Владан Ракановић: КАД ЈА ДУНЕМ И ВАТРУ СУНЕМ, СРУШИЋУ ВАМ КУЋУ

Поделите:

Далеко од очију, далеко од срца. Ова стара поука, показала се кроз историју веома тачна, а у Србији поготово. Ако Срби не виде нешто, то као да и не постоји, и није им ни битно. Историја се увек пише из почетка у овим крајевима.

Да прошарам мало кроз разне епохе. Без неког редоследа.

Нема Ђолета на ТВ, како осваја Вимблдоне, Аустралијан Оупене, Мастерсе, Хи-Мене и остале трофеје. Нестаде она силна љубав којом су га у време ТВ тријумфа обасипали. Док су могли да га гледају.

Златни трилинг српског отпора Свету, како је отпутовао у Хаг, нестаде из срца. Јесте да смо могли да их гледамо у неким снимцима, али то је тек сенка која када падне на лидера, само га још више укопава. Слоба, доктор Дабић, ђенерал Рале. Како су заглавили куку, само су остали да их воле, по директиви, дежурни сендвичари и фанатици.

Крваве руке несретних Петровића, које опет да се не сете Срби ко су и шта су, прекрстише у Карађорђевиће, срушише Стари конак, где плаћеници искасапише српске главе, блаженопочивших Александра и Драге.

Кад агресор руши, некако имаш и разумевања. Непријатељ је. Неће ваљда да те мази, него да сатире. Ко може да буде бољи непријатељ од Германа. Ти људи просто знају како да уништавају. Војска и војни објекти су другоразредни циљ. Пре свега школе, библиотеке, музеје и остале објекте од културно историјског значаја уништити, па ће после и народ и војска лакше да се пороби.

Нису мутави ови Исисовци и исламски фундаменталисти. Њима је легитимна мета Тауер Бриџ у Лондону, Ајфелов торањ у Паризу, Сикстинска капела…. Учили су од најбољих.

Зато они каубоји преко баре, чувају сваку тарабу старију од 50 година. Одмах је обележе као да је од злата, и прогласе за национално благо. Онда се много поносе тиме. Србин им се смеје и руши своју тарабу која је старија од каубојске државе.

Разумем ове лепотице из забавних програма. Не само лепотице, већ и билдере, пекаре и остале којима се народ смеје. Увек исти из забавног програма једне телевизије, у забавни програм друге телевизије. Битно је бити пред очима света, да би те тај свет заиста волео. Нема те, нема ни љубави.
Немојте се више љутити на Кебу или Јецу, Секу и Гоцу. Они испадају из фрижидера јер нас знају какви смо. Да без наше љубави не би било ни њихове зараде. Наше љубави опет нема ако их не видимо тако често.

Рушење је одличан начин да се сећање избрише и напише нова историја.

„Досисти“ срушише Шиптарев и Кумов дворац. Да се не сете Срби, како су управо ти исти Досисти саградили то место. Добро можда не баш цео, али сво покућство и темељ је њихово.

Као што сам навео за Петровиће, и промена имена је нека врста рушења и рибања меморије у националној свести. То се види најбоље по промени назива улица. 10 година сам живео у улици која се звала Хо Ши Минова, по вијетнамском лидеру и вођи отпора против САД, да би из идеолошких разлога променила име у безлични Булевар Уметности. Шио ми га Ђура.

Гробар је галамио на сва уста како не може да поднесе да живи у Булевару са именом Зорана Ђинђића. Ваљда му АВНОЈ није сметао. Ипак се преселио. Не знам да ли због Зорановог имена или што му више прија Бајчетина. Како су црвени, преименовали имена разних краљева и спорних јунака из славне прошлости, тако су жути после мењали имена црвених хероја.

Примера је безброј, и мислим да би довољно било да погледате у сопствено двориште и да се сетите бака Златиног вајата, или потока у којем сте као деца пецали најбољу рибу. Не сећате се? Бака Златин вајат је срушен да би саградили гаражу у којој вам стоји фреза и неки набацан алат, а на месту потока је данас нова страна банка. Да ли можете да оживите ону милину коју сте осећали док сте се пењали по вајату или пецали у потоку? Тешко. Сада је само зебња да вам неко не украде клешта или да ли ће вам банка дати кредит.

Како се историја понавља, не морам бити велики пророк да би претпоставио нека извесна рушења у наредних педесет година: Нови мост код Аде Циганлије, комплекс Београд на води, пар идеолошких споменика, неколико обданишта и школа који заузимају место преко потребним паркинзима и бензинским пумпама. Живи били па видели.

Владан Ракановћ

ПАТРИОТ

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here