alefshin је написао/ла:
1. Једно крајње практично питање:Како се финансирао Равногорски покрет( храна, оружје, остало...), а у контексту околности у којима се нашао?
2. Исто питање само о партизанском покрету...
3. Какав је однос људства( у цифрама) равногорског и партизанског покрета у оквирима бивше Југославије у току 1941., 1942., 1943., 1944. и 1945.г?
4. Једно питање уско везано за поменуте књиге:Шта се зна о сусрету папе и Тита одржаног у току 2.св.рата? Шта је мотив овог сусрета и шта је договорено у току истога?
1. Веома занимљиво питање, мислим да практично нигде у литератури није ни постављено, нити је дат одговор...
У Дражи 4 имаћу поглавља о финансијској и социјалној политици Четничког покрета.
У четничким документима пронашао сам доста података о набављању и трошењу новца. Све јединице имале су обавезу да воде књиге прихода и расхода.
Мерено данашњим новцем, кроз Дражине руке прошле су десетине, а можда чак и стотине милона евра. Практично, он је био и министар финансија.
У првој фази рата огромне суме новца стизале су из Лондона (и Каира). То је био новац Југословенске владе, депонован пре рата у иностранству, затим енглески новац (али највећу енглеску пошиљку, од два милона фунти у злату, украо је енглески мајор Хадсон, тј. тајно је закопао код Чачка; после рата половину уе пронашао, а друга половина пала је милицији у руке) и на крају италијанске лире које су Енглези запленили у Африци.
У другој половини рата четници су се финансирали од прилога богатих грађана и великих фирми (Теокаровић, итд). Богати су знали да ће им комунисти, ако победе, све узети, па су обилно помагали четнике.
Још један вид финансирања биле су обвезнице: за робу, или новац, четници су давали обвезнице (признанице) које су после рата имале бити наплаћене од државе. Грађанима се исплатилио да недићевске паре мењају за те обвезнице, јер је недићевским динарима стално падала вредност а и знало се да после рата неће важити.
Највише новца четници су трошили на храну: за избеглице и за војску. Четници су се систематски старали о избеглицама, а с друге стране они су куповали храну за војску (за разлику од комуниста, који су отимали).
Затим, четници су доста трошили на куповину одеће и обуће, као и лекова, итд, а од почетка 1944. највише новца одлази на куповину оружја и муниције, по Дражиној наредби.
2. Партизани су долазили до пара пљачком. Они су сматрали да имају право да отму све свакоме и то су и радили. Занимљиво је да нема података - у њиховим зборницима докумената - на шта су трошили силан новац. Наиме, за разлику од четника, они нису куповали храну (и њу су отимали), нити су у ствари ишта куповали...
3. Партизани: лета 1942 - 10.000, лета 1943 - 25.000, ујесен 1943 - 100.000, почетком 1944 - 60.000.
Партизани су драстично повећали бројно стање у време капитулације Италије. Али онда су их Немци десетковали, а и велики број усташа се вратио у своје усташке јединице, видевши да још ноје крај рата.
Четници: Септембра 1944. у БиХ је било 36.000 четника, Динарска дивизија је имала 7.000 четника. У Црној Гори је крајем 1943. било око 2.000 четника под оружјем. За Србију је веома тешко рећи. Било је око 35 корпуса. На пример сада ми је на столу документ да је Авалски корпус фебруара 1944. имао 1.200 четника. Вероватно је пролећа 1944. у Србији било 40.000 четника. Бројно стање се драстично повећало моблизацијом 1. септембра, али није било довољно оружја.
У сваком случају, четника је током већег дела рата било знатно више него партизана. Број партизана нагло се повећава присилним мобилизацијама, свих редом, иза Црвене армије...
4. Комплетан одговор је овде:
http://www.pogledi.co.yu/knjige/Pnua.pdf