Vidovdan.org

Милорад Вукашиновић , новинар и публициста рођен је 25. новембра 1967. године у Беранама, Црна Гора. По националности је Србин.
Новинарством је почео да се бави почетком деведесетих у редакцији студентског листа Индекс, да би убрзо после тога био ангажован на бројним пројектима у ТВ Нови Сад у којој је провео време до фебруара 2000. године, када је одлуком тадашњег генералног директора Драгољуба Милановића, смењен са уредничког места. Од тада је уредник емисија на локалним телевизијама, које се баве актуелним геополитичким , историјским и политичким феноменима.
Милорад Вукашиновић је уредио преко 600 телевизијских интервијуа са најзначајнијим српским интелектуалцима, публицистима и геополитичарима. Истовремено објавио је две књиге и то : Суочавања - изабрани разговори 2003. године у издању издавачке куће Бонарт, односно избор геополитичких огледа под насловом Тренутак истине у издању издавачке куће Европа нација, 2006. године. Поред тога на разним интернет сајтовима, објављује коментаре и и интервијуе о најактуелнијим геополитичким темама.
Најширој јавности познат је као уредник и водитељ емисије О свему по мало са...... која се сваког четвртка, емитује на новосадској телевизији Мост, од 21,00 час.

Суђење Шешељу и рехабилитација НДХ-а
http://www.vidovdan.org/article910.html

„Treća američka imperija” i islamizam
http://www.vidovdan.org/article762.html

Геополитика скуп политичких интуиција
http://www.vidovdan.org/article939.html

ОРГАНИЗОВАНО И УПРАВЉАНО ПИСАЊЕ „НОВИХ ИСТОРИЈА"
http://www.vidovdan.org/print505.html

Дати све и остатак
http://www.vidovdan.org/article577.html

ЦРНА ГОРА КАО АНТИЕВРОПСКИ ТРОЈАНСКИ КОЊ
http://www.vidovdan.org/article450.html

Тема на форуму: Геополитичка "шизофренија" у Срба
http://www.vidovdan.org/modules.php?nam ... 2445e72d3f

Године које су појели реформисти
http://www.vidovdan.org/article153.html

"Реформа" пензијског система
http://www.vidovdan.org/article144.html

Књига: Тренутак истине
http://www.vidovdan.org/download8.html

Колико је значајна "игра" око НИС-а и да ли ће по њему успети да га купе Руси или ће их надиграти домаћи западњаци?

Од коликог је значаја улазак руског капитала у Србију у смислу поређења са црногорским искуством?

Pre svega, veliki pozdrav za gospodina Vukašinovića.
Visoko cenim vaš rad na promociji alternativnih ideja postojećim mainstream političkim sistemima (mislim na globalizam i demokratiju).
A sad pitanje: Zašto ne pozovete u svoju emisiju na TV Mostu gospodina Momčila Selića zato da bi se čuo i kritički stav prema evroazijstvu i evroazijskom pokretu (Dugin itd.)? Mislim da bi to doista doprinelo kvalitetu vaše emisije.

Odgovor za Kalajevićevca
Najpre hteo bih da Vam se zahvalim na komplimentima, koji mi bez imalo preterivanja mnogo znače, posebno u situaciji kada u medijima u Srbiji dominira neoliberalna paradigma, koja na jedan mnogo suptilniji ali ništa manje totalitaran način, u ime politički korektnog, zavodi cenzuru koja je po svojim karakteristikama, daleko gora od komunističke.
Njen smisao je u prećutkivanju alternativnih ideja i pokreta, koje prema navedenoj paradigmi nizom posrednih metoda, najčešće ekonomske prinude,treba izgurati na marginu bilo kakvog javnog diskursa. Primera radi emisija koju uređujem, nikada se nije našla ni na jednoj rang listi emisija sa rejtingom, bilo pozitivnim , bilo negativnim. Zatim emisija nema stalne sponzore, vlasnik televizije je ne finansira, program se često ometa u tehničkom smislu itd. Zanimljivo je da se moja malenkost ne nalazi čak ni na spisku prvih 20 novinara u Novom Sadu, koji priznaćete ipak nije veliki grad, a da ne govorim o Srbiji. Imam potpuno identično iskustvo i sa mojim knjigama, koje je kritika potpuno prećutala. Izgleda dragi prijatelju da je došlo vreme da formiramo nekakav podzemni univerzitet, čiji bi ugledni član bio svakako Momčilo Selić, sa kojim sam inače razgovarao pre nekoliko godina, a koji je pošto je svet mali i veliki lični prijatelj mog strica, dugogodišnjeg političkog emigranta, velikog patriote i Srbina Božidara Vešovića, po čijem životu je napisao i roman Izgon.
A što se tiče kritike Dugina, donekle se sa Vama slažem. Naime, iako mnogi misle da sam duginovac, mojim političkim pogledima je svakako bliža istoričarka Naročnicka, pokojni filosof Zinovjev, Panarin. Ipak Dugin je neosporno zanimljiv autor i svakako ga treba pročitati. Njegova najbolja knjiga prevedena i kod nas su svakako Osnovi geopolitike I i II deo, koja predstavlja manifest evroazijske geopolitičke škole. Zanimljivo je da u jednom od poslednjih ogleda o Rusiji Dugina na veoma argumentovan način kritikuje i Dragoš Kalajič, zamerajući mu na preteranoj islamofiliji. Mislim da je kao i obično istina negde između. Lično sam Dragošu zamerao na preteranoj vezanosti za katoličku tradiciju.

odgovor Bakiju

Sporazum sa Rusijom oko prodaje NIS a za Srbiju je od ogromnog geopolitičkog značaja. Nema nikakve sumnje da ruski geopolitički nastup na Balkanu karakteriše načelo pragmatizma. Dešavanja u Crnoj Gori to najbolje potvrđuju. Dakle, Rusija teži da kroz proces privatizacije strateških resursa trajno ostane u igri, iz koje žele da je istisnu atlantisti. U Crnoj Gori su stvari odigrane vrlo jednostavno. Naime, Rusija je znala šta se priprema i onda je preko Deripaske izvršena privatizacija Kombinata aluminijuma, čime je u ekonomskom smislu CG stavljena pod kontrolu. Rusi su a ne Amerikanci podržali projekat nezavisnosti, samo da bi ostali u igri, odnosno nisu imali interesa da opstane SCG kada Beogradom vlada prozapadna elita. Zbog toga je Rusija kupovinom KAP a u CG zapravo finansirala referendum, koji je kao što se zna Tadić prvi priznao, što dokazuje da su u Moskvi bili dobro informisani.
Ali da se vratimo NIS u. Dakle, južni potok može da poveže sve srpske zemlje i da se ponovo i to preko Moskve zbliže Srbija i Crna Gora, ali i Republika Srpska, čime se stvaraju preduslovi i za jačanje drugih veza, odnosno da se spreči nastojanje atlantizma da Srbiju u svakom pa i ekonomskom pogledu svede na beogradski pašaluk.

Може ли Милорад да пише ЋИРИЛИЦОМ?

0дговор Бошку Југовићу
Поштовани Бошко са задовољством ћу Вам написати све што Вас интересује на ћирилици. Ако Вам је интересантно откад знам за себе пишем ћирилицом и веома ми смета то што се већина наших установа не придржава закона.
Ово се посебно односи на раније Трговинске судове, а сада Агенцију за привредне регистре, као и инспекцијске органе који су обавезни да приликом регистрације и истицања назива фирми обавежу предузетнике и правна лица да поред иностраних назива истичу и домаће називе на српском језику ћириличним писмом.
Иначе то што сам појединим учесницима форума слао одговоре на латиници, сматрам неважним за тему овог форума.

Da li podržavate pokret nacionalboljševizma i Eduarda Limonova?:
http://www.vidovdan.org/modules.php?nam ... t=nacional
Saradjivao je sa Duginom, pa se po starom srbskom običaju posvadjali i prekinuli svaku saradnju... Mislim da njihov veliki problem što su svu krivicu za stanje u društvu svalili na Putina.

Одговор калајићевцу
Национал бољшевизам је феномен типичан за прилике у посткомунистичкој Русији, где је нарочито у време Јељцина постојала велика идејна конфузија у редовима руских патриота.
Њихова заједничка карактеристика било је незадовољство деградацијом Русије, како на унутрашњем тако и на спољнополитичком плану. Дакле корене национал бољшевизма треба тражити у распаду Совјетског Савеза. Што се Лимонова тиче , он је подсетио бих током деведесетих подржавао Србију и ослободилачке тежње срспког народа. Био је веома оштар критичара Запада, где је годинама живео. Тачно је и да је сарађивао са Дугином. У познатој студији Конспирологија Дугин анализира политичке покрете у Русији и у то време сврстава национал бољшевике као део атлантистичког лобија у Русији, са значајним примесама континенталистичког потенцијала. У међувремену се разишао са Лимоновом и чини се да је био у праву, тим пре јер се Лимонов данас на демонстрацијама појављује са Каспаровом и компанијом Березовског.
Не зман колико пратите руску сцену, али Дугин је данас тамо веома утицајан и слови као саветник за геополитику Путина, којег дефинише као личност склону евроазијском блоку. Наравно геополитички приступ никада није једнозначан, па према томе и повремене критике упућене Русији, су критике на рачун Путиновог окружења, где још увек доминира прозападна економска елита.
Дугин је недавно написао изврстан текст у којем је оптужио Гаспром да је најодговорнији за политику спречавања уједињења Русије и Белорусије, тврдећи како ова компанија води своју спољну политику, која често није у државном интересу Русије, и као поучан пример навео је изостанак уједињења две блиске државе, апелујући на Путина, да у тој компанији среди ствари.

Ове агенције за истраживање нешто стидљиво говоре о процентима што ми говори да Тадићева победа није сигурна, јер да јесте објавили би их одмах. Или је некаква тактика за други круг у питању. Како процењујете шансе Тадић и Николића на изборима како у првом тако и у другом кругу? Дал ће се кампања заоштрити и да ли су могуће махинације на крају избора око резултата?

Одговор Бакију
Најпре бих истакао да је смисао расписивања ових избора у функцији независног Косова. Ништа се значајно не би догодило да су избори расписани и за шест месеци. Међутим процене су да би у том случају прозападни кандидат сигурно изгубио. Због тога је ДС инсистирала на њиховом брзом одржавању, иако се наша држава налази фактички у ванредном стању.
Што се резултата избора тиче, ко год да победи Запад ће признати независно Косово. Уосталом о томе више него убедљиво сведочи писмо које је Вили Вимер, немачки парламентарац још 2000. те године упутио канцелару Шредеру, са конференције у Братислави, преносећи ставове америчке администрације о Косову и њихов захтев Европи да што пре призна независно Косово, како би се исправила грешка генерала Ајзенхауера из 1945. године, који тада није послао копнене трупе на Балкан. Према томе стварни разлог бомбардовања Србије је у отмиању Косова и стварању Нато државе.
Али да се вратим изборима. Слажем се са интонацијом питања и мислим да Тадић не стоји тако добро. Моје процене су да ћемо имати победу Николића у првом и обједињавање прозападних странака у другом кругу, под притиском Американаца, иако између њих постоје лични анимозитети.

Желео бих да вас питам у вези вашег текста "Реформа" пензијског система http://www.vidovdan.org/article144.html следеће: Да ли би се сложили са предлогом да се код нас уведу приватни пензиони фондови како је то доста успешно урађено у Чилеу: http://www.katalaksija.com/template.php ... cle_id=283
http://www.katalaksija.com/template.php ... cle_id=282
http://www.katalaksija.com/template.php ... cle_id=281
Мислим да не би било лоше преузети нека добра решења из либералног капитализма као што је ово горе наведено, јер садашњи pay as you go систем (изум канцелара фон Бизмарка) који је доминирајући у социјалдемократској Европи је полако на издисају због све приметнијег пада наталитета и навале имиграната. Европљанима ће бити на крају на располагању два избора: или ће повећати порезе на плате да би могли финансирати велики број пензионера или увести приватни пензиони систем. Тендеције су такве да чак и у Шведској, земљи са највећим социјалним давањима у Европи, (можда и у свету) су пре неку годину усвојили са 85 % гласова у парламенту закон о неком облику приватног пензионог осигурања. Немој те ме погрешно разумети, не сматрам да је приватна својина све и свја, него само желим да укажем на неке ствари које су се показале исплативим.
П.С. By the way, шта мислите о сајту http://www.katalaksija.com?

Odgovor Kalajićevcu
Poštovani prijatelju mislim da je čileanski ministar u velikoj zabludi kada govori o uspešnom modelu privatizacije državnih penzionih fondova. Kao harvardski đak, on promoviše ideje koje su doživele krah u samoj Americi, a to su ideje ličnih sloboda i građanskog društva.
Kriza penzijskih sistema, posledica je globalizacijskih tendencija, izmeštanja proizvodnje u zemlje Trećeg sveta, i filosofije neoliberala koja uzrokuje bekstvo države od bilo kakve socijalne odgovornosti.
Mislim da izraz privatne penzije predstavlja zamku iz jednostavnog razloga, što termin penzija asocira na izvesnu budućnost, dok je ovde reč o tzv. investicionim fondovima, odnosno novčanim sredstvima, kojima manipulišu brojni fondovi i mreža finansijskih posrednika na Berzi. Zvuči paradoksalno ali situacija sa državnim penzijama u Americi neodoljivo podseća na situaciju s kraja osamdesetih u bivšoj SFRJ, gde se odjednom dogodilo da je opšti budžet, pozajmio pare od penzionog fonda, uz obavezu vraćanja novca, što se pokazalo u praksi kao nemoguća misija, jer je novac već potrošen. Zbog toga se pokušalo sa modelom deinstitucionalizacije, kroz smanjenje poreskih opterećenja kompanijama, koje međutim i same nisu odolele da ovako prikupljen novac investiraju u rizične poduhvate. Danas u SAD i Britaniji praktično i nema penzija,odnosno one minimalne predstavljaju socijalnu pomoć.

Ја сам против било какве форме пензионисања. Пензионисање после, рецимо, 65-те године живота може, али само у смислу да се на тог члана друштва неће примењивати критеријуми продуктивности и материјална надокнада (плата) према тим критеријумима.
Да не идем у детаље суштина моје идеје је следећа: ко је после пензионисања болестан, нека болује (уосталом, као и пре пензионисања), а ко је (релативно) здрав нека преузме одређене друштвене задатке које одговарају његовој животној доби и стању здравља.

Честитке господине Вукашиновићу на одличним проценама оног што ће се десити на изборима, то јест на првом кругу председничких избора. Демократе су због оваквог резултата чини се у благој паници и тешко да их може спасити Коштуницина подршка... но кад би се потписао споразум са Русима око продаје НИС-а и споразум са ЕУ о стабилизацији и придруживању би Тадић сустигао Николића... али ће и тада бити тесно. Када је тесно онда је све могуће.