Vidovdan.org

Дакле:

САРАДЊА ПАРТИЗАНА СА НЕМЦИМА, УСТАШАМА И АЛБАНЦИМА


Уобичајени став комунистичке пропаганде је да су четници сарађивали са окупатором, док су се партизани "борили за слободу"... Међутим, комунисти су сарађивали са усташама током читавог рата, а та сарадња почела је још 1932. године. У рат априла 1941. године комунисти су ступили као савезници Немаца, а та сарадња се потом настављала у више наврата, док су њихови лидери покушавали да прикључе Метохију Албанији још 1943. године...

и


БОРБЕ ЧЕТНИКА ПРОТИВ НЕМАЦА И УСТАША 1941-1945, ПРВИ ТОМ

ГАЛЕРИЈА СЛИКА

Класична заблуда о Другом светском рату на нашем тлу гласи: четници су чекали "одсудни час", док су комунисти прихватили бескомпромисну борбу против окупатора. Међутим, било је обратно: четници су сваке ратне године извели по једну велику операцију против Немаца - док су Немци извели 22 операције против четника. Партизани до последње фазе рата нису освојили ни један град од Немаца, док су четници ослободили 20-так градских насеља од Немаца. Партизани нису извели ни једну офанзивну акцију против Немаца, па чак нису имали ни план борбе... Они су се бескомпромисно борили само против четника, нападајуђи у леђа четнике заизете борбом против Немаца и усташа.

Прва књига описује борбе до почетка 1943. године.


Линкови:http://www.pogledi.co.yu/33.php и http://www.pogledi.co.yu/34.php, на којима се налазе и занимљиве галерије слика.

Tajna Vukove reforme

Miroslav Samardžić - o pozadini reformi jezika Vuka Karadžića

cela knjiga u download sekciji

http://www.vidovdan.org/getdownload55.html

Користим прилику да обавестим све пријатеље да могу на овој теми поставити питања нашем познанику г.Милославу Самарџићу у вези 2. св.рата, равногорског покрета на која ће вам он исцрпно одговорити.
Дакле, ево пар питања од мене:

1. Једно крајње практично питање:Како се финансирао Равногорски покрет( храна, оружје, остало...), а у контексту околности у којима се нашао?
2. Исто питање само о партизанском покрету...
3. Какав је однос људства( у цифрама) равногорског и партизанског покрета у оквирима бивше Југославије у току 1941., 1942., 1943., 1944. и 1945.г?
4. Једно питање уско везано за поменуте књиге:Шта се зна о сусрету папе и Тита одржаног у току 2.св.рата? Шта је мотив овог сусрета и шта је договорено у току истога?

Питање од мог пријатеља Гаге: Како су убијени Коста Пећанац и Божа Јаворац?

Поздрав свима, а нарочито Алефшину.
Радо ћу одговарати на Ваша питања.

1. Веома занимљиво питање, мислим да практично нигде у литератури није ни постављено, нити је дат одговор...
У Дражи 4 имаћу поглавља о финансијској и социјалној политици Четничког покрета.
У четничким документима пронашао сам доста података о набављању и трошењу новца. Све јединице имале су обавезу да воде књиге прихода и расхода.
Мерено данашњим новцем, кроз Дражине руке прошле су десетине, а можда чак и стотине милона евра. Практично, он је био и министар финансија.
У првој фази рата огромне суме новца стизале су из Лондона (и Каира). То је био новац Југословенске владе, депонован пре рата у иностранству, затим енглески новац (али највећу енглеску пошиљку, од два милона фунти у злату, украо је енглески мајор Хадсон, тј. тајно је закопао код Чачка; после рата половину уе пронашао, а друга половина пала је милицији у руке) и на крају италијанске лире које су Енглези запленили у Африци.
У другој половини рата четници су се финансирали од прилога богатих грађана и великих фирми (Теокаровић, итд). Богати су знали да ће им комунисти, ако победе, све узети, па су обилно помагали четнике.
Још један вид финансирања биле су обвезнице: за робу, или новац, четници су давали обвезнице (признанице) које су после рата имале бити наплаћене од државе. Грађанима се исплатилио да недићевске паре мењају за те обвезнице, јер је недићевским динарима стално падала вредност а и знало се да после рата неће важити.
Највише новца четници су трошили на храну: за избеглице и за војску. Четници су се систематски старали о избеглицама, а с друге стране они су куповали храну за војску (за разлику од комуниста, који су отимали).
Затим, четници су доста трошили на куповину одеће и обуће, као и лекова, итд, а од почетка 1944. највише новца одлази на куповину оружја и муниције, по Дражиној наредби.

2. Партизани су долазили до пара пљачком. Они су сматрали да имају право да отму све свакоме и то су и радили. Занимљиво је да нема података - у њиховим зборницима докумената - на шта су трошили силан новац. Наиме, за разлику од четника, они нису куповали храну (и њу су отимали), нити су у ствари ишта куповали...

3. Партизани: лета 1942 - 10.000, лета 1943 - 25.000, ујесен 1943 - 100.000, почетком 1944 - 60.000.
Партизани су драстично повећали бројно стање у време капитулације Италије. Али онда су их Немци десетковали, а и велики број усташа се вратио у своје усташке јединице, видевши да још ноје крај рата.
Четници: Септембра 1944. у БиХ је било 36.000 четника, Динарска дивизија је имала 7.000 четника. У Црној Гори је крајем 1943. било око 2.000 четника под оружјем. За Србију је веома тешко рећи. Било је око 35 корпуса. На пример сада ми је на столу документ да је Авалски корпус фебруара 1944. имао 1.200 четника. Вероватно је пролећа 1944. у Србији било 40.000 четника. Бројно стање се драстично повећало моблизацијом 1. септембра, али није било довољно оружја.
У сваком случају, четника је током већег дела рата било знатно више него партизана. Број партизана нагло се повећава присилним мобилизацијама, свих редом, иза Црвене армије...

4. Комплетан одговор је овде:
http://www.pogledi.co.yu/knjige/Pnua.pdf

Стрељани су од стране Дражиних четника, тј. осуђени су на смрт због издаје. Пећанац је узео новац од Гестапоа још 1941, а Јаворац је узео новац од Немаца почетком 1943. да за тај новац ликвидира Дражу.

Pozdrav i pitanja za Samardzica:

Kakva je uloga ljoticevaca u nemackim zlocinima nad Srbima, narocito u Kragujevcu i Kraljevo... Ima tu vishe varijanti, jednu pricaju ljoticevci, a drugu drugi...
Ko su bili ljoticevci mislim ideoloski, socijalno intelektualno i slicno...
I jedno hipoteticko pitanje sta mislis kakva bi Srbija bila da su u njoj pobedili ljoticevci.

Како је дошло до сарадње Недића са Немцима? Има ли истине у томе је био принуђен на ову сарадњу политичким околностима?

Дуга прича, па ћу оставити линкове са детаљним одговорима.
О љотићевцима:

http://www.pogledi.co.yu/nedic_ljotic/ljotic.php

Специјално о улози љотићаваца 21. октобра 1941:
http://www.pogledi.co.yu/diskusije/viewtopic.php?t=5231

Идеолошки су били фашисти, а ниједан знаменити интелектуалац није био са њима, као ни са комунистима, јер тоталитарне идеологине имају та ограничења.

Да су победили љотићевци Србија би била окупирана, јер таква опција - са минималном подршком у народу - побеђује само уз неку подршку са стране. Мене ова власт данас много подсећа на то! Само је прича другачија.

Недић је по мом мишљењу био негативан лик. Сарадња са Немцима дошла је као последица рођачких веза са Љотићем (браћа од тетке). Иначе био је хедониста, што је битно утицало на његове поступке (тражење што лагодније опције).

Опширније о њему:
http://www.pogledi.co.yu/nedic_ljotic/nedic.php

Jedared je jos dok je yoran djindjic bio ziv Moma Selic rekao kako je ova nasa vlast nedicevsko/ljoticevska

Naime on je rekao kako je Djindjic kao Ljotic jer veruje ideoloski da je dobro sluziti novim gospodarima i jer im je ideoloski blizak, dok je Kostunica slican Nedicu jer su obojica na to pristali ne iz uverenja vec zbog toga sto tako mora i da bi se valjda sacuvao narod. To je ono sto kazes Samardzicu linija manjeg otpora i nezameranja svetskoj sili...
Ako idemo ovom logikom onda je Vuk nalik Kosti Pecancu a Sheshelj Drazi... Ili pak nije tako.

Ја не верујем тек тако кад неко каже да ради нешто да би сачувао народ - да стварно то и мисли. Јер, сви, баш сви, се куну у народ - док народу баш и није сјајно, а они што се куну у народ по правилу лепо живе.
У прионципу, може се рећи да свако, у свакој држави, акд дође на власт уради нешто за народ, тј. и за народ... Али...
За Коштуницу нема података, тј. још немамо та документа, али Недић је дефинитивно био негативац.
Исто тако, нема довољно података да бих био сигуран у две последње паралеле. Онако отприлике: мислим да не важе, јер су у питању другачије околности и другачији људи, од биографија (прошлости) до нарави.

Милославе, које је све оружане јединице, сем Равногорског покрета и четника Косте Пећанца, народ познавао као четнике( ако има таквих)?

Znas kako kazu stari ljudi da je bilo po Bosni recimo.

Oni dugnu ustanak, na primer u Hercegovini ili Krajini i ni sami ne znaju jel su chetnici ili partizani. Onda im dodju jedni ili drugi pa im obecaju svasta, pa onda oni kao postanu jedno ili drugo. Pa onda se desi da citave jedinice prelaze iz cetnika u partizane i obrnuto po par puta. Pa konacnoj 43 ili 44 kako partizani ojacaju oni pridju partizanima.
Bilo je u istocnoj Bosni takvih odreda dosta.
Interesantna je sudbina popa Vlade Zecevica koji je prvo bio chetnika pa onda presao u Bosnu sa partizanima.

Jedan deda Sremac prica da je on otisao u bosnu da se bori protiv Nemaca i da je bio u jedinici godinu dana pa da je tek onda shvatio da je njima komadant neki Tito. Tek na kraju rata je shvatio da ovaj nije Srbin itd. Mislim sve ovo govorim da pokayem da tada nije sve bilo tako crno belo.

Drugo sukob cetnika i partizana je u Srbiji imao obelezje ideoloskog gradjanskog rato dok je preko drine odlazak u chetnike ili partizane ili tek u nekakvu gerilu imao samo cilj bioloskog ocuvanja od hrvatsko/muslimanskih ustasa. Tamo ti je stradalo i do milion srpskih glava.