеном брдско-планинском селу оставио је последице на здравље њеног супруга, што је, поред немаштине Младеновиће додатни проблем.

– Досад смо се некако сналазили, обрађујући имање и чувајући стоку, док је супруг углавном највише зарађивао сечом и продајом дрва. Међутим, откад се разболео, а то траје већ готово годину дана, није у стању да одлази у шуму, тако да нам је тај најбитнији извор прихода ускраћен – прича Лела.

ПОРЕД материјалне помоћи Центра за социјални рад, примају и дечји додатак, али та примања одлазе на школовање деце.

– Најстарија Драгана (15) похађа Пољопривредну школу у Прокупљу, где јој плаћамо смештај у Дому, док Урош (14) и Никола (11), који похађају осми односно пети разред, путују пешице до Куршумлијске бање више од десет километара у оба смера а потом превозом који им је обезбедила Општина до Куршумлије. Ускоро ће и најмлађи Светислав (5) морати да крене у предшколско, тако да ће се придружити браћи – наставља ова вредна жена, којој су, откако јој се разболео, супруг на плећа пали најтежи послови.

ПОМОЗИТЕ МЛАДЕНОВИЋИМА
ДОМАЋИЦА која се латила и мушких послова Лела Младеновић признаје да им је супругова болест додатно отежала живот. Каже да у домаћинству имају најосновније ствари, али да им тренутно највише недостаје новац за лечење супруга. Зато, иако каже да јој то тешко пада, моли све људе добре воље да им ако су у прилици помогну уплатама на рачун код Комерцијалне банке 205-9011005169202-19, који је у те намене отворила на своје име.

РАДЕЋИ око стоке и имања, жели да поштеди супруга који је пре годину дана оболео од туберкулозе и често одлази на лечење или контроле. Лела каже да им је управо најтеже што немају довољно средстава за Славишино лечење. Сваки одлазак до Ниша додатни је трошак, због чега деци често не могу да приуште основне потрепштине, попут обуће или одеће.

– За храну се некако и сналазимо јер чувамо стоку, али нам је све остало проблем. Осим за превоз до болнице у Нишу и за лекове, често останемо и без могућности да купимо гориво за фрезу којом децу, повремено, када је киша или превише хладно превезем до Бање, како би наставили потом до школе – признаје, после дужег премишљања, Славиша.

Три дечака Младеновића стидљиво ћуте и на питања шта им недостаје или шта би волели да добију слежу раменима. Иначе, једина су деца која живе у овом куршумлијском селу уз административну линију са Косметом где је у десетак кућа остало тридесетак чланова.

Драгана Зечевић
Новости.рс
Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here